Holandska zemlja najskuplja za iznajmljivanje u EU

Cena zakupa poljoprivrednog zemljišta u Srbiji godinama ista, od 200 do 250 evra po hektaru

AgrobiznisIzdvajamoSrbija

22.3.2023 13:06 Autor: Julijana Vincan 10

Cena zakupa poljoprivrednog zemljišta u Srbiji godinama ista, od 200 do 250 evra po hektaru Cena zakupa poljoprivrednog zemljišta u Srbiji godinama ista, od 200 do 250 evra po hektaru
Poslednji podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) pokazuju da je najskuplje poljoprivredno zemljište u Južnobačkom okrugu, gde je hektar u trećem kvartalu 2022. godine dostigao... Cena zakupa poljoprivrednog zemljišta u Srbiji godinama ista, od 200 do 250 evra po hektaru

Poslednji podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) pokazuju da je najskuplje poljoprivredno zemljište u Južnobačkom okrugu, gde je hektar u trećem kvartalu 2022. godine dostigao cenu od 31.900 evra, a najjeftinije u Južnoj i Istočnoj Srbiji, gde je hektar prodat za samo 300 evra. Ti podaci ukazuju na pad cena poljoprivrednog zemljišta, jer je u prvoj polovni prošle godine cena hektara prelazila 40.000 evra.

Uprkos ovim kretanjima, prema rečima agroekonomskog analitičara Branislava Gulana, u poslednjih nekoliko godina nije došlo do značajnije promene cene zakupa poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, i ona se kreće između 200 i 250 evra po hektaru.

Državno zemljište je, kako kaže, jeftinije, dok je ono u privatnom vlasništvu nešto skuplje. U našoj zemlji, ističe on, ukupno ima 5,1 milion hektara obradivog zemljišta.

„U Srbiji imamo oko 510.000 hektara državnog zemljišta, od kojeg je oko 210.000 hektara slobodno, a ostalo država daje u zakup. To je jeftinije u odnosu na ono što nude privatnici, ali svakako varira u odnosu na mesto gde se nalazi – da li je prva linija (pored puta) ili negde dalje. Imamo oko 400.000 do 600.000 hektara neobrađene zemlje, dok privatnici drže 4,1 miliona hektara obradivog zemljišta. Ukupno se obrađuje, odnosno koristi 3,476 miliona hektara“, objašnjava naš sagovornik.

Foto: Freepik.com

On je naglasio da poljoprivredno zemljište u zakup obično daju stariji ljudi koji više ne mogu da ga obrađuju ili naslednici, ali i crkva.

„Crkvi je vraćeno oko 80.000 hektara i ona najveći deo daje u zakup. Recimo, jedan monah i dve monahinje u manastiru ne mogu sami da rade. U Sremu imamo 16 manastira i svima je vraćena zemlja. Takođe, vremenom se povećavaju i površine koje se daju u zakup, jer je nama prosečna starost vlasnika zemljišta iznad 65 godina. Od ukupno 565.000 gazdinstava u Srbiji njih 217.623 su veličine do dva hektara“, navodi Gulan.

Naš sagovornik dodaje da je broj gazdinstava u poslednjih 10 godina opao za više od 60.000, pošto ih je 2011. bilo 630.000.

„Oni koji obrađuju zemljište imaju prihod po hektaru oko 1.000 dolara, što je jako nisko, jer u Evropi ta zarada ide do 26.000 dolara. To važi za Dansku, Holandiju i ceo nordijski sistem, i mi ne možemo sa 1.000 dolara nigde da budemo konkurentni. Problem je u obrtanju kapitala. U svetu se to radi na svakih nedelju dana, tako da oni godišnje obrću kapital 52 puta, a mi čekamo da rode pšenica ili kukuruz i kapital se obrne dva do tri puta. Tu je razlika između bogatih seljaka u svetu i naših siromašnih“, naglasio je Branislav Gulan.

Foto: Pexels.com

Prema njegovim rečima, ne zakupljuje mnogo stranaca domaće zemljište – otprilike 130.000 hektara su pre dve godine držali u zakupu, i to najviše u Vojvodini.

