Srbija ima najskuplju hranu u regionu

Hrana i bezalkoholna pića u Srbiji najskuplji su u regionu, a među članicama Evropske unije cene tih proizvoda najviše su u Luksemburgu, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat). Kada je reč o cenama robe široke potrošnje i usluga, one su u Srbiji na nivou od 60 odsto proseka EU.

Izveštaj navodi da su hrana i piće za 15 odsto jefitniji od evropskog proseka, ali i da su skuplji nego u Albaniji (82,6 odsto), Crnoj Gori (81,5), Bosni i Hercegovini (78,4) i Severnoj Makedoniji (64,2), prenosi Euractiv.

Dodaje se da su u Luksemburgu cene hrane i bezalkoholnih pića za 25 odsto više od proseka u članicama EU, a najskuplje su potom u Danskoj i Irskoj, dok su cene tih proizvoda najniže u Rumuniji sa 69 procenata proseka EU i u Poljskoj (72 odsto).

Prema rečima agroekonomskog analitičara Milana Prostrana, globalni rast cena hrane iznosi 30 odsto, a naša osnovica za izračunavanje ove statistike bila je niska.

„Naša startna osnova je iz godine u godinu verovatno bila niža. Prvo, država drži pod kontrolom deo cena. Drugo, farmeri u EU dobijaju vrlo visoke subvencije i oni mogu da se igraju sa cenama i da budu konkurentni, a da istovremeno kroz igru nižih cena sebi otvaraju prostor za tržišta, za veći dohodak, za veći obrt kapitala“, obrazložio je Prostran u razgovoru za Biznis.rs.

Naš sagovornik je podsetio da učešće poljoprivrede u budžetu EU iznosi 33,3 odsto, dok je kod nas taj udeo ispod pet procenata (oko četiri odsto).

„Rast cena kod poljoprivrednika u EU je svakako niži i on se može preneti i na finalne proizvode, dakle na prehrambene proizvode kao što su brašno, ulje, šećer… Takođe, učešće hrane u budžetu tročlane ili četvoročlane porodice u Evropskoj uniji iznosi između 12 i 17 odsto, dok je kod nas 14 procenata. Zbog svega toga je za jednu ovakvu vrstu objašnjenja potrebno ući mnogo dublje u analizu zašto je kod nas po proceni Eurostata za godinu dana viši rast cena nego u drugim zemljama“, naveo je Milan Prostran.

Kako je naglasio, pre pandemije korona virusa u svetu je evidentiran, ali u Srbiji posebno, nizak nivo cena sirovina – pšenice, kukuruza, suncokreta, soje, šećerne repe.

„Kukuruz je tada bio 15 dinara, a sada je dostigao cenu od 37 dinara po kilogramu, što je više nego duplo. Pšenica je bila 18 dinara, a sada je oko 43 dinara, dok proizvođači traže cenu od 45 do 50 dinara. To su neverovatni cenovni skokovi, pa zato upozorenje Eurostata ne bih uzimao previše negativno“, ocenio je Prostran.

Ozbiljan skok cene mesa

Država je zamrznula cenu samo jedne vrste mesa – svinjskog, dok je kvalitetnije meso poput junetine, teletine, najkvalitetnijeg svinjskog, pa i živinsko meso, značajno poskupelo.

„Da ne govorimo o sirevima ili nekoj drugoj visokovrednoj proteinskoj hrani, koja je zaista dostigla visok nivo. Ona nema velike šanse da dalje mnogo raste, jer je kupovna moć građana na tako niskom nivou da neće imati ko da je kupi. Prema tome, ono što je uteha ili ne – Srbija kao agrarna zemlja ima dovoljne fondove hrane, potrošači se u zavisnosti od svog budžeta prilagođavaju i pribegavaće manjoj potrošnji mesa ili ‘bežati’ ka nižim kategorijama jeftinijih vrsta, neće jesti skupe sireve, već one manje kvalitetne i slično“, zaključio je Prostran.

On je dodao da je sve u kontekstu globalne prehrambene krize i da će ovih roba biti, pa da u tom kontekstu „možemo mirno da spavamo“, dok će se „svet tresti još godinama“, a kriza, ako bi se rat u Ukrajini sada završio, potrajaće još najmanje pet godina.