Najveću dobit u muzičkoj produkciji ostvario City Records

Muzička industrija je tokom pandemije korona virusa pretrpela ozbiljne gubitke, a neki su i čak u tom periodu odustali od nje, i nisu joj se više vraćali. Ovoj industriji pripada i delatnost snimanja i izdavanja zvučnih zapisa i muzike, koja je takođe bila znatno urušena u 2020. godini.

Podaci bonitetne kuće CompanyWall pokazuju da u okviru ove delatnosti posluje 333 firmi. Takođe i njihovi ukupni prihodi pokazuju da je pandemija i te kako ostavila traga, ali da je ova delatnost ipak uspela da se skroz oporavi, a i više od toga.

Naime, firme koje posluju u okviru delatnosti snimanja i izdavanja zvučnih zapisa i muzike su u 2019. godini imale 1,15 milijardi (1.150.023.000) dinara ukupnih prihoda, a rezultati su bili slabiji u pandemijskoj godini – nešto veći od jedne milijarde dinara (1.016.078.000). Ukupni prihodi iz 2021. godine bili su 1,23 miliona (1.237.354.000), i pokazuju da je definitivno došlo do oporavka.

„Pandemija bolesti Covid-19 zaustavila je sav rad i stvaranje zvučnih zapisa. Naša izdavačka kuća AS studioton je mlada firma koja veoma brzo radi i mnogo muzike stvara na godišnjem nivou. Tokom pandemije smo pravili naš studio u kojem svi ti zvučni zapisi nastaju. Korona kriza jednostavno je ugasila sve to i ne bih voleo da se ikad više tako nešto ponovi. Sa druge strane, rat u Ukrajini nema uticaja na to što sada radimo, a ni sama inflacija i slična dešavanja trenutno ne utiču mnogo na naše stvaralaštvo“, objašnjava za Biznis.rs muzičar, producent i izdavač Aleksandar Sofronijević.

Muzički producent i muzičar Vladimir Preradović ističe da pandemija i rat u Ukrajini neminovno utiču na sve sfere našeg društva, pa i na muzičku produkciju.

„Glavni problem vidim u tome što cene namirnica lako porastu, jer neminovno mora da se jede, dok povećati shodno tome i cenu naših usluga je dosta teže, jer nisu visoko na listi prioriteta kada su krize u pitanju“, obrazložio je Preradović.

Prema rečima Sofronijevića, snimanje zvučnih zapisa i izdavanje muzike u Srbiji je na nekom srednjem donjem nivou u odnosu na to kako se to radi u zemljama Evropske unije, u Sjedinjenim Američkim Državama, u Rusiji, i drugim državama.

„Dovijamo se kako da dođemo do što većeg broja slušalaca, kako da muzika koju izdavači rade i prave dođe do što više njih, zatim kako da urednici puštaju svu tu muziku koja se snima, i da ona bude evidentirana u svim tim ‘košuljicama’ koje treba da budu na kraju deklamovane, kako bi izdavači od toga živeli i dobili svoj novac. Dakle, to je veliki problem u Srbiji, i mislim da smo kao zemlja još uvek daleko od rešenja kako da to funkcioniše kako treba, i da svi izdavači, izvođači i autori žive od svog autorskog rada kako treba da žive“, naglasio je naš sagovornik.

Sve veće interesovanje za audio-produkciju

Profesorka u Srednjoj muzičkoj školi „Petar Konjović“ Sombor i master snimateljka i dizajnerka zvuka Željka Milošević, iz aspekta nekoga ko radi u oblasti obrazovanja na temu snimanja zvuka i muzike, kao i muzičke produkcije, ističe da je kod mladih iz godine u godinu sve veće interesovanje za ovu oblast.

„Tehnologija zvučno-muzičkog procesa kao i tehnologija komponovanja i stvaranja muzike znatno su se izmenile proteklih decenija. Savremeni kompozitori svih žanrova muzike danas koriste računare i sintisajzere kao sredstva i izvor zvuka u stvaralačkom procesu. Konkretno, ovaj obrazovni profil stvara bolju i svestraniju perspektivu za bavljenje muzikom i zvukom. Omogućava upliv u multimedijalne oblasti koje danas dominiraju sa tendencijom sve većeg primata: film, TV, radio, pozorište, računari, internet“, navodi naša sagovornica.

Dodaje da korišćenje modernih tehnologija, kao i njihova sve veća dostupnost omogućuje mnogima, a pre svega mladima, da se stvaranjem i snimanjem muzike bave i iz hobija, ali i da rade u kućnim studijima.

„Stoga, pandemija je čak i doprinela razvoju rada kod kuće, odnosno snimanju zvuka i muzike u svedenim uslovima, dok je online distribucija omogućila mnogima da se još lakše probiju na tržištu. Razvoju ove industrije znatno su doprinele mnoge frilens platforme, kao i platforme za stock prodaju audio fajlova. To je omogućili i mnogim slepim osobama da se samozaposle. Na tu temu sam pre pandemije sprovela dva internacionalna projekta pod nazivom ‘Use sound to watch around'“, naglasila je Milošević.

