Voćarska industrija u minusu, vremenski uslovi značajno određuju prinos

Gajenje drvenastog, žbunastog i jezgrastog voća može biti vrlo profitabilno, ali dolazi sa nizom izazova koji zahtevaju pažljivo planiranje i strpljenje.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, ukupni rezultat poslovanja u ovoj delatnosti u 2024. godini bio je negativan i iznosio je -1,026 milijardi dinara (1.025.597.000,00). Među 369 registrovanih uzgajivača, u plusu je poslovalo svega 93, dok preostalih 286 preduzeća nisu ostvarila dobit ili su poslovala sa gubitkom.

Neke od trenutno najpopularnijih vrsta voća, kao što su borovnice, maline, kupine i jagode, uzgajaju se u okviru ove delatnosti, kao i jezgrasto voće poput lešnika, badema i oraha.

Kao i u svakom sektoru, i ovde postoji mnogo izazova, ali najveći problemi tiču se vremenskih uslova koji značajno određuju prinos i utiču na kvalitet roda. Mrazevi u proleće, ekstremne suše i temperature leti, kao i grad i oluje, mogu oštetiti zasade, zbog čega je neophodna integrisana zaštita biljaka, što podrazumeva dodatno znanje i ulaganja. Berba je često ručna i sezonska, pa je teško obezbediti dovoljno radnika u kratkom vremenskom roku.

Ipak, najuspešniji u ovoj delatnosti ostvaruju višemilionske prihode i dobit. Kompanija Pureberry iz Beograda, iako zauzima šesto mesto po ostvarenoj dobiti (19.098.000,00 dinara), po ukupnim prihodima od čak 708,9 miliona dinara nalazi se na prvom mestu. Na tržištu je prisutna više od deset godina, poseduje sopstvene plantaže i hladnjače sa automatskim mašinama za sortiranje i pakovanje, kao i sopstvenu transportnu firmu Pure Logistics. Na ovaj način zaokružili su ceo proces i tok kretanja robe od polja do kupca, što ističu kao glavnu prednost saradnje sa njima.

„Nemamo problem kada je u pitanju plasman proizvoda, naše voće odlazi i van granica zemlje. Kada je u pitanju proizvodnja, kao i u svakoj poljoprivrednoj grani izazova je mnogo, ali se trudimo da adekvatno odgovorimo. Za ovu vrstu voća nepredviđene vremenske prilike su ono što može da zada najviše glavobolje, bez obzira na veliki tehnološki napredak u gajenju biljnih kultura ove vrste”, kaže Milica Pavlović, agronom u kompaniji Pureberry.

Ukupne površine pod jagodastim vrstama u 2023. godini iznosile su 39.853,1 hektara, što predstavlja 19,6 odsto ukupnih voćnih zasada. Najzastupljenija vrsta je malina i zauzima 9,16 odsto ukupnih voćnih površina. Borovnica je u ekspanziji, od 2021. godine beleži rast i u 2023. nadmašuje površine pod jagodom i kupinom.

Ostale vrste, poput ribizle i aronije, simbolično su zastupljene, stoji u Popisu poljoprivrede RZS-a čiji je autor profesor dr Zoran Keserović, pod nazivom „Stanje u savremenoj proizvodnji voća u Srbiji i mogućnosti za njeno poboljšanje”.

Razlog sve veće popularnosti borovnice, što se odražava i na broj zasada, jeste promocija ovog voća kao izuzetno zdrave namirnice, koja je niskokalorična, sa malim glikemijskim indeksom u odnosu na druge vrste voća, bogata antioksidansima potrebnim za zdravlje i svakodnevnu borbu organizma protiv raznih bolesti.

„Porast potražnje za bobičastim voćem, na prvom mestu za borovnicama, raste zbog sve veće dostupnosti, ali i povećanja svesti ljudi o benefitima koje ima za organizam”, kaže Milica Pavlović.

