Vaučeri, Grčka i poskupljenja do 20 odsto obeležili turizam u 2024. godini

Turistički sektor u Srbiji zabeležio je tokom 2024. godine značajan rast, potvrđujući poziciju zemlje kao sve atraktivnije destinacije na međunarodnoj turističkoj mapi. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u novembru 2024. godine je broj dolazaka turista u odnosu na novembar 2023. bio veći za 11,2 odsto, dok je broj noćenja porastao za 6,1 procenat. Pritom je broj noćenja domaćih turista bio veći za 0,4 odsto, a stranih za 11,8 procenata.

Finansijski pokazatelji takođe ukazuju na pozitivan trend. Prihodi od međunarodnog turizma u prvom kvartalu 2024. godine porasli su za 127 procenata u odnosu na isti period prethodne godine, što Srbiju svrstava među lidere u regionu po rastu prihoda od stranih turista.

Turistička godina počela je dodelom vaučera koji su podeljeni u rekordnom roku – 100.000 za samo jedan dan. Turističke vaučere domaći gosti su najviše koristili za odmor na Zlatiboru i u Vrnjačkoj Banji.

Predsednik Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (TAS) Dragan Subotić u razgovoru za Biznis.rs kaže da naši turisti tradicionalno za odmor na osnovu vaučera biraju planine i banje.

“Najpopularnija planina decenijama unazad je Zlatibor, a od banja Vrnjačka Banja. I ove godine će biti tako, jer je jednostavno i najveći broj registrovanih objekata za vaučere upravo iz ova dva turistička centra. Međutim, iz godine u godinu sve više je interesovanja i za Soko Banju, Banju Koviljaču, Taru, Mokru Goru i Staru planinu. Gradski turizam, nažalost, nije popularan kod naših turista”, ocenjuje Subotić.

Rekordan devizni priliv

Srbija je za prvih osam meseci 2024. godine ostvarila devizni priliv od turizma u iznosu od 1,9 milijardi evra, što je za 13 odsto više nego u istom periodu 2023.

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), devizni priliv od turizma za celu 2023. iznosio je 2,5 milijardi evra, što je bilo za osam odsto više nego 2022. godine.

Rast interesovanja za nekomercijalne destinacije

Iz Udruženja turističkih agencija Srbija (UTAS) u rekapitulaciji 2024. godine kažu da je bila izuzetno dinamična i inspirativna za sektor turizma, obeležena značajnim trendovima, tehnološkim inovacijama i sve većom potražnjom za autentičnim iskustvima.

“Došlo je do rasta interesovanja za manje poznate destinacije. Putnici su sve više birali autentična i manje komercijalizovana mesta, čime su se smanjili pritisci na popularne turističke centre. Takođe, vidljiv je porast promovisanja održivosti turističkih centara”, navode naši sagovornici.

Ono što posebno ističu je prebacivanje značajnog fokusa u 2024. godini na kulturni turizam.

“Kultura je bila ključni motiv za putovanja, sa posebnim naglaskom na lokalne festivale, manifestacije i istorijske znamenitosti. U 2024. godini Beograd ostaje najposećenija destinacija, sa značajnim brojem dolazaka i noćenja stranih turista. Pored glavnog grada, popularne su bile i banje poput Vrnjačke Banje i Sokobanje, kao i planinski centri poput Zlatibora i Kopaonika. Strani turisti dolaze iz različitih zemalja, pri čemu prednjače posetioci iz Turske, Rusije, Bosne i Hercegovine, Kine i Nemačke”, navode iz UTAS.

Domaći turizam je, prema rečima naših sagovornika, obeležila i fleksibilnost u putovanjima.

“Trendovi su pokazali da su putnici sve skloniji fleksibilnim rezervacijama, kao i mogućnosti promene planova bez dodatnih troškova”, kažu iz udruženja.

Grčka ostala najpopularnija

Turistički aranžmani za letovališta u koja najčešće putuju srpski turisti, poput Grčke, Turske ili Crne Gore, poskupeli su u 2024. za oko 20 odsto. Za razliku od prethodnih godina raslo je interesovanje i za Egipat i Tunis.

Takođe, osim ovih destinacija naši turisti su leto provodili u Italiji, Španiji, ali i u Bugarskoj, Albaniji i Hrvatskoj.

Bugarska je veoma zaniljiva destinacija, gde ide više desetina hiljada turista svake godine, prevashodno iz istočne i jugoistočne Srbije. Albanija se, takođe, probila kod nas 2020. godine kada je bila korona, da bi taj broj značajno pao kada su se otvorile druge destinacije, ali opet se očekuje da 40-50.000 ljudi letuje tamo. U Hrvatsku naši ljudi takođe putuju uglavnom individualno, i to pre svega u predele Istre.

Očekivanja u 2025. godini

Iz Udruženja turističkih agencija Srbija (UTAS) kažu da se nadaju daljem rastu domaćeg turizma, sa posebnim fokusom na seoski turizam, wellness ponude i avanturističke aktivnosti.

“Srpski turisti će nastaviti da istražuju manje poznate destinacije u zemlji i regionu, dok će međunarodna putovanja biti obogaćena novim, pristupačnijim aranžmanima. Digitalna transformacija turizma nastaviće da unapređuje korisničko iskustvo kroz personalizovane ponude i brze rezervacije. Takođe, očekuje se i značajan priliv stranih turista u Srbiju, podstaknut unapređenjem infrastrukture, povećanom promocijom zemlje na međunarodnom nivou i atraktivnim turističkim sadržajima”, ocenjuju iz UTAS.

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić kaže u razgovoru za Biznis.rs da se nada da ćemo u 2025. godini napokon zaboraviti na koronu i doživeti potpunu konsolidaciju cele industrije turizma.

„Takođe očekujem da, što se tiče domaćih destinacija, krenemo sa ubrzanom pripremom planova vezanih za manifestaciju EXPO 2027, zatim da nastavimo sa rastom dolazaka stranih turista i prihoda od turizma. Kada govorimo o putovanjima u inostranstvo, svakako najveća nepoznanica jesu nova pravila koja se najavljuju za putovanja u zemlje EU. Sistem ETIAS je najavljen od maja 2025. godine i svakako da će biti potrebno vreme da edukujemo putnike o novom načinu pripreme putovanja i samom sistemu ETIAS, a zatim da verujemo da takav sistem neće imati negativne posledice po promet turističkih agencija“, ocenjuje Seničić.

On ne očekuje neka iznenađenja kada je reč o destinacijama u inostranstvu.

„Dosta smo tradicionalni po tom pitanju. Van sezone akcenat će i dalje biti na evropskim gradovima i okruženju, a za leto svakako već poznate destinacije – pre svih Grčka, Turska, Egipat, Crna Gora, Tunis, Španija, Italija, Bugarska…“, zaključuje Aleksandar Seničić.