Ugradnjom toplotnih pumpi računi za grejanje značajno se smanjuju

Bez obzira na to koji energetski resurs koristite za grejanje – struju, gas, ugalj ili drva, u vreme energetske krize i okretanja obnovljivim izvorima energije ugradnja toplotnih pumpi predstavlja jedno od boljih rešenja.

Prema podacima sajta Eco expert, u 2023. godini u Evropi je instalirano više od 19 miliona toplotnih pumpi. U odnosu na broj stanovnika najviše ih koriste u zemljama kao što su Norveška, Finska, Švedska, Estonija i Danska. Ovi podaci ukazuju na to da toplotne pumpe postaju sve popularnije širom Evrope kao efikasan i ekološki prihvatljiv način grejanja.

A kakva je situacija u Srbiji?

Toplotne pumpe su uređaji koji mogu da prenose energiju. Prema besplatnim energentima koje koriste iz prirode dele se na toplotne pumpe vazduh–voda, zemlja–voda i voda–voda. One ne proizvode energiju, već je preusmeravaju iz postojećih izvora.

Njihovom upotrebom postižu se velike uštede po pitanju troškova grejanja, a uticaj na zagađenje životne sredine je minimalan.

Najpopularnije su pumpe koje koriste vazduh kao obnovljiv izvor energije. Najčešće se koriste za hlađenje objekata tokom leta, ali umesto da hlade mogu i da greju. Lake su za postavljanje, ne zauzimaju mnogo prostora i nisu skupe.

Za razliku od njih, toplotne pumpe zemlja-voda zahtevaju da se u zemlju na određenoj dubini instaliraju cevi, koje izvlače energiju iz zemljišta i pomoću pumpe je prenose dalje do objekta.

Treba pomenuti još toplotne pumpe voda–voda za čiju instalaciju je potrebno da postoje površinske ili podzemne vode.

Broj ljudi u Srbiji koji se odlučuje za ugradnju toplotnih pumpi svakim danom je sve veći, ali još uvek nedovoljan u odnosu na brojke u Evropi.

Koji je razlog? Da li u Srbiji još uvek nedovoljno znamo o mogućnostima koje su nam na raspolaganju ili su ulaganja prevelika? O kolikim investicijama je reč i kakve uštede omogućavaju pumpe, razgovarali smo sa Sašom Stojanovićem iz preduzeća MifimiEnergy iz Niša, koje je specijalizovano za energetski efikasne sisteme grejanja i klimatizacije.

„Za sve objekte koji koriste energiju prirode jako je bitno da budu dobro izolovani. Investicija je veća nego kod klasičnih sistema, ali se ta razlika brzo potire efikasnošću i smanjenim troškovima za energente”, kaže Stojanović i dodaje da treba uzeti u obzir brojne prednosti koje ova tehnologija omogućava.

„To je sistem koji je u u potpunosti posvećen korisniku i obezbeđuje mu maksimalan komfor. Mogućnosti kontrole ovakvog sistema i prilagođavanja korisniku su velike, troškovi u eksploataciji su smanjeni, a postoji i mogućnost kontrole na daljinu pomoću interneta i raznih aplikacija. U mane možemo ubrojati da je neophodno postojanje uslova za korišćenje (ako odaberete pumpe voda-voda), kao i veću investiciju za instalaciju sistema”, objašnjava Stojanović.

Toplotna pumpa snage osam kilovata može se naći po ceni od 2.500 evra, pa naviše. Cena toplotne pumpe vazduh-voda snage 9 kW kreće se između 5.000 i 7.000 evra. Toplotna pumpa voda-voda ili zemlja-voda je skuplja, sa cenama između 5.000 i 10.000 evra.

Cena ugradnje toplotne pumpe može varirati, pa tako u Novom Sadu i Zrenjaninu ide od 700 do 800 evra, dok je u Beogradu od 800 do 1.500 evra.