Najuspešnija preduzeća u delatnosti gajenja ostalog drvenastog, žbunastog i jezgrastog voća u 2024. godini
Ime preduzeća	Ukupni prihodi	Dobit	Broj zaposlenih
FRESH BERRY DOO	109.614.000	74.094.000	2
JUGOTREJD DOO ARILJE	540.985.000	37.362.000	13
DOO DŽERVIN NOVI SAD	302.606.000	24.640.000	40
KAROLJ FEKETE PR ROSAPRODUCT	73.720.000	24.449.000	1
PUREBERRY	708.924.000	19.098.000	28
Berry Corp DOO	34.044.000	15.100.000	2
WILD ROSES DOO	23.653.000	11.895.000	1
FSC gardens doo	166.217.000	10.172.000	5
FORMA-BM DOO	195.950.000	9.698.000	11
P I N K I DOO	123.030.000	8.294.000	1
ZEMLJORADNIČKA ZADRUGA VOĆAR BOGOSAVAC	304.663.000	8.286.000	1
SMART SECURITY DOO STEJANOVCI	43.867.000	7.451.000	3
ZZ EKOPS-R ZABRDICA	380.320.000	6.959.000	5
BFFS	20.891.000	6.233.000	1
POLJOPRIVREDNA ZADRUGA AGROBERI VRNJAČKA BANJA	7.500.000	6.198.000	1
KEY4S RED DOO	105.714.000	4.965.000	5
ALEKSANDAR DESPOTOVIĆ PR WE AND FRUITS	12.343.000	4.964.000	0
RENTA TRLIĆ	53.636.000	4.604.000	6
FOODBERRIES DOO	14.021.000	4.359.000	1
NAŠ POSED d.o.o. Beograd-Stari Grad	21.952.000	3.719.000	1
*svi podaci su za 2024. godinu, u dinarima

Kompanija Wild Roses iz Bača nalazi se na sedmom mestu po ostvarenoj dobiti (11.895.000,00 dinara). U razgovoru za Biznis.rs Miroslav Gabrić je objasnio zašto je morao da odustane od ambiciozne ideje da na velikoj površini uzgaja šipurak, pa je nastavio da se bavi stočarstvom i govedarstvom, što mu je bilo primarno zanimanje.

„Nisu mi dozvolili da navodnjavam, uz obrazloženje da navodnjavanjem erodiram zemljište, plus sam u zaštićenoj zoni. Jasno je da smo morali da odustanemo, jer bez navodnjavanja prinosi nisu kakvi bi trebalo da budu. Zasadili smo 120 hektara šipurka (280.000 sadnica). Iako je prostor subotičke peščare idealan za šipurak, bez vode prinos nije isplativ. Sa navodnjavanjem moguće je dobiti tri kilograma po žbunu, a bez navodnjavanja rod je težak svega pola kilograma. Iako smo imali obezbeđenog kupca u inostranstvu, nije nam se dalo”, kaže Gabrić iz kompanije Wild Roses.

Oprez prilikom ulaska u ovu delatnost preporučuju i iz Zemljoradničke zadruge Voćar, koja se nalazi na jedanaestom mestu po dobiti, ali se u međuvremenu okrenula uslugama otkupa i prodaje svežeg i smrznutog voća. Iako im je prvobitna namera bila da posluju u delatnosti u kojoj su i trenutno registrovani, smatraju da je promena poslovnog pravca bila dobar potez, jer uzgajanje bobičastog i jezgrastog voća iziskuje velika ulaganja u odnosu na ostvarivu dobit, što možda objašnjava veliki broj preduzeća u ovoj delatnosti koja posluju u minusu.

Prema Popisu poljoprivrede RZS-a, najzastupljenije jezgraste vrste u Srbiji su orah i leska, ali čine samo 7,37 odsto ukupnih voćnih zasada. Takođe se navodi da je proizvodnja relativno zapostavljena, uprkos dobrim uslovima za gajenje i velikoj potražnji. Prosek proizvodnje u poslednje četiri godine bio je 17.552 tone. Kao glavni problemi navode se neujednačeni i niski prinosi sejanca, plod osrednjeg kvaliteta, dug investicioni period (puna rodnost tek od pete do desete godine), nedovoljna zamena starih stabala (samo 15 odsto godišnje), kao i zastareo sortiment i nedostatak traženih sorti kod rasadničara.

Gajenje drvenastog, žbunastog i jezgrastog voća u Srbiji predstavlja delatnost sa velikim potencijalom, ali i sa značajnim rizicima. Iako postoje uspešni primeri kompanija koje su zaokružile proizvodni proces i ostvarile visoke prihode, većina preduzeća se suočava sa izazovima koji zahtevaju ozbiljna ulaganja, stručnost i dugoročnu strategiju.

Klimatski faktori, sezonski rad, ograničenja u infrastrukturi i tržišni rizici čine ovu delatnost kompleksnom, ali uz adekvatnu pripremu i inovativan pristup ona može doneti značajne rezultate.