Uzalud ekonomski rast ako se domaća privreda i infrastruktura ne prilagode klimatskim promenama

U poslednjih deset godina Srbiju su pogodile različite klimatske nepogode koje su prouzrokovale značajne materijalne štete i druge probleme. Posmatrajući samo period od 2010. naovamo, barem četiri poljoprivredne sezone su nastradale, smenjivale su se istorijske suše i poplave, ekonomska šteta je bila ogromna, a bilo je, nažalost, i ljudskih žrtava.

Krenimo redom – 2012. godine desila se ozbiljna suša koja je imala negativan uticaj na useve kao što su kukuruz, pšenica i voće. Nedostatak padavina doveo je tada do smanjenja prinosa useva i povećanja troškova za navodnjavanje.

U maju 2014. godine našu zemlju su pogodile izuzetno velike poplave, koje su rezultirale katastrofalnim posledicama. Najteže pogođeni regioni bili su zapadna Srbija, posebno gradovi poput Obrenovca, Šapca, Krupnja i Loznice. Poplave su izazvale velike materijalne štete, uništenje infrastrukture, žrtve i velike ekonomske gubitke.

Tokom leta 2020. godine Srbiju su pogodile ekstremne vrućine i suše, što je ponovo imalo negativan uticaj na poljoprivredu, vodosnabdevanje i energetski sektor. Ovo je dovelo do problema sa snabdevanjem vodom u pojedinim regionima i izazvalo povećanu potrošnju električne energije za hlađenje. Slična situacija se ponovila i 2022. godine, kada su se dogodili i brojni požari u različitim područjima zemlje, uključujući nacionalne parkove poput Fruške gore. Ovi požari su izazvali uništavanje šuma, vegetacije i ozbiljne ekološke štete. Potrošnja struje ponovo je obarala rekorde, a u tom trenutku na celom kontinentu vladala je energetska kriza uzrokovana prvim mesecima rata u Ukrajini i neizvesnošću oko distribucije ruskog gasa.

Ove nepogode jasno pokazuju kako klimatske promene mogu direktno da utiču na naše neposredno okruženje, dovodeći do različitih vrsta šteta i izazova. Vlada i druge relevantne institucije često se suočavaju sa potrebom da razvijaju i primenjuju strategije za prilagođavanje kako bi se smanjile štete od budućih klimatskih rizika.

Pogledajmo samo zvaničan državni rezime poplava iz 2014. godine – prema podacima iz Vladinog izveštaja o elementarnoj nepogodi, poginulo je 33 ljudi, a domovi više od 1,6 miliona građana bili su ugroženi, 32.000 ih je bilo evakuisano, srušeno je ili oštećeno 280 mostova, a materijalna šteta procenjena je na 1,7 milijardi evra. Pitanje je koliko od toga je do danas obnovljeno i izgrađeno, dok se gubitak ljudskih života ne može nadoknaditi.

Što se tiče suša, njihov negativan uticaj na prehrambenu proizvodnju je očigledan. Ako se tome doda besomučno krčenje postojećih šumskih celina i zelenih urbanih sredina u gradovima zarad dodatnog profita građevinskih investitora u eri “procvata” sektora nekretnina u zemlji, jasno je da kvalitet života, kako u gradovima, tako i u ruralnim područjima, rapidno opada poslednjih godina, dok su multifaktorski uzroci takvog trenda svi povezani sa klimom.

Prema proceni Svetske banke iz najnovijeg regionalnog Izveštaja o klimatskim promenama i razvoju (CCDR), šest ekonomija Zapadnog Balkana trebalo bi zajedno da ulože najmanje 37 milijardi dolara tokom naredne decenije kako bi adekvatno zaštitile građane i imovinu od sve većih štetnih uticaja klimatskih promena.

Ova ulaganja pomogla bi da se izbegnu gubici ljudskih života, imovine i produktivnosti, ali i da se podstakne privredni rast.

Prema procenama Svetske banke, ulaganja u prilagođavanje na klimatske promene donose značajne prinose, i to naročito u ekonomijama nižeg i srednjeg nivoa dohotka, gde se za svaki uloženi dolar stvara korist u vrednosti od oko četiri dolara.

Pored toga, zemlje Zapadnog Balkana trebalo bi da smanje svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte da bi ostale konkurentne, unapredile energetsku sigurnost i privukle strana ulaganja. Pa ipak, postizanje klimatske neutralnosti do 2050, u skladu sa ciljevima Evropske unije, zahtevalo bi dodatna ulaganja od 32 milijarde dolara.

Emisije gasova sa efektom staklene bašte moguće je svesti na nulu na nivou čitave privrede do 2050. samo ukoliko bi postrojenja na solarnu energiju, energiju vetra i hidroenergiju mogla da proizvedu više od 95 odsto ukupne energije, što bi predstavljalo značajno povećanje u odnosu na sadašnji procenat od oko 33 odsto.

“Neophodna je i dekarbonizacija sektora građevinskih objekata kroz ulaganja u energetsku efikasnost. Nadalje, i sektor saobraćaja mora doživeti dalekosežnu transformaciju kroz smanjenje tražnje za vozilima, usvajanje održivijih vidova prevoza i prelazak na električna vozila”, piše u izveštaju Svetske banke i zaključuje se da značajan deo potrebnih sredstava može doći iz privatnog sektora, ali da je preduslov za to da zemlje Zapadnog Balkana prvo obezbede stabilno regulatorno okruženje i atraktivna finansijska tržišta kako bi podstakle kompanije da iskoriste prilike koje pruža ova tranzicija.

Portal Biznis.rs je još prošle godine objavio intervju sa profesorom Fizičkog fakulteta u Beogradu i istaknutim klimatologom Vladimirom Đurđevićem u kojem je naveden zastrašujuć podatak iz njegovog istraživanja – da bi Srbija zbog klimatskih promena mogla da izgubi 15,5 milijardi dolara do 2040. godine, ukoliko ne reaguje adekvatno i na vreme.

Prema aktuelnim ekonomskim i meteorološkim pokazateljima i trendovima, nova prognoza Svetske banke potkrepljuje Đurđevićeve tvrdnje.

“Na osnovu analize tri najveća rizika – poplave reka, ekstremne suše (preko njihovog uticaja na useve kukuruza i pšenice) i toplotnog stresa – očekuje se da će Srbija doživeti najveće štete od klime od svih zemalja Zapadnog Balkana, zaključno sa 2050. godinom, a za njom sledi Bosna i Hercegovina. Očekivanja su da će najveću štetu po BDP naneti poplave, u rasponu od oko 15 odsto gubitka BDP-a Srbije, pa sve do tri procenta gubitka BDP-a za Severnu Makedoniju (2050. godine, a po sadašnjim trendovima rasta)”, piše u julskom dokumentu Svetske banke.  

Sutra: Za borbu protiv klimatskih promena potrebne hiljade milijardi dolara