Uvozi li Srbija pšenicu iz Ukrajine i zbog čega ima toliko zaliha?

U Srbiji pšenica predstavlja jednu od najvažnijih poljoprivrednih kultura. Ipak, rat u Ukrajini uzrokovao je globalne poremećaje na tržištu, pa su tako i silosi u našoj zemlji još uvek puni, uprkos tome što se bliži nova žetva.

Pomenuti sukob nije izazvao probleme samo u Srbiji, već su cene pšenice počele da padaju i utiču na proizvođače u celoj Evropi. Dodatni problem izazvala je i prethodna zabrana izvoza, ostavljajući ovu robu u skladištima i obarajući njen kvalitet, prenosi Danas.

Rusija i Ukrajina učestvuju sa oko 29 odsto u ukupnom svetskom izvozu pšenice. Ipak, iako je u mnogim zemljama uvezena ukrajinska pšenica, što je zadalo tegobe domaćim proizvođačima, stručnjaci tvrde da kod nas to nije slučaj. Naime, kod nas se ova žitarica ne uvozi iz Ukrajine, ali se svetski problem stanja na tržištu prelio i u Srbiju.

„Kod nas se pšenica ne uvozi iz Ukrajine. Mi smo sami izvoznik već godinama unazad, a svake godine imamo viškove. Kada govorimo o problemu sa skladištenjem, on se javlja isključivo kada nemamo gde da odložimo svoje zalihe“, objašnjava za Danas direktorka Udruženja Žita Srbije Sunčica Savović.

Ona tvrdi da u našoj zemlji ipak neće biti problema sa skladištenjem, jer u godinama kada imamo normalan rod, i kada u Srbiji proizvedemo 13 miliona tona žitarica, ratari uspevaju sve da odlože.

„Samo može postojati problem u načinu na koji se pšenica skladišti. Nisu svi silosi i sva skladišta uslovni. Kada se u njima roba ne odlaže adekvatno, ako su skladišta natrpana, a pšenica u njima stoji, ona gubi na kvalitetu. Sve to nema nikakve veze sa uvozom iz Ukrajine, i nije ništa novo. U ovom trenutku ne očekujemo preveliki rod – jako je rano da bismo sa sigurnošću mogli reći da će rod pšenice biti ogroman. Jedini problem je činjenica da vlasnici robu nisu prodavali ranije, a sada, dva meseca pred žetvu, imamo nešto veće zalihe nego što je to uobičajeno“, ističe Savović.

Govoreći o ceni pšenice po kilogramu, sagovornica Danasa objašnjava da našim proizvođačima i vlasnicima robe ne odgovara aktuelna cena koja je prilično niska, ali i po njoj je teško naći kupce.

„Prošle nedelje najniža cena zabeležena za pšenicu bila je 23,5 dinara po kilogramu, a u žetvi su je prodavali po 34 dinara. U oktobru i novembru je bila u pojedinim trenucima čak i 40 dinara, a svakako preko 35. U januaru je bila 32 dinara po kilogramu i dalje je nisu prodavali. Da je do proizvođača, oni bi je prodali sad, ali verujem da njima sadašnja cena ne odgovara. Što se tiče cene na svetskom tržištu, koja neminovno utiče na cenu na našem, ne možemo očekivati da će ići nagore. U kojoj meri će ići nadole, to ostaje da vidimo“, smatra Savović.

Zastoj izvoza iz Ukrajine prilika za region

Direktorka Udruženja Žita Srbije tvrdi da bi jedini faktor, koji bi mogao uticati na to da cene porastu, bio izlazak Rusije iz sporazuma o transportu žitarica crnomorskim koridorom.

„Ukoliko bi fizički ukrajinska roba bila sprečena da izlazi iz svih luka obuhvaćenih sporazumom, onda bi to bila šansa za region. Ne samo za nas, već za Bugarsku, Mađarsku i Rumuniju, koje takođe raspolažu viškovima robe koju nemaju gde da plasiraju – da je se najzad reše“, objašnjava Savović.

I agroekonomski analitičar Žarko Galetin saglasan je sa direktorkom Žita Srbije da, uprkos tvrdnjama poslanice Jelene Kalajdžić da se pšenica uvozi iz Ukrajine po nižoj ceni, to nije slučaj.

