Veće plate i penzije nisu dovele do očekivane potrošnje, PDV najviše podbacio

Povećanje plata i penzija u 2025. godini nije dovelo do očekivanog rasta tražnje, zbog čega je država morala da revidira fiskalni okvir i koriguje prihode i rashode kako bi održala deficit budžeta od tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

To se navodi u Nacrtu programa ekonomskih reformi od 2026. do 2028. godine Ministarstva finansija koji podseća da su mere usvojene krajem 2024. godine značajno uticale na budžetski plan za 2025. godinu.

Penzije su u skladu sa zakonskom formulom usklađene za 10,9 odsto, a radi očuvanja realne kupovne moći stanovništva minimalna zarada po radnom satu povećana je za 13,7 odsto, zarade u javnom sektoru za osam procenata, a neoporezivi deo zarade za 13,7 odsto.

“Očekivalo se da ovaj set mera doprinese jačanju lične potrošnje i posredno, rastu poreskih prihoda po osnovu potrošnje. Takođe je predviđen porast prihoda od oporezivanja rada, budući da se i pored manjeg poreskog opterećenja očekivao rast zaposlenosti i plata u privatnom sektoru”, navodi se u dokumentu.

Međutim, povećanje tražnje u meri koja je predviđana je izostalo. Suprotno praksi iz prethodnih godina kada su faktori poput „panične” potrošnje, povećane potrošnje nerezidenata i drugi jednokratni uticaji dovodili do rasta privatne potrošnje iznad rasta raspoloživog dohotka, sada je primetan suprotan trend. Potrošnja zaostaje za rastom dohotka, što ukazuje na povećani oprez domaćinstava i odlaganje potrošnje u uslovima pojačane neizvesnosti.

U prilog tome govore i podaci o snažnom rastu depozita (transakcioni i oročeni) stanovništva kod poslovnih banaka. To upućuje na odloženu, a ne trajno umanjenu potrošnju, sa potencijalom da se deo akumuliranih sredstava prelije u tražnju kada se neizvesnost smanji, ocenjuje Ministarstvo finansija.

PDV manji za pet odsto

Kao posledica tražnje manje od projektovane, revidirani su poreski prihodi, a najznačajnije smanjenje u apsolutnom iznosu odnosi se na prihode od poreza na dodatu vrednost (PDV) koji su smanjeni za 54 milijardi dinara, odnosno 5,1 odsto u odnosu na prvobitno planirani iznos. Prema projekcijama za oktobar prošle godine, PDV je u odnosu na planiranih 1.056 milijardi dinara podbacio na 1.002 milijarde dinara.

Sa druge strane, projekcija prihoda od poreza na dohodak građana uvećana je za 7,3 milijardi dinara u odnosu na plan, a prihodi od doprinosa za socijalno osiguranje povećani su za 27,6 milijardi dinara.

Ovakve procene rezultat su povoljnijeg kretanja zarada i zaposlenosti u odnosu na pretpostavke na kojima je zasnovana originalna projekcija. Projekcije ovih prihoda u originalnom okviru bile su zasnovane na konzervativnijim pretpostavkama, posebno kada je reč o kretanju prosečnih zarada u prvim mesecima 2025. godine, a koje su premašile očekivanja.

Prihodi od poreza na dobit pravnih lica neznatno su povećani i pored značajnih izvršenih povraćaja određenim privrednim subjektima po osnovu pretplate iz prethodne godine. S obzirom na to da u trenutku planiranja budžeta nisu bili dostupni konačni podaci o profitabilnosti privrede, plan prihoda po osnovu poreza na dobit bio je konzervativan.

Uplate po konačnom obračunu izvršene su sredinom godine, te je na osnovu toga i prvih uplata po osnovu novih akontacijskih iznosa izvršena i blaga revizija naviše ovog poreskog oblika.

Carine niže, akcize rastu

Prihodi od carina sniženi su u odnosu na iznos planiran budžetom za 1,9 milijardi dinara. Projekcija prihoda od akciza revidirana je naviše u odnosu na originalni fiskalni okvir za 2025. godinu u iznosu od 15,3 milijarde dinara. Od toga, korigovane su procene prihoda od akciza na derivate nafte za devet milijardi dinara i za duvanske proizvode za šest milijardi dinara.

Rast prihoda od akciza na derivate nafte prevashodno se pripisuje povoljnijoj naplati u završnici 2024. godine. Deo navedenog poboljšanja proizilazi iz niže od planirane realizacije refakcije poljoprivrednim proizvođačima. Za 2025. godinu projektuje se da će izvršenje refakcije ostati ispod prvobitno planiranog nivoa, uz zadržavanje agregatne potrošnje u okvirima očekivanja.