Moguće je podneti zahtev za kredit za energetsku efikasnost i prijaviti se za povraćaj novca u iznosu od 15 do 20 odsto od vrednosti investicije. Kredit se može koristiti za kupovinu više proizvoda različitih kategorija (na primer, ugradnja novih prozora i ugradnja toplotne pumpe). Ulaganjem u najmanje dve tehnologije može se ostvariti pravo na podsticaj od 20 odsto, dok je za investiciju u samo jednu tehnologiju predviđena subvencija od 15 odsto.

„Klijenti iz sektora pravnih lica su upoznati sa isplativošću ovakvog sistema, kao i sa veličinom investicije. Fizička lica uglavnom su obaveštena o postojanju subvencija i loše obavešteni o veličini investicije. Potrebno je raditi na edukaciji stanovništva o prednostima ovih sistema i obezbediti veću finansijsku potporu kroz fondove i subvencije”, konstatuje Stojanović.

Subvencije obezbeđuje Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u okviru kreditne linije za zeleno finansiranje (GEFF). EBRD GEFF na Zapadnom Balkanu sufinansiraju Evropska unija kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan, Austrija, Japan, Austrija i Švajcarska kroz Partnerstvo sa visokim uticajem na klimatske akcije (HIPCA). HIPCA podržavaju Austrija, Kanada, Finska, Koreja, Holandija, Švajcarska, Španija, TaiwanICDF i Ujedinjeno Kraljevstvo.

„Od početka godine u Srbiji je pod GEFF kreditnom linijom verifikovan 61 projekat za toplotne pumpe u uznosu od oko 500.000 evra (iznos uključuje celokupnu investiciju koja se može odnositi i na neku drugu tehnologiju koja je išla uz toplotnu pumpu), 134 projekta za izolaciju (spoljašnji zidovi, krov, unutrašnji zidovi, pod) u iznosu od oko 700.000 evra (iznos uključuje celokupnu investiciju koja se može odnositi i na neku drugu tehnologiju koja je išla uz izolaciju)”, kaže Ilan Volkov (Ilan Wolkov), direktor projeka GEFF EBRD za Zapadni Balkan.

Prema njenim rečima nešto više se investira u kuće jer, za razliku od stanova u višespratnim zgradama, u kućama postoji mogućnost implementacije više tehnologija.

„Nadamo se da će sa razvojem bankarske ponude za stambene zajednice doprineti povećanju broja projekata u stambenim zgradama”, objašnjava Volkov.

Na promociji GEFF kreditne linije aktivno radi EBRD, ali i sve partnerske finansijske institucije.

„U komunikaciju su uključeni i vendori, odnosno prodavci energetski efikasnih tehnologija, tako da mislimo da su informacije veoma dostupne. Naravno, postoji još dosta prostora za promociju i na tome radimo svakodnevno sa svim partnerima uključenim u projekat”, konstatovao je Petar Nikolić, zamenik direktora projekta EBRD GEFF za Zapadni Balkan, i dodao da ubedljivo najviše zahteva dobijaju za toplotne pumpe vazduh-voda, značajno manje za sisteme vazduh-vazduh, dok su ostali tipovi pumpi vrlo malo zastupljeni.

Primera radi, za zagrevanje porodične kuće u zimskom periodu potrebno je izdvojiti mesečno oko 950 evra za drva, a ugradnjom toplotne pumpe taj iznos bi bio 450 evra, i to za električnu energiju za napajanje pumpe. Oni koji koriste gas ili električnu energiju, njihovi troškovi idu čak i do 2.000 evra, a troškovi za mesečni utrošak električne energije ostaju 450 evra, što znači da uštede mogu biti do čak 70 odsto. Kada se tome doda i činjenica da je upotrebom toplotnih pumpi zagađenje životne sredine minimalno, čini se da potencijal ove tehnologije na našim prostorima nije dovoljno iskorišćen.