U proizvodnji čarapa nema srednjih igrača – za tržište se bore male domaće i velike strane kompanije

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, za delatnost proizvodnje pletenih i kukičanih čarapa u Srbiji je registrovano 150 kompanija, koje su u 2022. godini ostvarile dobit na nivou delatnosti od 4,7 milijardi dinara ili za 2,2 milijarde dinara više nego godinu dana ranije.

Predsednik Grupacije proizvođača čarapa u Privrednoj komori Srbije Dragan Momić, međutim, za Biznis.rs ističe da je i dalje teško porediti poslovne rezultate po godinama, jer je posle jenjavanja pandemije izbio rat u Ukrajini, pa smatra da još nismo ušli u relevantan miran period koji bi mogao da bude referenca za poređenje.

Naš sagovornik ipak ističe da je 2022. godina, u kojoj se ubrzala inflacija i počele da rastu kamatne stope, donela i nešto pozitivno – stabilizaciju u snabdevanju sirovinama, a pre svih poliamidom i elastanom.

Kada je reč o izvozu, proizvođači čarapa iz naše zemlje uspeli su tokom 2022. godine da na strana tržišta plasiraju robu vrednu 230 miliona dolara, kaže analiza portala Trading Economics, koji koristi podatke UN Comtrade baze. U 2021. godini vrednost izvoza, prema podacima Privredne komore Srbije, bila je nešto veća od 196 miliona dolara, dok je u prepandemijskoj 2019. izvoz čarapa vredeo 249,4 miliona dolara.

Prema podacima Trading Economics, izvoz u Rusiju tokom 2022. vredeo je 69,26 miliona dolara, u Nemačku 62,7 miliona dolara, a u Italiju 54,26 miliona dolara.

Svetsko tržište ključno je za kompanije koje proizvode čarape u Srbiji dok Momić, koji je direktor kompanije SB Electronics, poznate po brendu čarapa “Kast”, domaće tržište opisuje kao arenu u kojoj igraju samo dva tima – mali domaći i veliki strani proizvođači.

O tome svedoči i rang lista CompanyWall-a prema EBITDA u 2022. godini, pošto su na vrhu liste kompanije u stranom vlasništvu sa pogonima u Srbiji.

Prvi je Incanto Industries, sa fabrikom u Čelarevu, a slede Real Knitting stacioniran u Gajdobri, Valy iz Valjeva i Falke iz Leskovca. Incanto i Real Knitting su različita pravna lica, ali su članice iste grupacije.

Zatim palicu preuzimaju domaći proizvođači – Socks BMD i Gerbi iz Beograda, kao i Astra Socks iz Kragujevca i Veritas Group iz Kruševca.

Momić ukazuje na to da tek desetak domaćih firmi ostvaruje značajnije promete, između milion i milion i po evra godišnje. Smatra da je to rezultat kako “plafona” koji je u razvoju kompanija dostigla prethodna generacija preduzetnika, tako i činjenice da našim kupcima svoju robu mogu da prodaju i strane kompanije koje su dobile značajne subvencije.

„Predlagao sam da se domaće tržište ‘sačuva’ kao resurs za naše proizvođače, odnosno da se stranim kompanijama koje dobijaju subvencije stavi moratorijum na učešće na domaćem tržištu, osim ako se ne radi o deficitarnoj robi. Međutim, ta prilika je propuštena i pitanje je kakva je budućnost pred ovom proizvodnjom, koja je na silaznoj putanji”, upozorava Momić.

Prema njegovom mišljenju, rešenje za domaće firme moglo bi da bude ukrupnjavanje na nivou manjih proizvođača.

„Poznajući mentalitet i poslovnu logiku koja je na delu kod nas, nažalost, najmanje je verovatno da će se to desiti“, kaže u razgovoru za Biznis.rs.

Njegova kompanija, koju je CompanyWall takođe svrstao među prvih 20 po EBITDA u 2022. godini, deli sudbinu brojnih proizvođača kada je reč o dostupnosti radne snage.

„Naša proizvodnja je u Beogradu, gde je ogroman pritisak na zarade, a fluktuacija radne snage u našoj branši je mala. Mladi u urbanim sredinama ne doživljavaju proizvodnju kao sektor gde bi se skrasili sa zaposlenjem. Međutim, ni izmeštanje u manje sredine nije uvek rešenje – manja mesta se prazne, a posao je takav da traži obimnije učešće radnika”, zaključio je Momić.