Ukidanje carina za đubrivo do kraja godine prilika za optimalan prinos useva

Vlada Srbije je produžila Odluku kojom je ukinuto plaćanje carinskih dažbina za uvoz azotnih đubriva i bezvodnog amonijaka, što znači da će ovi proizvodi do kraja godine biti oslobođeni od plaćanja carine.

Da li to znači da će cena đubriva ostati nepromenjena ili u jednačini kojom se dolazi do iznosa za plaćanje ipak ima i drugih faktora?

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) – koja je inače inicirala ukidanje carina – ne očekuju se drastična povećanja cene, ali na nju ne utiče samo carina.

Prema njegovim rečima, cena će zavisiti i od drugih faktora, poput cene transporta, magacinskog prostora, kao i energenata, poput struje i gasa koji ulaze u čitav niz od proizvodnje do snabdevanja.

„Ipak, važno je da će se produženjem ove odluke obezbediti dovoljna količina đubriva, naročito jer smo ranije njegov dobar deo uvozili iz Rusije“, kaže naš sagovornik, dodajući da i u Srbiji imamo određenu proizvodnju jer je počela sa radom Azorata Pančevo, što je ocenio kao jako važno, pre svega za azotna đubriva čija proizvodnja zavisi najpre od gasa.

„Takođe, i deo mineralnog đubriva se izvozi iz Srbije, što radi Elixir Group“, kaže Bogunović.

Ipak, iako će ga, kako je rekao, biti u dovoljnim količinama, veoma je važan način na koji će se ono primeniti. Naime, prema njegovim rečima, nemali broj ratara se odlučio na to da primeni manje đubriva.

„Ove godine je bilo, uprkos svemu, dovoljno žitarica na tržištu, a pitanje je koliko će ih biti sledeće godine s obzirom na to da Ukrajina ne planira da zaseje ni 50 odsto površina, odnosno koliki će biti prinosi“, upozorava Bogunović, dodajući da su druge zemlje povećale količinu svojih useva, ali da je i dalje upitno koliko će one imati mogućnost primene đubriva, što sa Srbijom nije slučaj.

Upravo zbog poskupljenja đubriva na koje je uticao rast cena gasa, mnogi ratari se odlučuju da ga „bace“ u manjim količinama što, ocenjuje naš sagovornik, nije najbolji primer štednje.

„Nema tu uštede, to direktno utiče na prinos, jer će sledeće godine količine biti upitne. Sada je idealna prilika da napravimo velike prinose i da iskoristimo ovu odluku vlade, kao i istovremenu mogućnost da uvezemo đubrivo, a i podsticaji koji daje država su povećani. Naši ratari bi trebalo da iskoriste ovaj potencijal, u skladu sa potrebama zemljišta, kako bi se dobio optimalan prinos“, naglašava Bogunović.

Kada je reč o cenama hrane, odnosno o njihovom pravcu kretanja s jeseni, interesantno je da su one već sada u izvesnom padu, uprkos globalnim okolnostima koje su dovele do rasta, objašnjava naš sagovornik.

„Kriza u Ukrajini je samo produbila rast cena i intenzivirala krizu koja je nastala kao posledica pandemije, a za koju smo očekivali da će se stabilizovati do juna ove godine“, kaže on.

Prema njegovim rečima, suprotno tome, sukob u Ukrajini je poremetio stabilizaciju ali su, dodaje, cene pšenice i kukuruza u silaznoj putanji, kao i da je teško precizno reći kako će se kretati cene jer energenti dosta utiču na transportne troškove, cene proizvodnje, đubriva i obrade zemljišta.

„Sve će to u izvesnoj meri uticati na kretanje cena, ali ne bi trebalo i u ogromnoj, s obzirom da su cene poljoprivrednih proizvoda u poslednje dve godine imale maltene 30 odsto rasta“, kaže on.

Ipak, ovaj rast je, ocenjuje naš sagovornik, doveo i do malo realnije cene proizvoda, jer je poljoprivreda uvek bila sektor sa najnižom zaradom, a sada se to, prema njegovim rečima, iznivelisalo.

„Dakle, ova povećanja cena omogućavaju da od poljoprivrede može da se živi. Ako cene budu išle dole, one neće ići sasvim sigurno u velikoj meri, a uz to imamo i inflaciju, izjednačavanje kursa dolara i evra, i brojne druge faktore“, dodaje on.

Ipak, u celini uzev, Bogunović zaključuje da je sve nepredvidivo i da je nezahvalno davati bilo kakvu precizniju prognozu zbog toga što uticaj krize i svih inputa nije isti na različite kulture – voće, žitarice, prehrambenu industriju i dr.

„Poljoprivreda je jako diverzifikovana i imamo veoma različite posledice na različite proizvode“, zaključuje Bogunović.

Podsetimo, vlada je u januaru ove godine usvojila izmene Odluke o uslovima i načinu za smanjenje carinskih dažbina na određenu robu, kojima su azotna đubriva i bezvodni amonijak oslobođeni od plaćanja carine, a njen rok trajanja je 22. jul, zbog čega je ona iznova produžena do kraja ove godine.