Najuspešnije firme koje posluju u okviru delatnosti snimanje i izdavanje zvučnih zapisa i muzike
Naziv firme	Dobit	Ukupni prihodi
CITY RECORDS DOO BEOGRAD	47.943.000	199.585.000
CECA MUSIC DOO BEOGRAD	26.484.000	72.615.000
MASCOM EC DOO BEOGRAD	21.621.000	147.106.000
Yung Dza doo	18.710.000	46.644.000
Sonic Tree d.o.o. Beograd	15.705.000	44.475.000
SEKA MUSIC doo Stara Pazova	10.040.000	25.935.000
A MUSIC COMPANY DOO	9.095.000	20.471.000
BASSIVITY GROUP DOO	8.931.000	84.143.000
RICOM PUBLISHING DOO BEOGRAD – PALILULA	5.103.000	58.025.000
MILIGRAM MUSIC DOO BEOGRAD	4.167.000	33.505.000
TIN DRUM MUSIC DOO BEOGRAD	3.930.000	45.723.000
MUSIC STAR DOO	3.559.000	23.623.000
Seven Star Production doo	3.267.000	7.604.000
JUGOTON – CROATIA RECORDS DOO BEOGRAD-STARI GRAD	3.035.000	24.416.000
PAVLE BOŠKOVIĆ PR SNIMANJE I IZDAVANJE ZVUČNIH ZAPISA I MUZIKE TWO LOUDER JAKOVO	2.393.000	4.725.000
CONTENT PRODUCTION SYSTEMS DOO BEOGRAD	2.205.000	12.867.000
Vibe Entertainment doo	2.155.000	3.734.000
SAMPLE FACTORY d.o.o.	1.984.000	9.562.000
COLORAL DOO NOVI SAD	1.816.000	14.508.000
MENART DOO BEOGRAD	1.792.000	26.753.000
*svi podaci su za 2021. godinu, u dinarima

Ubedljivo prvi na listi po dobiti, kada je reč o snimanju i izdavanju zvučnih zapisa i muzike, našao se City Records, koji je u 2021. godini ostvario gotovo 50 miliona dinara, dok je imao ukupne prihode od skoro 200 miliona dinara.

Na sajtu CompanyWall Business može se videti da je ova kompanija imala tokom korona krize značajan pad poslovanja, pa je nakon ostvarene dobiti u 2019. godini od 21,15 miliona dinara, u 2020. godini imala oko 8,3 miliona dinara dobiti. U 2021. godini se oporavila i više nego duplirala svoje rezultate poslovanja sa skoro 48 miliona dinara dobiti.

Hrvatska dobar primer regulacije muzičkog tržišta

Sofronijević je otežio da treba težiti ka regulaciji muzičkog tržišta na način na koji je to učinjeno u Hrvatskoj, a i Evropskoj uniji uopšte.

„U odnosu na zemlje regiona, Hrvatska u tome mnogo prednjači, na nivou su EU. Njihovi standardi su visoki, i njihovi radiodifuzni kanali su dobro rešeni – šta se emituje, a šta ne, na kojem radiju, kako i zašto. Oni emituju svoju muziku i izdavači u Hrvatskoj mogu dobro da žive, što u Srbiji nije slučaj. Bosna i Hercegovina je po tom pitanju ista kao i mi, Crna Gora to i nema, tako da je pravi način kako to treba da funkcioniše primer Hrvatska“, smatra naš sagovornik.

Napomenuo je da je veoma bitno da izdavač radi na više muzičkih polja koja može kvalitetno da snimi i u to uloži svoj novac u pravljenje fonograma i zvučnih zapisa.

„Sa te strane mi kao direktna produkcija moramo da pazimo kome dajemo poverenje, sa kim sklapamo ugovore i kako se dogovaramo, i da biramo nakvalitetnije izvođače. Poenta našeg posla je da snimamo muziku koja će da ostane, da se sluša generacijama unapred, i da mi kao izdavači dobijamo novac od Organizacije proizvođača fonograma Srbije (OFPS), od tih ‘košuljica’ koje se emituju. Nikad se ne zna koja će pesma da postane hit i da se više ili manje emituje, tako da AS Studioton radi u svim poljima muzike – i u narodnoj, novokomponovanoj, pop-rock muzici, i u čistom popu, a sada i u hip hopu pripremamo neka nova izdanja, a radili smo i srpsku tradicionalnu, duhovnu muziku“, obrazložio je Sofronijević.

Shvatili su, kako kaže, da kvalitetan izdavač mora sve da radi kvalitetno i da daje šansu svim izvođačima, a oni to kao muzička produkcija i rade i ulažu u svoje projekte.

„Smatram da bi trebalo da se mnogo više uvede red u smislu puštanja naše tradicionalne i naše srpske muzike, domaćih autora, u odnosu na emitovanje stranih autora u Srbiji, da treba da se uvede zakon da se naši autori i izvođači puštaju 80 procenata, a da 20 odsto budu strani, kao što se to radi u Francuskoj. Tako da bi taj novac koji ide u svet i u Evropu ostajao u našoj zemlji, da bi mi izdavači mogli da imamo veću korist od našeg rada i velikog ulaganja novca“, zaključio je naš sagovornik.

Vladimir Preradović, koji se bavi proizvodnjom muzike za razne primene, od reklama, preko primenjene muzike do popularne muzike smatra da se uspeh u okviru ove delatnosti postiže isto kao i u bilo kojoj drugoj delatnosti.

„A to je da se voli to što se radi, da se razumete u to, da se konstantno napreduje i prate tendencije, kao i da se održi kontinuitet. Ono što mogu da primetim kod nekih drugih uspešnih kompanija koje rade pod ovom delatnošću je integracija više malih kompanija u veće, ili da ste dovoljno osetili sledeću nadolazeću tendenciju i bili dovoljno interesantni da vas kupi neko veći, i tako se opet integrisete u neki veći sistem gde su vam mogućnosti mnogo veće“, smatra Preradović.