„Pšenicu iz Ukrajine uvoze zemlje iz njenog manje-više bližeg okruženja, kao što su Poljska, Češka i Slovačka. Određene količine stigle su i u Rumuniju i Bugarsku, ali nemam informacije da je ukrajinska pšenica došla na naše tržište. Ipak, ona definitivno jeste poremetila svetsko tržište ovog proizvoda, što se osetilo i kod nas“, navodi Galetin.

Kako tvrdi, da je pšenica iz Ukrajine zaista stigla na tržište Srbije, to bi bilo veoma loše po domaće proizvođače, jer već postoji problem ulaska u novu žetvu sa velikim zalihama.

„Potrebno je poboljšati izvoz, jer je to najveći generator u potrošnji i u prodaji pšenice. Koliko je neophodno da se to realizuje govori podatak da smo imali značajno mali februarski izvoz, tek negde na nivou oko 25.000 tona“, objašnjava agroekonomski analitičar, napominjući da je preko milion tona pšenice trenutno operativno na tržištu Srbije.

Iako, kako kaže, nema informacije da se pšenica iz Ukrajine pojavila kod nas, ona je zatrpala celokupno tržište Evrope i šire. Takođe, Galetin sugeriše i da je ukrajinska pšenica lošeg kvaliteta i neuslovno čuvana, iz objektivnih razloga uzrokovanih ratom.

Dodaje da je moguće da priča oko uvoza postoji zbog ideje da se nabavi takozvani „poboljšivač“ – pšenica visokog kvaliteta, koja će se mešati sa domaćom, povećavajući njen kvalitet.

„Unija pekara tražila je od države da se skine carina na visokokvalitetne vrste pšenice. Pre nekoliko godina smo već uvezli iz Mađarske oko 30.000 tona. To ima nekog uporišta u realnosti da država možda izvede, s obzirom da se visokokvalitetna pšenica u malim dozama meša sa našom koja je u okvirima srpskog standarda, a koji je prilično loše definisan. Naime, on buhvata dobru ali i manje dobru pšenicu. Verujem, ako država to uradi, da će uraditi za relativno male količine. Tim potezom mlinari i pekari dobili bi kvalitetno brašno“, objašnjava Galetin, uz napomenu da bi odobravanje ovog uvoza u nekom scenariju moglo da poveća i likvidnost pšenice na domaćem tržištu, i povećati tražnju unutar zemlje.

Otvaranje izvoza – jedino rešenje

Dok direktorka Žito Srbija smatra da bi zatvaranje izvoza iz Ukrajine moglo isprazniti domaća i skladišta regiona, agroekonomski analitičar rešenje vidi u značajnom otvaranju izvoza.

„Neophodno je da opadne pritisak velikih zaliha, kako bi krenulo međunarodno tržište pšenice. Koliko je svetsko tržište vapilo za pšenicom pre godinu dana, kada je problem nastao, toliko se sada ne čuje. Lučki terminali su prepuni, kao i silosi i skladišta. U jednom trenutku će se tražnja povećati. To je jedino rešenje koje vidim kao suštinsko. Recimo, Evropska unija već razmišlja kako da destimuliše uvoz ukrajinske pšenice. Neke države su čak dobile i pomoć, jer je pšenica iz Ukrajine spustila cenu domaće. Na primer, Poljska, Rumunija i Bugarska su dobile finansijsku pomoć. Sa druge strane, Mađarska, Češka i Slovačka koje su takođe tražile zaštitu EU – nisu dobile pomoć“, smatra Galetin.

Naš sagovornik podseća da je Republička direkcija za robne rezerve na leto otkupila 131.000 tona i da je to najveća količina koju je Republička direkcija kupila u poslednjih 10 godina. Takođe, da sada izlazi na berzu sa zahtevom o kupovini 50.000 tona.

„To su neki mehanizmi koji pokušavaju da otvore tržište pšenice. Mi delimo sudbinu svih ostalih zemalja u svetu, pa je stanje takvo kakvo jeste. Mada verujem da će tržište profunkcionisati u narednom periodu, za mesec-dva“, optimistično zaključuje Galetin.