Uvoz stakla premašio 300 miliona evra – da li je rešenje u kreativnoj ekonomiji?

Za godinu dana uvezli smo 140.000 tona ravnog stakla za 230 miliona evra, flaša za 75 miliona evra, a čaša za devet miliona evra. Istovremeno, za kupovinu pančevačke fabrike stakla u stečaju nije bilo zainteresovanih kupaca, objavio je RTS uz podsećanje da je privatizovana Srpska fabrika stakla iz Paraćina ove nedelje isporučila prve količine ambalažnog stakla domaćim kupcima.

Dragan Stevanović iz Privredne komore Srbije ukazao je da se godišnje se izveze steklenog krša za tri miliona evra, a da jedina fabrika stakla u našoj zemlji koja radi, mesečno plaća energente milion evra.

„Pokrenuli smo inicijativu zajedno sa jednim reciklerom tog ravnog stakla koji ima kapacitete negde oko 10.000 tona godišnje da probamo da država da subvencije da se to otpadno staklo skuplja i da se pravi novi proizvod“, navodi Stevanović.

Dobro bi bilo, kažu, kada bi se vratila uredba po kojoj su sakupljači bili obavezni da pre izvoza, stakleni krš prvo ponude domaćim fabrikama. Cirkularna ekonomija je i sastavni deo projekta revitalizacije paraćinskog stakla kojim se radi na oživljavanju starih industrijskih procesa, a po kojima se Paraćin prepoznavao.

„Cilj projekta revitalizacije paraćinskog stakla jeste uspostavljanje laboratorije za kreativno staklo koje će se baviti ručnom proizvodnjom stakla koristeći tradicionalne tehnike koja će u svom sastavu imati centar za digitalnu industrijsku arheologiju“, objašnjava Hristina Mihić iz Instituta za kreativno preduzetništvo i inovacije.

Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Molnar smatra da fabrika treba da pronađe neke nove korisnike stakla.

„Da li su to destilerije, vinarije, restorani… koji bi uzimali neki sofisticiran model čaše ili flaše, koji bi njima pomogao da povećaju svoju konkurentnost na tržištu. Konačno flaša, ako pričamo o njoj ili neka tegla, predstavlja jedan od najvažnijih elemenata marketing miksa, to je pakovanje“, objašnjava profesor Molnar.

Problem je što starih majstora više nema. U saradnji sa američkim Korning muzejom, najpoznatijim muzejom stakla na svetu, mladi umetnici i dizajneri učiće da svoje ideje pretvore u proizvod.

Kreativna ekonomija pomogla bi povećanju izvoza sa 120 miliona evra koji se trenutno bazira na otpadu od stakla, staklenim vlaknima i izolacionim materijalima od tih vlakana.