Veštačka inteligencija neće sama automatski proizvesti produktivnost, rast i konkurentnost

Mihailo Gajić je šef Jedinice za istraživanja i analitiku Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Osnovne studije ekonomije završio je na Fakultetu za međunarodnu ekonomiju. Počeo je da radi kao projektni asistent, a kasnije kao istraživač u Beogradskoj otvorenoj školi. Dalje iskustvo gradi u Libertarijanskom klubu na poziciji ekonomskog istraživača, a zatim u Fondaciji Katalist, gde je bio na poziciji menadžera istraživanja. Tokom ovog perioda, bavio se temama javnih finansija, reforme javne uprave, kvaliteta regulatornog okvira i obrazovne politike.

Učestvovao je na brojnim međunarodnim seminarima i konferencijama, objavio radove u domaćim i međunarodnim zbornicima i naučnim časopisima. Alumnista je 18. generacije DAUS programa Beogradske otvorene škole i Godišnjeg seminara BFPE.

NALED timu se pridružio u septembru 2024. godine.

Pitali smo Gajića šta je, po njegovom mišljenju, obeležilo 2025. godinu?

Događaj godine

– Smanjenje birokratskog opterećenja kroz unapređenje i digitalizaciju javnih usluga je nešto što uvek treba pozdraviti i proslaviti, pa zato kandidujem uvođenje sistema e-Bolovanja koji treba da olakša poslodavcima administriranje ove procedure, a svima nama kao potencijalnim pacijentima da ne moramo bolesni ili teško pokretni da idemo u domove zdravlja i čekamo u redovima kod izabranog lekara po doznake za bolovanje, nego će one sada biti u elektronskom formatu. Ovaj proces počinje sa primenom od januara, i sigurno će biti još mogućnosti ili potrebe da se on unapredi, ali je veliki iskorak napred.

Ličnost godine

– Za mene bi to mogao da bude ekonomista Džoel Mokir (Joel Mokyr) koji je jedan od dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju, jer je u trenutku globalne konfuzije oko rasta, tehnologije i institucija ponudio najtrezveniji odgovor: da napredak nije posledica tehnologije same po sebi, već kulture znanja, inkluzivnosti institucija i spremnosti društva da prihvati i širi nove ideje. Njegov rad demantuje naivni tehnološki optimizam da će sve probleme na svetu rešiti nova tehnologija, i vraća fokus na obrazovanje, otvorenu nauku, institucionalno poverenje i slobodu razmene informacija (gde posebno mesto imaju profesionalni i objektivni mediji) kao ključne izvore dugoročnog razvoja. U godini opsesije veštačkom inteligencijom i brzim instant rešenjima, Mokir nas podseća da napretka nema bez društvenog okvira koji proizvodi i čuva znanje.

Najbolji poslovni potez godine

– U Srbiji se 2024-2025. vidi tihi, ali važan zaokret u IT i gejming sektoru: domaće firme više ne rastu samo kroz outsourcing, već kroz regionalnu ekspanziju u EU i preuzimanje vlasništva nad IP-jem. Veće IT firme kupuju manje timove i kompanije u EU kako bi došle do klijenata višeg reda, specijalizovanog znanja i sopstvenih proizvoda, dok gejming studiji sve češće zadržavaju IP, osnivaju ćerke-firme u zemljama poput Holandije, Malte ili Irske, i ulaze u co-publishing modele. Cilj nije brži rast, već viša valuacija, otpornost na AI pritisak i prelazak sa izvoza rada kroz outsourcing na izvoz vlasništva i znanja. Ovo je ukratko primer toga kako je moguće promeniti poslovni model, koristiti domaće znanje i talente i biti konkurentan u međunarodnoj utakmici, što garantuje dalji razvoj IKT industrije koja je već gotovo tradicionalno najveći izvoznik i bori se u stvarno globalnoj areni.

Promašaj godine

– „Hajp“ oko veštačke inteligencije funkcioniše kao klasična heuristika u razmišljanju: veliki broj investitora, inovatora i kompanija pretpostavljaju da će ova tehnologija sama automatski proizvesti produktivnost, rast i konkurentnost. To je promašaj na „Mokirov način“, jer tehnologija bez pratećih kulturnih, institucionalnih i organizacionih kapaciteta ne može da se adekvatno apsorbuje i implementira. Većina firmi nema promenjene procese, veštine, ni modele rada; obrazovanje i tržište rada kasne; regulacija je reaktivna, a možda čak i štetna. Rezultat su ogromne investicije u data centre i prateću infrastrukturu, a slabi (ili barem mnogo slabiji od onoga što se javno obećava) efekti na realnu produktivnost sa druge strane.

Na ekonomskom nivou to se vidi kroz prenaduvane valuacije dela AI ekosistema. Nisu sve AI akcije balon – kompanije poput Nvidije ili velikih platformi imaju realne prihode i profite – ali veliki broj „AI“ firmi se vrednuje na osnovu očekivanja, ne rezultata. Tržište nagrađuje narativ, ne dokaz, što je tipična dinamika naduvavanja mehura. Drugim rečima: AI nije iluzija, ali teško da će bez dubokih institucionalnih i organizacionih promena opravdati brzinu i obim očekivanja koja su pred ovu tehnologiju postavljena.

Očekivanja u 2026. godini

– Za nas ekonomiste kažu da smo mi ljudi koji danas objašnjavamo zašto se naše jučerašnje predikcije nisu ispunile, a ove predikcije su ponekad dokaz i toga da univerzum ima smisao za humor, ako ga ekonomisti već nemaju. Ali da završim u malo optimističnijem tonu: nadam se smanjenju globalnih, regionalnih i domaćih političkih, ekonomskih i društvenih tenzija koje su tokom prethodnih godinu ili dve dosta uzavrele.