Vetrozaštitni pojasevi u Vojvodini za oranice na čekanju već 15 godina

Dok se poljoprivrednici širom Banata i Vojvodine iz godine u godinu suočavaju sa sve češćim sušama, jakim vetrovima i gubitkom plodnog zemljišta, zvanični dokumenti pokazuju da su institucije gotovo deceniju i po zanemarivale jedan od ključnih mehanizama zaštite oranica – podizanje vetrozaštitnih pojaseva.

Do ovih podataka došla je naša sugrađanka Rosvita Pakoci, koja je Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo uputila zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, piše Volim Zrenjanin, prenosi eKapija.

Odgovor Pokrajinskog sekretarijata otkriva zabrinjavajuću činjenicu: od 2011. godine nisu finansirani radovi na podizanju vetrozaštitnih pojaseva na teritoriji AP Vojvodine.

Razlog? „Od 2011. godine nisu se finansirali radovi na podizanju vetrozaštitnih pojaseva, jer nije bilo zainteresovanih strana za korišćenje sredstava“, navodi se u zvaničnom odgovoru Sekretarijata.

U dokumentu se navodi da su se sredstva za podizanje vetrozaštitnih pojaseva dodeljivala do 2010. godine putem Budžetskog fonda za šume, dok nakon toga nije bilo prijavljenih projekata.

Kao mogući razlozi navode se komplikovane procedure, potreba za promenom namene zemljišta u šumsko zemljište, kao i pribavljanje brojnih saglasnosti različitih institucija.

Drugim rečima, administrativne prepreke postale su jače od potrebe da se zaštiti najvredniji resurs Vojvodine – plodno zemljište.

Istovremeno, klimatske promene postaju sve izraženije, a stručnjaci godinama upozoravaju da nestanak drvoreda i vetrozaštitnih pojaseva ubrzava eroziju zemljišta, smanjuje zadržavanje vlage i povećava štetu od suša.

Podaci koje je Sekretarijat dostavio pokazuju da je Grad Zrenjanin poslednji put koristio sredstva za podizanje vetrozaštitnih pojaseva 2009. godine.

Te godine gradu je dodeljeno ukupno 3.000.000 dinara. Nakon toga – nema podataka o novim ulaganjima.

To otvara niz pitanja: gde su posađeni vetrozaštitni pojasevi finansirani tim sredstvima, kolika je njihova ukupna površina, u kakvom su stanju danas, koliki procenat posađenih sadnica je opstao, ko je bio zadužen za održavanje i da li postoje izveštaji o rezultatima projekta?

Nažalost, odgovori na mnoga od ovih pitanja možda nikada neće biti dati. Sekretarijat navodi da se arhivska građa čuva pet godina, zbog čega dokumentacija starija od tog perioda više nije dostupna.

Vetrozaštitni pojasevi nisu samo ekološki ukras pored njiva. Njihova uloga je višestruka: smanjuju brzinu vetra i sprečavaju odnošenje plodnog sloja zemljišta, zadržavaju vlagu u zemljištu, umanjuju posledice suše, štite useve od ekstremnih vremenskih uslova, povećavaju biodiverzitet, smanjuju stvaranje peščanih oluja, doprinose većim i stabilnijim prinosima.

Prema brojnim istraživanjima iz oblasti agrošumarstva, pravilno postavljeni vetrozaštitni pojasevi mogu povećati prinose poljoprivrednih kultura u sušnim godinama za deset do 20 odsto.

U Banatu, gde vetar često dostiže olujne udare, njihov značaj je još izraženiji.

Iz odgovora Pokrajinskog sekretarijata proizlazi da novca za ove namene nije nedostajalo, već da nije bilo dovoljno inicijative lokalnih samouprava i drugih potencijalnih korisnika. To otvara pitanje odgovornosti.

Ako su procedure previše komplikovane, zašto nisu pojednostavljene? Ako lokalne samouprave nisu pokazale interesovanje, zašto Pokrajina nije pokrenula koordinisanu akciju?

Ako su vetrozaštitni pojasevi od strateškog značaja za poljoprivredu, kako je moguće da se punih 15 godina nije realizovao nijedan novi projekat finansiran iz pokrajinskih sredstava?

Sagovornici iz poljoprivrednog sektora godinama ukazuju na potrebu sistemskog rešavanja ovog problema.

Među predlozima koji se najčešće pominju su: obnova i precizno obeležavanje atarskih puteva, podizanje jedinstvene mreže vetrozaštitnih pojaseva duž državnog zemljišta, pojednostavljenje procedura za dobijanje saglasnosti.

Važna je i jasna podela odgovornosti između Pokrajine i lokalnih samouprava, redovno održavanje postojećih pojaseva, javno dostupni podaci o svim projektima i njihovim rezultatima.

Jer bez dugoročnog plana i odgovornosti, svaka nova sadnja rizikuje da ostane samo kratkoročna akcija za fotografisanje.

Vojvodina raspolaže jednim od najkvalitetnijih poljoprivrednih zemljišta u Evropi. Međutim, klimatske promene, sve češće suše i dugogodišnje zanemarivanje zaštitnih pojaseva ozbiljno ugrožavaju taj potencijal.

Pitanje više nije da li ćemo saditi drveće. Pitanje je koliko još vremena imamo da zaustavimo nestajanje plodne ravnice.

A prvo što građani imaju pravo da znaju jeste – ko je odgovoran za petnaest godina izgubljenog vremena i da li će neko konačno položiti račune za to.

Redakcija portala Volim Zrenjanin poziva Grad Zrenjanin, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i nadležna javna preduzeća da dostave informacije o postojećim vetrozaštitnim pojasevima na teritoriji grada, njihovom stanju i planovima za njihovu obnovu i proširenje.