Uskrsnuće tantijema: Kako je Srbija postala svetli primer u naplati autorskih prava

Nekada su muzičari od autorskih prava mogli da kupe stan, a onda su došla mračna vremena. Danas, iznenađujuće za mnoge, Srbija ponovo prednjači u regionu po transparentnosti i visini isplata tantijema.

Dok se evropska tržišta muče sa tranzicijom iz fizičkog u digitalni svet, a mnoge zemlje bivše Jugoslavije još uvek pokušavaju da konsoliduju sistem naplate autorskih prava, Srbija je u poslednjih sedam-osam godina tiho, ali sigurno, izgradila jedan od najefikasnijih modela naplate i isplate tantijema u regionu.

U Hrvatskoj, kako svedoče sami muzičari, sistem naplate je godinama bio neefikasan – iako postoji ZAMP kao organizacija kolektivnog ostvarivanja prava, isplate su često bile simbolične – po jednu kunu ili sto kuna, što je zaista izazivalo šale na društvenim mrežama. Isti ton se čuje i iz Bosne i Hercegovine, Makedonije, pa i iz delova EU poput Bugarske ili Rumunije.

Nemačka je 2023. godine ostvarila rekordne prihode od muzike, premašivši 1,82 milijarde dolara, čime je prvi put nadmašila Ujedinjeno Kraljevstvo. Ovaj rast je uglavnom podstaknut porastom prihoda od striminga, koji sada čini više od polovine ukupnih muzičkih prihoda u zemlji.

Velika Britanija je jedno od najprofitabilnijih digitalnih muzičkih tržišta na svetu, sa godišnjim prihodima koji premašuju 2,74 milijarde dolara. Očekuje se da će do 2025. godine prihodi od digitalne muzike premašiti 1,2 milijarde dolara, pri čemu striming čini najveći deo zarade, po podacima Statiste.

Švedska je poznata po transparentnim sistemima naplate tantijema i inovacijama u muzičkoj industriji. Kompanije poput Kobalt Music Group, osnovane u Švedskoj, revolucionizovale su industriju omogućavajući autorima da u realnom vremenu prate korišćenje svojih dela i primaju tantijeme bez posrednika, navodi Wired.

Francuski umetnici ostvaruju značajan deo prihoda izvan zemlje. Više od polovine prihoda koje generišu dolazi od slušalaca izvan Francuske, što ukazuje na globalni uticaj francuske muzike. U 2023. godini, 71 odsto umetnika koji su se pojavili na dnevnoj top 50 listi u Francuskoj bili su domaći umetnici, po podacima Music Business Worldwide.

Teosto.fi navodi da su finski muzički stvaraoci su 2024. godine ostvarili značajan rast prihoda iz inostranstva, sa povećanjem od preko 25 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Najveći rast zabeležen je u Nemačkoj, SAD i Švedskoj, zahvaljujući popularnosti finske muzike i efikasnoj međunarodnoj saradnji.

Zlatna vremena i kasniji pad

Nekada je autorsko pravo u bivšoj Jugoslaviji donosilo ozbiljne prihode. Muzičari poput Đorđa Balaševića, Bajage, Arsena Dedića ili Zdravka Čolića mogli su da žive (i više od toga) samo od svojih pesama. Međutim, tranzicija, raspad tržišta i neregulisano digitalno okruženje doveli su do kolapsa sistema. U Srbiji je dugo važilo pravilo „ko se snađe“, a inspekcijske kontrole naplate emitovanja muzike u ugostiteljskim i komercijalnim objektima bile su retkost.

Od sredine 2010-ih, međutim, situacija se drastično menja. Organizacije poput SOKOJ-a (za autore) i OFPS-a (za izvođače i proizvođače fonograma) uspostavile su čvršće kontrole, digitalizovale svoje sisteme, poboljšale saradnju sa Poreskom upravom i uvele transparentniju raspodelu tantijema.

Ako posmatramo po godinama, 2019. je bila stabilna, sa naplatom na visokom nivou. Zatim se 2020. godina, i pored pandemije, naplata zadržala na gotovo istom nivou, zahvaljujući digitalnim servisima.

Sledeća, 2021. godina godina beleži rekordan iznos – oko dve milijarde dinara naplaćenih i raspodeljenih prava. To je više od 17 miliona evra, što je impresivan podatak za tržište ove veličine. Sledeće 2022. i 2023. su se zadržale na sličnom nivou, kako se vidi iz dostupnih podataka.

Uporedna analiza: Srbija vs region

U poređenju sa Hrvatskom, gde su mnogi muzičari bili nezadovoljni i beležili minimalne prihode od tantijema, Srbija se izdvajala kao prvi pozitivan primer, od 2018. godine. Ključ razlike leži u organizacionoj efikasnosti i političkoj volji da se sistem zaštiti i učini održivim.

U Sloveniji, koja ima manji broj autora, isplate su stabilne, ali ne i spektakularne. U Bosni i Crnoj Gori sistem još luta između privatnog interesa i državne nebrige.

No, Hrvatska je od pre nekih šest meseci potpuno promenila paradigmu: naime, u Hrvatskoj je 22. oktobra 2024. počela puna primena Zakona o autorskom pravu i srodnim pravima, kojim se izvođačima garantuje pravo na naknadu za sve oblike korišćenja njihovih snimaka, uključujući digitalne platforme. Takođe, uvedeni su sistemi za praćenje emitovanja, poput 1Played, koji omogućavaju precizno praćenje korišćenja muzičkih dela, što doprinosi pravičnijoj raspodeli tantijema. Ove promene su rezultat usklađivanja sa EU Direktivom o autorskom pravu na jedinstvenom digitalnom tržištu, koja ima za cilj modernizaciju propisa o autorskom pravu i pružanje koristi stvarateljima, preduzećima i potrošačima.

U poređenju sa Srbijom, gde su poslednjih godina ostvareni značajni pomaci u naplati i isplati autorskih prava, Hrvatska je dodatno unapredila svoj sistem kroz zakonske reforme i tehnička rešenja. Ova iskustva mogu poslužiti kao primer za dalji razvoj sistema zaštite autorskih prava u regionu.

Bojan Slačala, gitarista i frontmen benda Artan Lili, komentariše za Biznis.rs svoja iskustva sa SOKOJ-em.

“Mislim da bi sve bilo kud i kamo profitabilnije i transparentnije ukoliko bi Srbija postala član EU. Konkretno, što se tiče nas – uvođenje softvera za kontrolu emitovanja i zakonska obaveza emitera prema autorima muzike – to bi za početak bilo sasvim dovoljno. Na primer, upoređujući autore našeg ranga u Hrvatskoj, oni su nekoliko puta plaćeniji od nas, zahvaljujući upravo zakonskoj regulativi koja proističe iz EU članstva. Takođe, mislim da SOKOJ trenutno radi vrlo korektno, ali u skladu sa mogućnostima. Time naravno ne mogu da se pohvale njihove kolege u BiH i Crnoj Gori, koji su primer za nepoštovanje svojih obaveza prema autorima muzike”, ocenjuje naš sagovornik.

Uskrsnuće naplate tantijema u Srbiji ne samo da daje nadu autorima da se njihov rad vrednuje, već i podseća širu javnost na značaj intelektualnog vlasništva. Ovo je i trenutak da se mladi muzičari, tekstopisci i producenti ohrabre – kreativnost ima smisla i može da se isplati, doslovno. Srbija, možda neočekivano, može da posluži kao model za region.