Ugalj sa 70 odsto najzastupljeniji energent u Srbiji, nagli prekid korišćenja nije poželjan

Srbija se obavezala da će do 2050. godine u potpunosti izbaciti ugalj iz upotrebe, potpisom koji je u novembru 2020. godini u Sofiji u Bugarskoj, u ime Vlade Srbije, na Deklaraciju o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan stavila premijerka Ana Brnabić.

Panelisti Međunarodne stručne konferencije „Uloga uglja u sprovođenju zelene tranzicije u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana?” ocenili su da Srbija, koja spada u zemlje koje koriste najviše uglja – trenutno nekih oko 70 odsto – ne može i ne treba da pravi nagli prekid korišćenja ovog energenta.

Pomoćnik ministra za sektor za geologiju i rudarstvo u Ministarstvu rudarstva i energetike Ivan Janković podsetio je da se naša zemlja obavezala na smanjenje upotrebe uglja, i na povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije (OIE), kako bi se postigla karbonska neutralnost.

„Zaista želimo čistiju energiju u Srbiji, ali na jedan održiv način, kako se ne bi narušila energetska stabilnost naše zemlje. U strateški dokumenti odnose se na smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, zatim na povećanje energetske efikasnosti, i povećanje udela OIE, ali uz obezveđenje energetske sigurnosti i dostupnosti energije, i bez oslanjanja na uvoz električne energije“, naglasio je Janković.

Prema njegovim rečima, energetska tranzicija je jedan od najkompleksnijih i najzahtevnijih procesa i u najrazvijenijim zemljama. Srbija uz Poljsku, kako kaže, spada u zemlje koje koriste najveću količinu uglja za proizvodnju električne energije, ali smo se obavezali da to korišćenje smanjimo.

Dekan Mašinskog fakulteta prof. dr Vladimir Popović istakao je da je ključni problem postala proizvodnja uglja, u čemu Mašinski fakultet, kako kaže, ima veliku ulogu.

„Bavimo se svim izvorima energije, i obnovljivim, i onim drugim. Sarađujemo sa privredom aktivno. Pokrivamo sve izvore energije, učestvovali smo u izradi Vodonične strategije. Energetika je ključna tema svuda u svetu, glavni ratovi vode se zbog energenata. Izgleda da je dobro što nismo požurili sa tranzicijom, pa možemo da učimo nešto i na greškama drugih, a ne sve na sopstvenim greškama“, smatra Popović.

Janković je naglasio da treba uzeti u obzir da zemlje Evropske unije imaju određena podsticajna sredstva kako bi to sve sprovele, što Srbiji nije dostupno.

Predsednik Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije Dejan Popović naglasio je da je ugalj naš osnovni energent za proizvodnju električne energije, koja je stabilna i konstantna, i da će on imati kompletnu ulogu u zelenoj tranziciji.

„Gotovo sve evropske države, koje čak nisu ni imale ugalj godinama, recimo Velika Britanija, morale su da se vrate na ugalj. Samo što one to rade pametnije. Termosektor se ne spasava starim blokovima, njihov stepen iskorišćenja u Srbiji je mali“, objasnio je Popović.

Prema njegovim rečima, Evropa stalno nameće da Balkan zagađuje celu Evropu, međutim Nemačka ima ima više instalisane snage termoblokova nego Srbija.

„Mi moramo da završimo izgradnju termoblokova zbog sigurnosti naše države, i vrlo pažljivo da operišem sa ugljem, i mi smo izraubovali iz naših zaliha velike rezerve. Ugalj će sigurno da ostane aktuelan kao osnovni energent. Nama bi doprinela izgradnja još jednog bloka“, ocenio je Popović.

Direktor Rudarskog instituta Beograd dr Milinko Radosavljević obrazložio je da su zemlje koje imaju velike potencijale u nuklearnoj energiji najveći zagovornici prestanka korišćenja uglja.

„Upitan je i kvalitet uglja koji je sve lošiji, ali mislim da one resurse koje imamo nismo dovoljno iskoristili i treba napraviti strategiju da se oni racionalno koriste“, smatra Radosavljević.

Ugalj je okrivljen za klimatske promene, a sa aktuelnom energetskom krizom sve značajniju ulogu ima u obezbeđivanju energetske bezbednosti i sigurnosti snabdevanja električnom energijom.

Bez ovog fosilnog goriva Srbija i zemlje Zapadnog Balkana umnogome bi ugrozile svoju energetsku bezbednost, energetsku nezavisnost i privredni razvoj.