Vlasnici koji ne obrađuju svoje zemljište nemaju pravo na subvencije

Poljoprivredna inspekcija obavlja intenzivnu kontrolu povodom prijava fiktivnih gazdinstava u Srbiji, a u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pozivaju proizvođače koji imaju informacije o zloupotrebama da ih dostave.

“Svaka informacija je od izuzetne koristi jer pospešuje bržu kontrolu i suzbijanje svih eventualnih zloupotreba, a samim tim je isplata subvencija onima koji zaista imaju pravo da ih dobiju efikasnija. Zajednički je interes da novac svih građana Srbije namenjen jačanju naše poljoprivrede i prehrambene industrije bude iskorišćen na najbolji mogući način”, navodi se u saopštenju.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran pozitivno ocenjuje kontrolu države i smatra da je ovo dobar način da se spreči da subvencije odu onima koji zemlju uopšte ne obrađuju i drže je zaparloženu.

“S obzirom na to da je država donela uredbu kojom će pravo na subvencije po hektaru imati samo oni koji obrađuju poljoprivredno zemljište, ali ne i vlasnici koji ga daju u zakup ili ga uopšte ne obrađuju, ova kontrola uopšte nije začuđujuća”, navodi Prostran u razgovoru za Biznis.rs.

Prema njegovim rečima, ranije su se subvencije dobijale na bazi vlasništva, a onda je veliki broj ljudi na taj način dobijao državnu pomoć za gorivo, đubrivo i slično. To pravo se, kako kaže, moglo ostvariti i samo na osnovu registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, bez obzira na to da li se zemljište obrađivalo ili ne.

“Pre pomenute uredbe to nije bilo regulisano, ali sada ova prava možete da ostvarite samo pod uslovom da zemljište i obrađujete. Očigledno je država shvatila da veliki broj poljoprivrednih gazdinstava ova prava ostvaruje samo na osnovu vlasništva i da se veliki deo površina uopšte nije obrađivao. Zato je i donet ovaj propis”, ističe Prostran.

Prema podacima poslednjeg popisa Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u Srbiji ima 508.365 poljoprivrednih gazdinstava koja hranu proizvode na površini od 3.257.100 hektara.

Naš sagovornik kaže da država daje u zakup oko 260.000-270.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, i da ipak ostaje otvoreno pitanje da li će korisnici ovog zemljišta uspeti da ostvare pravo na subvencije.

“Pitanje je da li će pravo na subvencije imati poljoprivrednici koji uzimaju u zakup poljoprivredno zemljište od države, ali i od privatnih lica. Ipak, suština je da vi kao vlasnik poljoprivednog zemljišta koje dajete u zakup nemate pravo na subvencije, dok zakupac verovatno ima”, napominje Prostran.

On smatra da država na ovaj način želi da podstakne da se što više zemlje obrađuje jer daje subvencije za proizvodnju, da bi se poboljšao ukupan prehrambeni bilans zemlje.

“Država daje subvencije prvo da pomogne onima koji obrađuju zemlju da ostvare dohodak, a istovremeno i da poboljšaju ukupan nacionalni prehrambeni bilans ukoliko proizvode hranu za svoje i potrebe tržišta. Ako vi samo po osnovu vlasništva dobijate novac i stavljate ga u džep, a zemljište ostaje u parlogu, to zaista nema nikakvog smisla”, zaključuje Prostran.