U prvoj polovini godine vrednost spoljne trgovine 37,4 milijardi evra

Ukupna spoljnotrgovinska razmena naše zemlje u prvoj polovini 2025. godine dostigla je vrednost od 37,4 milijardi evra, uz međugodišnji rast od 10,4 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.  

Međutim, deficit je postao još izraženiji. Izražen u evrima, razlika u trgovini između uvoza i izvoza iznosila je 4,33 milijarde evra, što je povećanje od 12,1 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Izvoz robe imao je vrednost od 16,53 milijardi evra, uz rast od 10,2 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok je u isto vreme uvoz robe dosegao 20,87 milijardi evra, uz nešto brži rast – 10,6 odsto.

Pokrivenost uvoza izvozom je 79,3 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 79,5 odsto, istakao je RZS.

Posmatrano regionalno, najveći udeo u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (32,6 odsto); sledi Beogradski region (22,7 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (21,9 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (21,2 odsto), a oko 1,5 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Nasuprot tome, najveći udeo u domaćem uvozu imao je Beogradski region (45,1 odsto); slede Region Vojvodine (31,0 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (13,1 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (8,9 odsto), a oko 2,0 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 57,9 odsto ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1.352,4 miliona evra, koji je rezultat uglavnom izvoza žitarica i proizvoda od njih, drumskih vozila, nafte i naftnih derivata, pića, medicinskih i farmaceutskih proizvoda.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, veći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz bliskog okruženja: Crnom Gorom (izvoze se najviše električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno svinjsko meso), Severnom Makedonijom (izvoze se električne energija i električni provodnici, a uvoze se električna energija i katalizatori na nosaču) i Bosnom i Hercegovinom (izvoze se gasna ulja i električna energija, a uvoze se električna energija i neanglomerisani lignit).

Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Bugarskom, Slovačkom, Češkom, Rumunijom, Nemačkom… Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (najviše zbog uvoza telefona za mrežu stanica). Sledi deficit sa: Turskom, Kazahstanom, Italijom, Ruskom Federacijom, Mađarskom…