U oblasti akciza na duvanske proizvode, revizija naviše u iznosu od šest milijardi dinara prevashodno je determinisana višom od očekivane naplate u poslednjem kvartalu 2024. godine.

“Pri izradi budžeta za 2025. godinu polazilo se od kontinuiranog silaznog trenda potrošnje duvanskih proizvoda i pretpostavke o njegovom nastavku. Raspoloživi podaci za prvu polovinu godine potvrđuju da se pad potrošnje nastavlja, ali blažim intenzitetom u odnosu na prvobitne projekcije. S tim u vezi, revidiranje naviše ovog poreskog prihoda u najvećoj meri odražava bazni efekat sa kraja prethodne godine, a ne strukturni preokret u potrošnji”, navodi se u Nacrtu.

Nakon perioda u kojem je akcizna politika služila kao instrument ublažavanja inflatornih pritisaka, od 2024. godine nastavljena je redovna dinamika usklađivanja akciza u skladu sa važećim regulatornim okvirom. Takva politika je, međutim, ostavila trajnu prazninu u budžetu koju Ministarstvo finansija procenjuje na više od 100 milijardi dianara prihoda, odnosno oko 1,3 odsto BDP-a.

Podsetimo, nakon privremenog umanjenja akciznog opterećenja tokom 2022. i 2023. godine, akcizna politika vraćena je tokom 2024. godine u regularne okvire, a početkom 2025. godine izvršeno je redovno usklađivanje akciza. Iako ova prilagođavanja delimično nadoknađuju eroziju realne vrednosti akciza, njihov nivo i dalje je oko 13 odsto niži od onog koji bi bio ostvaren redovnom indeksacijom tokom prethodnog perioda i otuda ovaj gubitak za budžet.

Smanjenje kapitalnih i rashoda za robe i usluge

U revidiranom fiskalnom okviru za 2025. godinu projekcija ukupnih rashoda sektora države povećana je za 10,7 milijardi dinara u odnosu na originalni plan, pri čemu su izvršene značajnije izmene u njihovoj strukturi.

Značajno povećanje beleži kategorija rashoda za zaposlene, dok je procenjeni iznos kapitalnih rashoda, kao i rashoda za robe i usluge smanjen. Revizija rashodne strane prevashodno je rezultat realnijeg sagledavanja dinamike i izvesnosti realizacije pojedinačnih programa i projekata do kraja tekuće godine.

Rashodi za zaposlene u 2025. godini povećani su za 23,7 milijardi dinara u odnosu na originalni plan. Ova revizija uključuje efekte vanrednog povećanja zarada u sektoru obrazovanja, koje je realizovano u martu i oktobru, kao i u sektoru zdravstva u oktobru 2025. godine. U projekciju su uključeni i ukupni rashodi za zaposlene koji se finansiraju iz ostalih izvora finansiranja osnovnih škola, u iznosu od 7,2 milijarde dinara.

Sa druge strane, odlaganje uključivanja ostalih izvora finansiranja ustanova visokog i višeg obrazovanja dovelo je do smanjenja i originalnog plana i projekcije ove kategorije za 10,2 milijarde dinara.

Rashodi za robe i usluge revidirani su naniže za 27,9 milijardi dinara. Smanjenje se uglavnom odnosi na rashode budžeta, gde je na osnovu dosadašnje dinamike smanjena procena izvršenja do kraja godine. Odlaganje uključivanja ostalih izvora finansiranja visokoškolskih ustanova dovelo je do smanjenja projekcije za dodatnih 18,4 milijardi dinara.

Rashodi za socijalnu zaštitu značajnije su povećani ovim fiskalnim okvirom. Ovo povećanje posledica je prevashodno višeg izvršenja tokom 2024. godine, kao i na bazi dosadašnje realizacije mera socijalne zaštite.

Кapitalni rashodi su, prema novoj proceni, smanjeni za 18,3 milijardi dinara u odnosu na prvobitni plan. Ovo smanjenje prevashodno je uslovljeno drugačijom dinamikom realizacije pojedinih infrastrukturnih projekata u odnosu na inicijalno planiranu.

I pored ovih korekcija očekuje se da će kapitalni rashodi u 2025. godini dostići nivo od 7,1 odsto BDP-a, što predstavlja nastavak održavanja visokog nivoa ulaganja u javnu infrastrukturu. Dodatno, odlaganje uključivanja sredstava iz ostalih izvora finansiranja visokog i višeg obrazovanja rezultiralo je smanjenjem projekcije kapitalnih rashoda za 3,6 milijardi dinara, navodi se u Nacrtu programa ekonomskih reformi od 2026. do 2028. godine.