Upravljanje komunalnim otpadom prepušteno lokalnim samoupravama

Prosečan Evropljanin proizveo je tokom 2022. godine 513 kilograma komunalnog otpada, objavila je evropska statistička agencija Eurostat. Srbija je sa 472 kilograma po osobi bolja od evropskog proseka, ali je čak 79,45 odsto otpada završilo na deponijama, zagađujući životnu sredinu (vazduh, vodu, zemljište).

Vlada Srbije usvojila je Program upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period od 2022. do 2031. godine. Programom se utvrđuje koji su to strateški ciljevi i osnovna načela kojih akteri upravljanja otpadom treba da se pridržavaju kako bi ciljevi bili ispunjeni. Isti dokument navodi da je upravljanje komunalnim otpadom briga lokalne samuprave.

Kakvo je stanje na terenu i kada će slike deponija koje viđamo širom Srbije postati prošlost, razgovarali smo sa Natašom Rašković, direktorkom udruženja Pro.Tok21 za podršku lokalnom održivom razvoju iz Smedereva, i Tamarom Milković, ekologom za zaštitu životne sredine Javno-komunalnog preduzeća Komunalije iz Sremske Mitrovice.

„Situacija u Srbiji je po ovom pitanju baš raznolika, zato što je upravljanje otpadom prepušteno lokalnim samoupravama. Konkretno, u Smederevu ne postoji dovoljna pokrivenost gradskog područja mrežom prikupljanja komunalnog otpada, a seoska područja čak uopšte nemaju organizovanu mrežu, što znači da ako živite u selu kamion gradskog komunalnog nikada nije došao na vašu kapiju. Meštani iz ruralnih sredina su prinuđeni da negde odlažu otpad, pa tako u svakom selu postoji divlja deponija na koju ljudi odnose smeće. Da apsurd bude veći, onda lokalna samouprava grada Smedereva izdvaja sredstva iz budžeta za saniranje tih divljih deponija, zbog čega se troškovi dupliraju”, objašnjava Nataša Rašković i dodaje da nije takva situacija u svim opštinama.

Prema njenim rečima, svaka lokalna samouprava trebalo bi da ima transfer stanice u kojima će se otpad razvrstavati i odatle dalje deponovati na regionalne deponije, a da bi se ta praksa ustalila potrebno je da grad ima u blizini regionalnu deponiju, što trenutno nije slučaj.

„Postoje gradovi i regije koje imaju regionalnu deponiju, ali opet u tim gradovima, nažalost, reciklaža otpada se ne praktikuje”, konstatuje Rašković.

Na pitanje šta je razlog i zašto se, po njenom mišljenju, lokalne samouprave ne bave ovim problemom – da li je u pitanju nedostatak sredstava ili nemar za pronalaženje efikasnijih rešenja, naša sagovornica smatra da je za sakupljanje otpada po selima jedini razlog loša organizovanost menadžmenta.

„Prikupljanje otpada je problem u mnogim mestima i mislim da je osnovni razlog loša organizovanost i loša raspodela resursa, ali kada dalje pričamo o transferu do regionalnih deponija, to je nešto što mora da se reši na nacionalnom nivou. Ne možemo da krivimo Gradsku upravu Smederevo što država nije obezbedila programe i sredstva za regionalnu deponiju na koju može da se odlaže otpad”, konstatuje Nataša Rašković.

Ipak, situacija sa upravljanjem komunalnim otpadom može da bude rešena. Činjenica je da u državnoj kasi ne postoji dovoljno sredstava za veća ulaganja, ali postoje izvori koji su voljni da podrže dobre i korisne ideje i projekte. Svetao primer predstavlja Javno-komunalno preduzeće Komunalije iz Sremske Mitrovice, za koje se slobodno može reći da je daleko odmaklo u unapređenju upravljanja otpadom u poređenju sa većinom opština i gradova u Srbiji.

„Grad ima oko 72.000 stanovnika, od toga u urbanom delu grada živi 40.000 ljudi. Vršimo odvoz otpada iz ukupno 24.000 domaćinstava. Pokrivamo grad Sremsku Mitrovicu, dva prigradska naselja i 26 seoskih naselja. Naš veliki uspeh je što smo 2014. godine obuhvatili sva naseljena mesta sa odvozom otpada. Imamo 100 odsto pokrivenost što se tiče sakupljanja i odvoženja otpada”, kaže Tamara Milković i dodaje da u organizaciji prikupljanja smeća koriste isključivo svoje resurse.

