Učešće energetike u ukupnoj inflaciji u trećem kvartalu 2024. iznosiće oko 19 odsto

Srbija je u prvom kvartalu 2024. godine zabeležila realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 4,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Na pozitivno kretanje BDP-a najznačajnije je uticao sektor usluga (osim trgovine), sa doprinosom od 1,7 procentnih poena (p. p.), navodi se u najnovijem izdanju publikacije Trendovi Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Privatna potrošnja ostvarila je realni rast od 4,4 odsto, što je doprinelo rastu BDP-a sa 2,8 p. p, dok se investiciona aktivnost povećala za 7,3 odsto, doprinevši rastu sa dodatnih 1,7 p. p. Izvoz je porastao za 1,1 odsto, dok je uvoz zabeležio rast od 3,2 procenta, sa doprinosima rastu privrede od 0,5 p. p. i 1,8 p. p., respektivno.

Makroekonomske prognoze

Projekcije za treći kvartal 2024. godine ukazuju na dalje usporavanje međugodišnje stope rasta potrošačkih cena, ali mnogo sporije nego što je to bilo u prvom tromesečju ove godine, generišući međugodišnju stopu rasta od oko 3,9 odsto. Ipak, inflatorna očekivanja prosečnih potrošača i sektora trgovine na malo ukazuju na zadržavanje međugodišnje stope rasta na oko pet odsto.

„Različiti signali ukazuju na opreznost u iščekivanju euforije inflatorne kontrakcije, usled još uvek nepoznatih okolnosti u vezi sa poljoprivrednom sezonom i, posledično, cenom hrane, kao i izraženom volatilnošću cene svetske nafte tipa Brent sa posledičnim uticajem i na cenu goriva u Srbiji, uz već prisutan faktor geopolitičkih tenzija i međunarodnih kanala distribucije robe. Važno je napomenuti da je dinamika međugodišnje inflatorne kontrakcije od početka 2024. godine skoro duplo sporija nego što je to bio slučaj od početka 2023. godine“, ističu analitičari Republičkog zavoda za statistiku.

Oni navode da je od početka 2024. godine glavni uticaj na međugodišnju inflaciju potrošačkih cena dolazio od energetske komponente, pre svega cene goriva i električne energije. Rast cene sirove nafte tipa Brent na svetskom tržištu od januara do aprila 2024. godine, prema već empirijski utvrđenom delovanju, odraziće se na cene goriva u Srbiji, u proseku sa mesec do dva zakašnjenja, kao što se i značajan pad cene sirove nafte u maju odrazio na pojeftinjenje goriva u Srbiji u junu.

Prema proceni vodećeg indikatora cene goriva RZS-a, u trećem kvartalu 2024. očekuje se da će cena goriva u Srbiji i dalje biti izraženo volatilna, ali da će održati, u proseku, vrednosti iz prve polovine 2024, odnosno sa međugodišnjim rastom oko šest odsto. Nivo cena električne energije za domaćinstva i gasa odraziće se na međugodišnju stopu cena u 2024. godini po opadajućoj putanji, od januara do aprila sa međugodišnjim rastom od 15 odsto, od maja do oktobra sa 7,5 procenta, a u četvrtom kvartalu, tačnije novembru i decembru, efekat rasta iz novembra 2023. potpuno će iščeznuti.

To, dakle, znači da će učešće energetske komponente u ukupnoj stopi rasta potrošačkih cena, u trećem tromesečju 2024. godine iznositi oko 19 odsto.

Vanredni rast akciza od maja 2024. na alkoholna pića i cigarete, uz predstojeću redovnu julsku akciznu korekciju cene cigareta, uticaće da međugodišnji rast cena grupe cigareta i alkoholnih pića u trećem kvartalu 2024. bude veći za 8,6 odsto, učestvujući u strukturi međugodišnje stope rasta potrošačkih cena sa 15,6 odsto.

BDV industrije i građevinarstva

U drugom kvartalu 2024. godine procenjuje se međugodišnji rast bruto dodate vrednosti (BDV) industrije od oko 3,0 odsto.

Očekuje se da će najveći doprinos ovom rastu biti generisan iz proizvodnje intermedijarnih proizvoda (osim energije) i netrajnih proizvoda za široku potrošnju, posebno u oblastima proizvodnje prehrambenih proizvoda, metalnih proizvoda osim mašina, osnovnih metala, kao i računara, elektronskih i optičkih proizvoda.

Građevinski sektor je zabeležio međugodišnji rast BDV-a od 14,2 odsto u prvom kvartalu 2024. godine. Očekuje se da će ovaj trend rasta nastaviti sa stopom od 12,3 odsto u drugom tromesečju, zahvaljujući infrastrukturnim projektima poput modernizacije mađarsko-srpske železnice, izgradnje Fruškogorskog koridora i drugih značajnih infrastrukturnih radova.

Indeks ekonomske klime

Indeks ekonomske klime (Economic Sentiment Indicator – ESI) predstavlja kompozitni indikator čija je svrha da prikaže stavove proizvođača i potrošača o ekonomskim kretanjima i ekonomskoj stabilnosti.

Budući da uvid u očekivanja ekonomskih subjekata može biti važan signal promene ekonomskih kretanja, ovaj indikator se često koristi za procenu ekonomske situacije, za kratkoročne prognoze, u naučne i analitičke svrhe, kao i za međunarodna poređenja i kreiranje ekonomskih politika.

Indeks ekonomske klime u Srbiji u prvom kvartalu 2024. godine iznosio je 105,1 – što predstavlja rast od tri procentna poena u odnosu na prethodni kvartal i 12,5 p. p. iznad proseka 2020. godine, koju je obeležila pandemija korona virusa. ESI i dalje zaostaje za prosekom iz pretpandemijske 2019. godine za 7,9 p. p. (113).

Ovaj rast odražava optimistična očekivanja u svim sektorima, a najviše u sektoru potrošnje, građevinarstva, prerađivačke industrije, usluga i trgovine na malo.