Uskoro će univerzitetski profesor biti manje plaćen od kvalitetnog majstora

Nikola Stakić je profesor Univerziteta Singidunum i gostujući profesor na više inostranih univerziteta i fakulteta, sa značajnim iskustvom na finansijskim tržištima, u akademskom i profesionalnom smislu. Nosilac je CFA zvanja i aktivno učestvuje u pripremi kandidata za prestižne profesionalne sertifikate, a poseduje državnu licencu portfolio menadžera i uspešno primenjuje teorijska znanja u praksi, radeći sa finansijskim institucijama u zemlji i inostranstvu.

Njegovo međunarodno iskustvo obuhvata različite aspekte finansijskih tržišta, što ga čini cenjenim stručnjakom u svojoj oblasti, Pored rada na univerzitetu, često je gost u medijima gde analizira ekonomska i finansijska dešavanja u zemlji i inostranstvu.

Profesora Nikolu Stakića pitali smo kakva su njegova predviđanja kada je reč o ekonomskoj situaciji u Srbiji do kraja ove godine.

Šta očekujete do kraja 2024. godine u ekonomskom smislu?

– Verujem da je iza nas period bez presedana kada je reč o dinamici i intenzitetu monetarnog zatezanja. Više centralnih banaka je počelo sa smanjenjem referentnih kamatnih stopa (uključujući i Narodnu banku Srbije) i to je izuzetno važan tržišni signal, pre svega u psihološkom smislu, koji će determinisati bitan ekonomski indikator, a to su inflaciona očekivanja.

Imajući u vidu navedeno, realni sektor je ostvario mnogo bolje rezultate od očekivanih, uprkos značajnim promenama u bilansnim pozicijama po osnovu finansijske aktivnosti. Finansijska tržišta su na istorijskom maksimumu, tržište rada je pokazalo izrazitu otpornost na makroekonomske šokove, i sva je prilika da će dalja relaksacija monetarnih uslova dati pozitivan podsticaj svim učesnicima na finansijskom tržištu, a prevashodno privrednom sektoru u vidu reaktivacije kapitalnih investicija koje dugoročno generišu sveukupni privredni rast i razvoj.

Da li biste uzeli kredit u ovom trenutku? Ako biste morali da se opredelite za zajam, koji bi dolazio u obzir i pod kojim uslovima?

– Odluka o uzimanju kredita je proizvod kombinacije više objektivnih i subjektivnih faktora i svaki potencijalni korisnik kredita mora sveobuhvatno da pristupi jednoj tako važnoj odluci u upravljanju ličnim finansijama. U poslednje vreme smo imali veći obim odobravanja gotovinskih kredita, što može da bude negativan signal po pitanju finansijske autonomije domaćinstava i njihove nedovoljne spremnosti da generišu neophodan nivo akumulacije za vanredne okolnosti. S druge strane, docnja kod stanovništa i udeo problematičnih kredita je na istorijskom minimumu.

Mislim da će se kreditna aktivnost ubrzati sa smanjenjem kamatnih stopa, i to pre svega u segmentu stambenih i namenskih kredita, koji čine manje od 20 odsto izvora u ukupnom volumenu transakcija na tržištu nekretnina. Odluka o isplativosti kredita sa fiksnom ili varijabilnom stopom se jedino može post festum sagledati, odnosno na kraju perioda otplate zajma, i uporediti sa alternativnim varijantama. Ta odluka uvek predstavlja balans između sigurnosti i predvidivosti s jedne strane (koja može u startu biti skuplja) i varijabilnosti s druge strane, koja u sebi ima inkorporiran kamatni rizik.

Iz valutnog ugla gledano, preporučljivo je da se kredit uzima u onoj valuti koju istovremeno generišete sa prihodne strane, čime postižete takozvani prirodni hedžing, odnosno usklađujete svoje obaveze sa imovinom i eliminišete devizni rizik.

Gde biste najpre investirali danas – u akcije na berzi, zlato, nekretnine…?

– S obzirom na to da se dugo godina bavim investiranjem na finansijskim tržištima, što u akademskom, ali i praktičnom smislu, mogu reći da u svom portfoliju imam različite oblike finansijske i realne aktive. Ono što je aksiom – a to je poštovanje principa diversifikacije, treba svakako primenjivati.

Građani nisu dužni da imaju taj nivo finansijske emancipacije, ali svakako treba poboljšati finansijsku pismenost i obratiti se profesionalnim ulagačima, u odsustvu nedovoljnog poznavanja materije. Odluka o ulaganju je takođe proizvod dobro koordinisanih radnji u funkciji kreiranja optimalnog portfolija svakog pojedinačnog investitora, i tu ne postoji univerzalni recept niti čaroban štapić.

Kako će se kretati tržište rada u narednom periodu?

– Tržište rada ima dobre performanse, ali prolazi kroz istorijski važne evolutivne faze, od sve većeg značaja takozvane gig ekonomije, kreiranja novih i zastarelosti postojećih poslova, pa sve do rastuće uloge migracije radnog stanovništva. Kao neko ko je živeo dugo godina na Bliskom istoku, nisam ni mogao da pretpostavim da će „preko noći“ u našu zemlju doći hiljade inostranih radnika, i da će deficitarne poslove različitih profila dobijati upravo inostrani radnici. Sofisticiranost kvalifikovane radne snage, naročito u zanatskom sektoru, će sve više dolaziti do izražaja i tržište će praviti nove odnose snaga po pitanju vrednovanja pojedinih zanimanja.

Tako ćemo doći u do skoro nepojmljivu situaciju da je na primer univerzitetski profesor, koji ima uloženo mnogo intelektualnog (pa i finansijskog) kapitala, manje plaćen od majstora koji upravlja specijalizovanom građevinskom mašinom. Ne smemo biti iznenađeni, već adekvatno pripremljeni za konstantne promene jer je tržište to koje diktira ponudu i potražnju za radnom snagom.

Šta očekujete od daljeg razvoja veštačke inteligencije?

– Nedvosmisleno, AI je promenila poslovnu paradigmu i naš svakodnevni život, što se vidi i u vrtoglavom usponu pojedinih kompanija koje danas vrede nekoliko hiljada milijardi dolara, kao što su Nvidia ili TSMC. Sigurno je da tu postoji i doza berzanske i sveopšte euforije koja utiče na vrednovanje ovih kompanija, ali verujem da će u godinama pred nama pitanje veštačke inteligencije biti manje apostrofirano jer će ona već biti prihvaćena kao modus operandi svih učesnika na tržištu, kao što je to bila pojava interneta krajem prošlog veka.

Ono u šta želim da verujem je da AI nikada neće dostići nivo rasuđivanja baziranog na emocionalnoj inteligenciji, intuiciji, iracionalnom ponašanju koje često predstavlja „istorijski pokretač“ daljeg napretka čovečanstva. Na kraju krajeva, iza konstantnog razvoja AI tehnologije stoji čovek, sa svim svojim „nedostacima“ koji ga odvajaju od ekonomski racionalnog donosioca odluka. Mislim da tu „savršenu nesavršenost“ AI ne može da oponaša.