Najveći broj vinogradarskih poseda u EU ima Rumunija

U Evropskoj uniji je u 2020. godini bilo 2,2 miliona vinograda koji su gajili 3,2 miliona hektara vinove loze. Između 2015. i 2020. godine površina vinove loze ostala je relativno stabilna (-1,1 procenat), pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

„Međutim, došlo je do naglog smanjenja broja vinogradarskih poseda (gubitak od 257.000 gazdinstava, odnosno oko 10,3 odsto). Većina ovih gubitaka u posedu dolazi od najmanjih vinogradarskih poseda – bilo je 226.000 gazdinstava manje nego 2015. godine u klasi veličine manje od jednog hektara vinove loze“, piše u izveštaju Eurostata.

Većina vinograda u EU (82,4 procenta) bila je u 2020. godini posvećena proizvodnji grožđa za kvalitetno vino, koje se odnosi na proizvode zaštićene oznake porekla (2,1 milion ha, što je ekvivalentno 65,3 odsto vinograda u EU) i zaštićene geografske oznake (0,5 miliona ha ili 17,1 procenat).

Španija, Francuska i Italija zajedno su činile tri četvrtine (74,9 odsto) površina pod vinovom lozom u EU i oko dve petine (38,7 procenata) vinogradarskih poseda u 2020. godini. Međutim, Rumunija je imala najveći broj vinogradarskih poseda u EU (800.000 imanja, što je ekvivalentno 37,9 odsto ukupne vrednosti EU u 2020. godini).

Između 2015. i 2020. godine došlo je do pada broja vinogradarskih gazdinstava u brojnim državama članicama, ali posebno u Portugalu (98.000 gazdinstava), Italiji (78.000 poseda) i Španiji (gubitak od 34.000 poseda).

U Srbiji pod vinovom lozom oko 25.000 hektara

Iako stručnjaci nisu jednoglasni po pitanju podele Srbije na vinske rejone, zvanična podela kaže da postoje tri velika regiona – Vojvodina, centralna Srbija i Kosovo i Metohija, koji se dele na 22 regije podeljene na 77 različitih vinogorja.

„Pretpostavlja se da se na celoj teritoriji Republike Srbije pod vinovom lozom nalazi oko 25.000 hektara. Na osnovu podataka prikupljenih popisom 2012. godine, u vinorodnoj Srbiji, bez regiona Kosovo i Metohija, nalazi se ukupno 22.150 ha pod vinovom lozom“, piše u publikaciji Republičkog zavoda za statistiku (RZS) iz 2015. godine – Vinogradarski atlas.

U Centralnoj Srbiji vinova loza se gaji na 17.118 ha, a u Vojvodini na 5.032 hektara. Od površina pod vinovom lozom koje su obuhvaćene popisom 2012. godine 77,3 procenta nalazi se u Centralnoj Srbiji, a 22,7 odsto u Vojvodini.

„Najviše vinograda nalazi se u okviru rejona Tri Morave, a na nivou opština u Trsteniku. Vinske sorte gaje se na 17.483 ha, što čini 75,7 procenata ukupnih površina pod vinogradima. Sorte čije je grožđe namenjeno potrošnji u svežem stanju gaje se na ukupno 4.667 ha, odnosno na 24,3 odsto ukupnih površina pod vinogradima“, naglašeno je u Vinogradarskom atlasu.