Voće opredelilo gotovo četvrtinu inflacije

Projekcija privrednog rasta za ovu godinu snižena je na 2,75 procenata, a korekcija je delom posledica i loše poljoprivredne sezone. Naime, na kretanje inflacije uticale su i cene voća, koje su bile pod uticajem klimatskih faktora, odnosno kretanja vremenskih prilika u našoj zemlji u prethodnim mesecima.

Kada se posmatra ukupna junska inflacija od 4,6 odsto, doprinos cena voća i povrća je iznosio novim rastom od oko 1,2 odsto, što znači da je to praktično četvrtina junske inflacije, a treba imati u vidu da voće i povrće u inflaciji učestvuje sa 6,5 odsto.

“Znači, grupa proizvoda koja je u inflaciju učestvovala sa 6,5 odsto opredelila je gotovo četvrtinu inflacije. Isti su zaključci i za jul – inflacija 4,9 odsto, a doprinos cena voća i povrća je 1,4 odsto”, rekao je Savo Jakovljević, generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije (NBS) na predstavljanju izveštaja o inflaciji.

Kretanja inflacije (jun – 4,6 odsto i jul – 4, 9 odsto) u najvećoj meri je odstupilo od projekcije centralne banke iz maja, upravo zbog kretanja cena voća, odnosno zbog nepogodnih vremenskih prilika.

“U aprilu i početkom maja imali smo jako hladno vreme i mraz koji je odmah oštetio rod, a onda nam se desio jun koji je bio bez kiše i bio je jedan od najsušnijih u poslednjih 55 godina. Kada gledamo prvu polovinu godine, rast cena voća iznosio je 28 odsto, što je dvostruko više od petogodišnjeg proseka. Takva kretanja zabeležena su i u zemljama u okruženju, iz kojih uvozimo voće kada je kod nas slabiji rod – Grčka, Rumunija, Bugarska, Severna Makedonija, Crna Gora“, rekao je Jakovljević.

U NBS analizirali su kretanje cena 17 voćarskih i 19 povrtarskih kultura, a kod voća je primećeno da su cene svih 17 kultura u ovom junu najviše u prethodnih osam godina. Cene jabuka, trešanja, jagoda, malina, kajsija i breskvi zabeležile su najveći nivo cena od kada se prate podaci.

“O kakvim razmerama rasta cena se radi, najbolje govori nekoliko konkretnih podataka, koliko je taj rast cena na međugodišnji nivo iznosio. Kada se posmatraju cene jabuka, to je međugodišnji rad za 51 odsto, malina za 50 odsto, kajsija za 70 odsto, breskvi za 87 odsto, a trešanja za neverovatnih 205 odsto. Ovo slikovito objašnjava uticaj klimatskih faktora i razmere uticaja na inflaciju i zašto dolazi do rasta inflacija u ovim letnjim mesecima”, naveo je Savo Jakovljević.

Kada se posmatra voće kao grupa, samo u junu mesečni rasti iznosio je 11,4 odsto, a međugodišnje posmatrano to iznosi 32 odsto. Podatak za jul je 36 odsto. Slična kretanja zabeležena su i u celoj Evrope. Ukoliko se posmatraju veleprodajne cene za jabuke i breskve, u celoj Evropi se beleži rast preko 15 odsto.

Četiri godine ispodprosečne sezone

Opšte je poznato da su cene hrane najvolativnija komponenta inflacije, konkretno cene voće i povrća, jer su u najvećoj meri pod uticajem efekata faktora na strani ponude, odnosno poljoprivredna sezona zavisi od toga kakvi su vremenske prilike, navodi Mirjana Miletić, zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS.

“Konkretno ako posmatramo pet prethodnih godina, uključujući i ovu poljoprivrednu sezonu, mi u četiri godine imamo takozvanu ispodprosečnu sezonu, odnosno prosečni prinosi su ispod nekih višegodišnjih proseka. To se negativno odražava na ponudu poljoprivrednih proizvoda na tržištu i posledično ima efekat i na više cene i upravo se to desilo i ove godine, gde smo imali negativan efekat ovih klimatskih faktora, koji su doveli do rasta cena voća i to je je u najvećoj meri uticalo na to da inflacija u junu i julu zabeleži viši nivo nego što smo očekivali u maju”, dodaje.

Očekuje se da se doprinos voća i povrća ukupnoj inflaciji nastavi i u narednim mesecima,

„U ovom momentu nije realno da cene voća i povrća ozbiljnije padnu, s obzirom na ponudu koju trenutno imamo, ali očekuje se da će se već u narednoj godini njihov doprinos ukupnoj inflaciji postepeno smanjivati i sa dolaskom naredne poljoprivredne sezone doći na neke niže ili standardne nivoe iz prethodnih godina”, smatra Jakovljević.

Šta su rešenja za klimatske promene?

Pored globalne neizvesnosti koja karakteriše međunarodna kretanja, klimatski faktori postali su podjednako važni i u drugim zemljama. To je nešto čemu će se morati posvetiti posebna pažnja u narednom period, ističe Savo Jakovljević.

Ono što mogu da budu neke od mera jesu strategija razvoja poljoprivrede, ali je potrebno i obezbeđenje adekvatne infrastrukture u oblasti vodoprivreda i vodosnabdevanja, zatim korišćenje u većoj mere informacione tehnologije u oblasti praćenja stanja useva, selekcionisana proizvodnja onih vrsta koje su otpornije na negativne efekte klimatskih faktora, navodi Mirjana Miletić i dodaje:

„Takođe, uspostavnje funkcionalnih javnih skladišta imalo bi dve funkcije – da se uspostavi veći sklad između ponude i potražnje na tržištu, odnosno da se interveniše u periodu kada je ponuda velika kroz otkup, a u periodu kada je ponuda mala kroz prodaju tih proizvoda. Drugi bitan faktor je mogućnost izdavanja takozvanih rodnih zapisa koji bi bili korišćeni i kao vrsta kolaterala za obezbeđenje povoljnijih finansijskih uslova“.

Smatra da bi i osiguranja mogla da se koristi u većoj meri, a to bi moglo da se reši kroz uvođenje određenih obaveznih elemenata osiguranja, pri čemu osiguranje ne može da reši sam problem ponude na tržištu, ali može da utiče da bude povoljniji položaj proizvođača, odnosno da se troškovi povećane proizvodnje ne preliju u punoj meri na cene, i svakako da poljoprivredni proizvođači nastave da se bave ovom delatnošću u narednom periodu.

„Naša je procena da će ovogodišnja poljoprivredna proizvodnja biti blago viša nego prethodne godine. Uzimajući u obzire do sada raspoložive podatke o jesenjim kulturama, o pšenici, ali i o voćnim kulturama, projektujemo rast od oko dva odsto, uz pozitivan doprinos BDP od oko 0,1 odsto, dok je u maju, kada se očekivala prosečna sezona, bio projektovan rast između šest do osam odsto, uz doprinos BDP od 0,3 -0,4 odsto“, rekla je Mirjana Miletić.