„Vojvodina ima najplodniju zemlju, južno je uglavnom treća do peta kategorija. U Čeneju kod Novog Sada, na primer, cena ide do 100.000 evra po hektaru. Ispod 20.000 u Vojvodini ne može da se kupi hektar zemljišta. Najjeftinije je u Babušnici, Beloj Palanci i drugim južnim krajevima. Niški, Pčinjski i Toplički spadaju u najsiromašnije krajeve u Srbiji i tu može da se nađe zemlja i po ceni od nekoliko stotina evra za hektar“, obrazložio je naš sagovornik.

Podsetimo, najavljeno je da će se popis poljoprivrede Srbije obaviti od 1. oktobra do 15. decembra ove godine. Preliminarni rezultati biće objavljeni do 31. januara 2024. godine, a konačni rezultati sukcesivno do kraja 2025. godine.

Najskuplji kvadrat u Kaću

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prometovan je u Kaću po ceni od 40 evra po metru kvadratnom (m2) za parcelu površine 52 ara. Najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji lane prometovano je u opštini Čoka po ceni od 2,36 miliona evra za 163 hektara (ha).

Cena zakupa poljoprivrednog zemljišta u EU značajno varira

Ne poseduju svi farmeri zemlju koju obrađuju, a mnogi se odlučuju za izdavanje u zakup. U zemljama Evropske unije godišnje cene zakupa jednog hektara (ha) poljoprivrednog zemljišta značajno variraju od zemlje do regiona.

Iznajmljivanje jednog hektara obradivog zemljišta ili trajnog travnjaka kretalo se od 62 evra u Slovačkoj do 836 evra u proseku u Holandiji.

Izvor: Eurostat

Među regionima EU, iznajmljivanje jednog hektara poljoprivrednog zemljišta 2021. godine je bilo najskuplje u holandskom regionu Flevoland – 1.721 evro po hektaru, zatim na Kanarskim ostrvima u Španiji – 1.119 evra po ha, i na Atici u Grčkoj – 927 evra po hektaru.

Prema podacima iz 2020. godine, italijanska Venecija Đulija je sa 1.714 evra po hektaru bila među regionima sa najvišim cenama zakupa.

U 2021. godini su cene bile najniže u švedskim regionima Melersta Norland i Ovre Norland, gde je cena bila 25 evra po hektaru, a zatim Vihodne Slovensko u Slovačkoj sa 42 evra. Trajni travnjaci su glavna upotreba poljoprivrednog zemljišta u tim regionima.

Zakupnina za jedan hektar trajnog travnjaka u 2021. godini kretala se od 39 evra u proseku u Slovačkoj do 337 evra u Irskoj, u poređenju sa cenama zakupa obradivog zemljišta koje su u ove dve zemlje varirale između 79 i 466 evra.

  • Miloš

    22.3.2023 #1 Author

    Odlično bi bilo ako bi Branislav Gulan objasnio kako to stranci obrću kapital 52 godišnje a kod nas samo 2-3 puta. Mogli bismo da prosledimo takve informacije našim poljoprivrednicima.

    Odgovori

  • Anna

    22.3.2023 #2 Author

    Kao i u svemu ostalom i u poljoprivredi zaostajemo za celom Evropom.

    Odgovori

  • MIŠKOVIĆ

    23.3.2023 #3 Author

    Kod nas samo država zarađuje na porezima sve ostalo je obezvređeno

    Odgovori

  • TATJANA

    23.3.2023 #4 Author

    Sve je poskupelo, a rezultati popisa poljoprivrede dace stanu sliku, pa se može raditi na novim resenjima

    Odgovori

  • BOJANA

    23.3.2023 #5 Author

    Sa tom cenom naravno da ima mnogo neobrađenog zemljišta.

    Odgovori

  • VOJKAN

    24.3.2023 #6 Author

    Pitanje je koliko je to uopšte danas isplativo

    Odgovori

  • Gaga45

    26.3.2023 #7 Author

    Nije to uopste isplativo..

    Odgovori

  • NATI29

    26.3.2023 #8 Author

    I to su realne cene

    Odgovori

  • Dragan

    1.10.2023 #9 Author

    Dobra cena zakupa je u Jovanjici.

    Odgovori

  • Cale

    19.11.2023 #10 Author

    Naravno da je preskupo

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.