Prema njenim rečima, ono što je prednost Sremske Mitrovice u odnosu na druge gradove je što imaju regionalnu deponiju, jednu od četiri u celoj Srbiji. Ta regionalna deponija je drugo javno preduzeće osnovano od gradova Sremske Mitrovice i Šapca, a na nju se dovozi otpad iz Mitrovice, Šapca, Rume, Bogatića i Šida. To je sanitarna deponija koja je prošle godine pokrenula i pogon za sekundarnu separaciju otpada.

Još 2008. godine krenuli su sa kavezima za odvajanje PET ambalaže, koji su bili postavljeni po celom gradu i to je pokazalo da građani imaju volju da odvajaju otpad. Nakon toga, veći uspeh je bio 2013. godine kada im je odobren projekat koji su radili sa Hrvatskom, odnosno sa gradom Osijekom.

Tada su prvi put postavili kontejnere na 32 reciklažna ostrva u gradu, odnosno kontejnere za odvajanje otpada, a hiljadu domaćinstava je dobilo drugu (plavu) kantu za odvajanje papira, kartona i PET ambalaže.

„Godinama smo radili po tom sistemu, a pre dve godine smo ušli u projekat ‘Odvajamo’ koji je bio finansiran od švedske vlade i Evropske unije. Tom prilikom smo dobili mnogo veću infrastrukturu za odvajanje, odnosno mogli smo da pokrijemo ceo grad i jedno prigradsko naselje. Trenutno više od 8.000 domaćinstava ima tu drugu kantu, a sva kolektivna domaćinstva (zgrade) imaju kontejnere za odvajanje. Sada se selektira i staklo u kontejnere žute boje, a plavi kontejneri su za papir, plastiku i metal. Dakle, kako smo 2022. godine krenuli da uvodimo separaciju, tako je i traka za separaciju krenula da radi na regionalnoj deponiji, pa se sav prikupljeni otpad, koji je primarno selektovan, odvozi dalje na sekundarnu selekciju. Takođe, dobili smo i dva kamiona, koji isključivo služe za primarno selektovanje otpada”, objašnjava Tamara Milković.

Javno-komunalno preduzeće Sremska Mitrovica je još 2013. godine obezbedilo prve kompostere za 1.000 domaćinstava koja su imala priliku da kompostiraju zeleni otpad u svom dvorištu.

„Nastavljamo sa projektom Odvajamo, idemo u drugu fazu gde ćemo svim domaćinstvima u gradu podeliti kompostere”, naglašava.

Prema njenim rečima, ima još divljih deponija po seoskim atarima, ali toga su svesni i ne odustaju, već traže načine da reše problem otpada, a rezultat je da je takvih deponija svake godine sve manje.

„Još uvek svest stanovnika nije na nivou koji bismo želeli. Imali smo problem i u samom gradu. Mi smo to zvali ‘mini divlje deponije’, gde su ljudi pored kontejnera ostavljali i krupan komadni otpad i zeleni otpad i šut. Uspeli smo sa tim da se izborimo, pa smo preko projekta koji je finansirao NALED napravili reciklažno dvorište. To je prvo dvorište tog tipa u Srbiji. U pitanju je mesto gde građani mogu da donesu krupan komadni otpad koji žele da izbace iz doma i da ga bespaltno razvrstaju (stari nameštaj, tekstil, zeleni otpad, male količine šuta i tvrdu plastiku). Na taj način smo sprečili da se te stvari ostavljaju pored kontejnera, posebno sada kada kreću prolećna čišćenja i sređivanja”, kaže Milković.

Za celokupan uspeh na polju upravljanja otpadom, prema njenim rečima, zaslužan je dobar tim ljudi koji su zaposleni u ovom javnom preduzeću, kao i njihova rešenost da se pozabave problemima.

„Sve što smo uspeli bilo je pod okriljem našeg preduzeća. Imamo jako dobar tim za projekte i veliku podršku generalnog direktora. Konstantno konkurišemo za sve vrste projekata i na taj način obezbeđujemo sredstva kako bismo radili ono što je naš posao, a to je briga o gradu. Skoro nijedno javno preduzeće u Srbiji ne može sve ovo da finansira samo, ali to ne znači da tu priča staje i da ne postoje drugi načini da se obezbede sredstva”, ističe i dodaje da u sprovođenju ciljeva uključuju i lokalna preduzeća, jer smatraju da svi treba da imaju svest o očuvanju životne okoline i o čistoći grada čiji su stanovnici.