U prvoj polovini godine porastao spoljnotrgovinski deficit

U prvoj polovini ove godine iz Srbije je izvezeno robe u vrednosti od 14,6 milijardi evra, što čini rast od 0,1 odstovu poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 18,88 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 1,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Izražen u evrima, deficit iznosi 4,28 milijardi, što je povećanje od 5,6 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 77,3 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,2 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (33,8 odsto); sledi Beogradski region (23,2 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (21,4 dosto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (20,4 odsto), a oko 1,1 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

U junu 2024. godine izvezeno je robe u vrednosti od 2,48 milijardi evra, što čini smanjenje od 3,6 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 3,17 milijarde, što je povećanje od 1,4 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (44,2 odsto); slede Region Vojvodine (32,7 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (13,6 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (8,2 odsto), a oko 1,3 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 59,9 odsto ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni – pokrivenost uvoza izvozom je 291,3 odsto, izvoz iznosi 2,15 milijardi, a uvoz 739,2 miliona evra.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Crnom Gorom (izvoze se električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i motorni benzin, a uvozi se električna energija i koks i polukoks od kamenog uglja) i Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i katalizatori na nosaču).

Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Slovačkom, Švedskom, Hrvatskom, Bugarskom, Češkom, Albanijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova). Sledi deficit sa: Turskom, Italijom, Nemačkom, Ruskom Federacijom, Holandijom, Poljskom, Mađarskom, Belgijom, Kazahstanom, Španijom, Azerbejdžan, Slovenijom, Francuskom, Švajcarskom, Austrijom, Grčkom, Danskom, SAD, saopštio je RZS.