U Srbiji se istražuje nova aromatična sorta hmelja namenjena ekskluzivnim pivima

Globalno tržište hmelja procenjeno je prošle godine na 8,94 milijarde dolara, a očekuje se da će ukupni prihod rasti po godišnjoj stopi od 6,4 odsto u periodu od 2025. do 2032. godine, i da će dostići gotovo 14,69 milijardi dolara.

Prema podacima Maximize Market Research, Evropa je dominirala najvećim udelom na tržištu hmelja u 2024. godini i očekuje se da će zadržati tu dominaciju tokom celog prognoziranog perioda. Nemačka je najveći proizvođač hmelja u svetu, dok Belgija i Ujedinjeno Kraljevstvo takođe beleže visoku potrošnju piva. Očekivanja su da će i Severna Amerika beležiti značajan rast tržišta hmelja. U ovom regionu Sjedinjene Američke Države su glavni proizvođač i potrošač ove ratarske kulture.

Zabeležena je i velika potražnja za izdancima hmelja koji su, kako je pisao EastFruit, plaćani i 1.000 evra po kilogramu.

U našoj zemlji uzgoj hmelja ima tradiciju dugu 250 godina, posebno u Vojvodini, gde se prostirao na 1.500 hektara, a danas je to mnogo manje. Ipak, kako za Biznis.rs kaže Igor Đuriš iz preduzeća Hopseeker iz Bačkog Petrovca, koji je centar hmeljarstva kod nas – Srbiji ne nedostaje domaćeg hmelja.

“Pored mene u Bačkom Petrovcu hmelj uzgaja i jedna velika poljoprivredna kompanija, koja ima pod zasadom oko 10 hektara, a ja još dva. Na toj površini mi možemo uzgojiti hmelj za skoro trećinu celokupne srpske proizvodnje piva. Pre svega je problem plasman i strateški, organizovani pristup na nivou države, ili ministarstva ili nekog udruženja koje bi se bavilo ovom problematikom. Ne smatram da je država kriva za sve i da treba da reši sve naše probleme, ali srž problema je u nedostatku vizije gde i kako želi da se ide u ovoj oblasti”, ocenjuje Đuriš.

Dodaje da država podržava hmeljarstvo, što kroz nacionalne mere, što kroz IPARD podršku, ali se sve završava na finansijskoj pomoći.

“U Srbiji posluju tri multinacionalne kompanije koje proizvode pivo i one čine oko 90 odsto tržišta. S obzirom na to da se hmelj koristi u jako malim količinama u proizvodnji piva, celokupna nabavka je centralizovana od strane njihovih matičnih kompanija u svetu. Nema nekih podsticaja da oni koriste domaći hmelj kao sirovinu, kao na primer u Sloveniji ili nekim drugim poznatijim hmeljarskim zemljama”, navodi naš sagovornik.

Pored toga, kako kaže, u Srbiji postoje dve srednje industrijske pivare – Valjevska i Niška, koje imaju mogućnost da odluče da koriste domaći hmelj, sa kojima su imali razgovore i nadaju se da će vremenom nešto uspeti da dogovore, ali napominje da ni oni nemaju veliku motivaciju da koriste domaće sirovine.

“Problem je što su pivare jako skeptične da menjaju svoje postojeće recepte i jednostavno ne žele da ulaze u taj rizik da im se promeni ukus postojećeg piva ako upotrebe neki drugi hmelj”, pojašnjava Đuriš.

Na trećoj strani su kraft pivare koje kupuju njihov hmelj ali su, kako smatra sagovornik našeg portala, suviše male da bi imale značajnijeg uticaja na poslovanje.

“Drugi problem kod kraft pivara je raznovrsnost sorti koja je njima potrebna za proizvodnju raznih vrsta piva. Nama je sa aspekta proizvodnje problem stalno uvođenje novih ili menjanje postojećih sorti, zato što svaka sorta ima svoje posebne karakteristike što se tiče uzgoja, zahteva za zaštitu, vremenski raspon berbe, period sušenja i još dosta drugih stvari”, objašnjava Igor Đuriš.

Naš sagovornik nastavlja porodičnu tradiciju započetu još 1920. godine, a ekonomski dnevnik koji je vodio pradeda Pavel Palenkaš najvredniji je deo zaostavštine. Danas je Hopseeker jedini individualni proizvođač hmelja u Srbiji i nacionalni rekorder u godišnjoj proizvodnji cveta. U saradnji sa firmom iz Nemačke 2016. godine dogovorili su proizvodnju hmelja. U mini hmeljarniku 2017. godine zasadili su prve sadnice američke sorte, a potom krenuli da proširuju ideje.

Tako je pokrenut i projekat koji je finansirao Fond za inovacionu delatnost, a koji istražuje novu aromatičnu sortu hmelja kao ključni sastojak za proizvodnju ekskluzivnog piva jedinstvenog ukusa od strane zanatskih pivara na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou.

“Naš projekat se fokusirao na to da ispitamo lokalne divlje i poludivlje sorte hmelja koje su se odomaćile u regionu Bačkog Petrovca, odnosno nastale samoukrštanjem u lokalnom ekosistemu. Tokom projekta smo ispitivali 20 sakupljenih genotipova, od kojih smo nakon raznih testiranja odabrali onu koja nam se činila najboljom. Konkretno, odabrani genotip je testiran u tri kraft pivare i sva tri piva napravljena od njega su ispala dobro, odnosno najviše su ocenjena od samih brewmastera i same publike na događaju koji smo organizovali za testiranje piva”, objašnjava Igor Đuriš.

Ustanovilo sa da je većina ispitivanih genotipova, pa tako i odabrani, bila najpogodnija za lager piva. Nisu pronađene neke izrazito dominantne voćne note koje su karakteristične za APA i IPA pivske stilove, tako da je najpogodnije koristiti ga kao dodatak za aromu kod lagera (ne naročito za dry hop), navodi sagovornik.

“Odobreni genotip je imao oko pet odsto alfa kiselina i oko 0,5 odsto isparivih ulja. Prilikom odabira gledali smo i karakteristike samih biljki prilikom uzgoja, rast, bujnost, gustinu i veličinu šišarki, da bude otporna na bolesti i štetočine i slično”.

Nova sorta je u fazi priznavanja. Sam postupak traje dve godine i nakon berbe ove godine Hopseeker teoretski može da dobije rešenje o vlasništvu nad sortom. U idealnom slučaju sorta bi mogla da bude komercijalno raspoloživa nakon berbe 2027. godine.

Govoreći o planovima za budući period naš sagovornik kaže da je akcenat, pre svega, na opstanku u ovoj delatnosti i pronalaženju načina da se unapređuje prodaja.

“Volimo to što radimo i želeli bismo da nastavimo da se ovim bavimo, ali sve moramo održati u okviru neke ekonomske realnosti. Jedan od skorijih načina je i taj da smo i mi kreirali jedan svoj brend piva koji smo počeli da prodajemo na području Bačkog Petrovca i okoline, kako bismo pospešili prodaju i ostvarili neki dodatni protok novca”, kaže Igor Đuriš.