Uskoro prva javna baza socijalnih preduzeća u Srbiji

Prva baza socijalnih preduzeća biće uskoro javno dostupna i lako pretraživa, a cilj je da na jednom mestu objedini sve relevantne informacije – gde se ova preduzeća nalaze, čime se bave, koga zapošljavaju, kakav društveni uticaj ostvaruju i koje su njihove ključne potrebe, saopšteno je tokom posete socijalnim preduzećima u Šapcu i Bogatiću u okviru kampanje „Socijalno preduzetništvo – šansa za sve(t)“, koju organizuje NALED.

Kampanja treba da doprinese afirmaciji i jačanju ovog sektora, a deo je projekta „Efikasnije javne nabavke i održivi lanci snabdevanja za dobru upravu“, koji NALED sprovodi uz podršku Vlade Švedske.

“Tokom svog rada posetila sam brojna socijalna preduzeća u Švedskoj i veliko mi je zadovoljstvo da vidim šta je sve Šabac postigao i koliko je napredovao u ovoj oblasti. Moramo nastaviti da jačamo socijalnu inkluziju, jer osobe iz osetljivih grupa treba da budu u potpunosti uključene u svakodnevni život zajednice”, rekla je Šarlot Samelin, ambasadorka Kraljevine Švedske u Srbiji.

Gradonačelnik Šapca Aleksandar Pajić izjavio je da je nedavno rangiranje Šapca među najboljim gradovima za život u Srbiji potvrda dugogodišnje posvećenosti grada unapređenju kvaliteta života svih građana.

“Jedan od ključnih razloga za ovako visoku poziciju leži u snažnoj podršci socijalnim preduzećima, kao i činjenici da grad izdvaja čak sedam odsto budžeta za socijalnu zaštitu. Naša vizija je da Šabac bude grad jednakih šansi, gde svako ima priliku da ostvari svoj potencijal u punoj meri”, naveo je Pajić.

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović objasnila je da iako je trenutno tek dvadesetak socijalnih preduzeća upisalo status u APR-u, procene su da ih ima neuporedivo više, ali da svoj status još uvek nisu upisali, jer bi time dobili samo nove obaveze.

“Zato se zalažemo i za usvajanje Programa razvoja socijalnog preduzetništva, odnosno konkretnih mera podrške i podsticaja koji bi pomogli da se socijalna preduzeća formalizuju. Šabac predstavlja primer dobre prakse i lokalne samouprave koja podržava sektor solidarne ekonomije, zbog čega smo izabrali da upravo iz ovog grada najavimo dalje aktivnosti. Naša uloga je da povezujemo socijalna preduzeća, lokalne samouprave i odgovornu privredu na zadatku integracije osetljivih grupa”, rekla je Jovanović.

Miroljub Nikolić, ispred Avlije održivog razvoja, saglasan je da je saradnja sa lokalnom samoupravom ključna za održivost njihovih usluga, ali da je važan i širi ekosistem – podrška kompanija i organizacija poput NALED-a i Smart Kolektiva, koje doprinose razvoju sektora socijalnog preduzetništva.

“Avlija održivog razvoja je dobar primer kako ova preduzeća mogu biti tržišno konkurentna i održiva. Spojili smo socijalnu zaštitu i preduzetništvo i omogućili da lica sa razvojnim poteškoćama imaju priliku da produktivno provedu dan i da svojim dostojanstvenim radom naprave proizvod koji je na kraju dana moguće prodati, što jeste cilj svakog preduzetničkog poduhvata”, zaključio je Nikolić.