Vizna strategija EU pruža mogućnost za bilateralne sporazume na nivou država

Prva vizna strategija Evropske unije koju je Evropska komisija objavila u četvrtak, 29. januara („EU Visa strategy“) postavlila je određene prioritete u sprovođenju vizne politike, pre svega u oblasti bezbednosti Šengena, ali i u domenu konkurentnosti, privrednog rasta i geopolitičkih interesa.

Ona predstavlja signal da je Evropska komisija prepoznala problem sa kojim se suočavaju visoko mobilni radnici, pre svega profesionalni vozači, ali ona nije zakonski dokument već putokaz koji daje određene smernice, kaže u razgovoru za Biznis.rs Goran Aleksić, direktor Udruženja drumskog saobraćaja „Srbijatransport“.

Dokument dolazi iz Brisela nakon višednevnih blokada teretnih graničnih prelaza koje su organizovali prevoznici zemalja Zapadnog Balkana sa zahtevom da se pronađe sistemsko rešenje za boravak profesionalnih vozača u Šengenskoj zoni. Trenutno podrazumeva maksimalnih 90 dana u periodu od 180 dana.

“Evropska komisija najavljuje digitalizaciju, uvođenje ETIAS sistema i drugih alata koji regulišu njihove interese. Ova strategija samo otvara vrata nove regulative, gde je uočeno da postoje problemi, a to se upravo odnosi na slučaj radnika sa visokom mobilnošću. Istim pristupom predviđa se razmatranje za sve radnike poput profesionalnih vozača, ali i umetnika, muzičara i drugih profesija, koje izkazuju potrebu za dužim periodom boravka u odnosu na ograničenje”, navodi Aleksić.

Ovim je, smatra on, Evropska komisija pokazala da shvata da postoji problem pre svega za profesionalne vozače koji obavljaju posao za srpske poslodavce, ali i u interesu kompanija i privrednog rasta država EU.

“U narednom periodu se može očekivati rasprava oko izmene zakona i određenih politika. Sve te strategije koje su do sada postojale bile su prvenstveno pod uticajem kompanija i uskih interesa pojedinih država EU. Sam sistem funkcionisanja EU je spor i trom, a sa druge strane ima obavezu priznavanja stavova pojedinih država, koje ne žele ni da čuju za davanje drugih prava. Ovakva ograničenja štetna su za poslovanje kompanija, kako u EU tako i u Srbiji”, dodaje Aleksić.

Aleksić smatra da je za Srbiju važno hitno usklađivanje sa regulativama EU, čime bismo dobili argument za prevazilaženje problema konkurentnosti.

“Mi ne učestvujemo u blokadama i zalažemo se za institucionalno rešavanje problema. Realno, mnogo je problema i ogroman kapital poslodavaca je u velikoj meri ugrožen, kao i egzistencija značajnog broja vozača. Nalazimo se u izuzetno teškoj situaciji. U tom smislu diplomatija treba da bude izraženija, proaktivnija i efikasnija. Veliki pritisak moraju da sprovode institucije. Pritisak koji se sada sprovodi je pokušaj vidljivosti problema, ali i pitanje interesa i onih koji donose određene odluke”, zaključuje Aleksić.