U Srbiji najviše posluju mikro preduzeća – njih 94.078

Od ukupno 110.287 preduzeća u Republici Srbiji, u 2023. godini bilo je: 94.078 mikro (85,3 odsto), 12.613 malih (11,4 odsto), 2.953 srednjih (2,7 odsto) i 643 velikih preduzeća (0,6 odsto), najnoviji su podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Od ukupno 79.218 preduzeća lociranih na teritoriji Srbije – sever, u 2023. godini bilo je: 68.221 mikro (86,1 odsto), 8.562 malih (10,8 odsto),  1.994 srednjih (2,5 odsto) i 441 velikih (0,6 odsto). Na teritoriji Srbije – jug bilo je 31.069 preduzeća u 2023. godini, od čega: mikro 25.857 (83,2 odsto), malih 4.051 (13 odsto ), srednjih 959 (3,1 odsto) i velikih 202 (0,7 odsto).

Posmatrano po sektorima, najveće učešće u ukupnom broju preduzeća imale su: trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (28,5 odsto), prerađivačka industrija (14,4 odsto), stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti (13,8 odsto), građevinarstvo (9,4 odsto), informisanje i komunikacije (7,4 odsto) itd.

Broj zaposlenih prema veličini preduzeća

Preduzeća u Republici Srbiji u 2023. godini zapošljavala su 1.315.320 lica. U Srbiji – sever bilo je 915.032, tj. 69,6 odsto, a u Srbiji – jug 400.288, tj. 30,4 odsto. Učešće broja zaposlenih u mikro preduzećima, posmatrano po teritorijama, vrlo je ujednačeno: na nivou Republike Srbije 13,2 odsto, na teritoriji Srbija – sever 13,3 odsto i na teritoriji Srbija – jug 12,9 odsto.

Mala preduzeća u broju zaposlenih u Republici Srbiji učestvuju sa 19,5 odsto, u Srbiji – sever učešće je 19,1 odsto , dok je to učešće u Srbiji – jug 20,4 odsto.

Kod srednjih i velikih preduzeća učešće broja zaposlenih po teritorijama je neujednačeno i kreće se za srednja preduzeća, na nivou Republike Srbije, 23,1 odsto, u Srbiji – sever 22,3 odsto, u Srbiji – jug 25 odsto, a za velika preduzeća na nivou Republike Srbije 44,2 odsto, u Srbiji – sever 45,3 odsto, a u Srbiji – jug 41,7 odsto.

Posmatrano po sektorima najveće učešće u ukupnom broju zaposlenih u Republici Srbiji 2023. godine imale su: prerađivačka industrija – sa 413.570 zaposlenih lica (31,4 odsto), trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila – sa 249.580 zaposlenih lica (19 odsto), saobraćaj i skladištenje – sa 103.759 zaposlena lica (7,9 odsto) itd.

Ostvareni promet prema veličini preduzeća

Kada se posmatra teritorijalni razmeštaj ostvarenog prometa preduzeća, uočava se da su preduzeća sa teritorije Srbija – sever ostvarila 77,2 odsto, a preduzeća sa teritorije Srbija – jug 22,8 odsto. Prema veličini preduzeća, ostvareni promet u Republici Srbiji distribuiran je na sledeći način: mikro (14,8 odsto), mala (20,8 odsto), srednja (24,5 odsto) i velika (40 odsto).

U preduzećima iz Srbije – sever raspored ostvarenog prometa jeste sledeći: mikro (15,5 odsto), mala (20,4 odsto), srednja (24,8 odsto) i velika (39,3 odsto).

Za preduzeća iz Srbije – jug učešća u ostvarenom prometu su sledeća: mikro (12,4 odsto), mala (21,9 osto), srednja (23,5 odsto) i velika (42,2 odsto). Posmatrano po delatnostima, najveće učešće na nivou Republike Srbije u ostvarenom prometu ostvarila su preduzeća iz trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila (34,3 odsto), prerađivačke industrije (27,9 odsto), građevinarstva (9,1 odsto), saobraćaja i skladištenja (5,5 odsto) itd.

Bruto dodata vrednost prema veličini preduzeća

Kada se posmatra teritorijalni razmeštaj bruto dodate vrednosti preduzeća, uočava se da su preduzeća sa teritorije Srbija – sever ostvarila 77 odsto, a preduzeća sa teritorije Srbija – jug 23 odsto.

Bruto dodata vrednost, prema veličini preduzeća u Republici Srbiji za 2023. godinu, distribuirana je na sledeći način: mikro (11 odsto), mala (17 odsto), srednja (23 odsto) i velika (48,9 odsto).

Strategija razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva temelji se na kvalifikovanoj analizi postojećeg stanja, koja treba da omogući adekvatno srednjoročno planiranje budućeg razvoja ovog sektora u Srbiji. Svakako, treba imati u vidu iskustva u promociji malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u zemljama u tranziciji.

Mikro, mala i srednja preduzeća smatraju se jednom od vodećih snaga ekonomskog razvoja. Ona stimulišu privatnu inicijativu i preduzetničke sposobnosti, fleksibilna su i mogu se brzo prilagođavati promenama na tržištu, generišu zaposlenost, utiču na sve raznovrsniju ekonomsku aktivnost, doprinose izvozu i trgovini i osnovni su činilac razvoja konkurentske ekonomije.