Voćna vina od breskve i kajsije inovacija u proizvodnji pića

Dobro vino ne pravi se samo od grožđa, već i od drugih vrsta voća, iako su ova druga manje poznata i popularna. Proizvođači smatraju da je jedan od razloga i to što nema dovoljno edukacije u ovoj oblasti.

Naime, u Srbiji su za delatnost Proizvodnja pića i ostalih voćnih vina registrovane samo 22 firme, i to su uglavnom porodična preduzeća, male zanatlije koje pokušavaju da nađu svoje mesto na tržištu na kome su uglavnom veliki igrači.

Dušan Tatalović, vlasnik Podruma kupinovog vina i samostalne zanatske radnje Tatalović iz Vršca, kaže u razgovoru za Biznis.rs da pravi vina od četiri vrste voća, odnosno – ne bavi se samo proizvodnjom kupinovog i vina od višanja.

„Pre tri godine počeli smo i sa proizvodnjom vina od kajsije i breskve. Na taj način uvodimo inovacije u naše poslovanje, ne samo u zemlji već i u regionu“, kaže naš sagovornik i dodaje da su oni mala porodična vinarija, te da nemaju veliki obim proizvodnje – ove godine 12.000 litara. Svoje proizvode direktno prodaju kupcima.

Dušan ističe da je ovaj segment tržišta još uvek nedovoljno poznat u širem smislu, jer vina od grožđa su poznata i ljudi imaju naviku da ih konzumiraju, dok je za voćna vina potrebno više edukacije.

„Način proizvodnje kod nas malih zanatlija je drugačiji od onog koji koriste velike industrije vina. Mi nudimo drugačiji ukus i kvalitet u odnosu na velike kompanije. Našem tržištu treba više zanatskih vinarija, da bi se potrošači bolje upoznali sa vinima ove vrste“, ističe Tatalović.

Preduzeća iz delatnosti proizvodnje pića i ostalih voćnih vina, po dobiti
Ime preduzeća	Dobit	Ukupni prihodi	Broj zaposlenih
STEP TO FRUIT	15.160.000	1.599.000	2
DUŠAN TATALOVIĆ PR, PODRUM KUPINOVOG VINA I SAMOSTALNA ZANATSKA RADNJA TATALOVIĆ VRŠAC	6.985.000	1.064.000	1
BERRYKOP-S DOO BEOGRAD	25.347.000	151.000	2
GORAN STANČIĆ PR PROIZVODNJA KUPINOVOG VINA MURA MARE MILOŠEVO	1.223.000	35.000	0
PODRUM DRAMIĆ	226.000	-314.000	0
*svi podaci su za 2023. godinu, u dinarima

Kada je u pitanju proširenje proizvodnje, naš sagovornik kaže da bi ona bila moguća, ali da je pre toga potrebno više raditi na edukaciji tržišta, da bi ova vina bila traženija u restoranima. Ugostitelji mahom govore da se vina ove vrste ne traže, a razlog je i to što nisu upućeni u kvalitet voćnih vina.

„Da ne bi došlo do pada kvaliteta, koji je nama najbitniji, automatski su potrebna veća ulaganja u proizvodnju. Od države smo u nekoliko navrata uspeli da dobijemo povraćaj za ulaganja u opremu, ali u našoj delatnosti postoji jedna začkoljica kada je zakonska regulativa o dodeli finansijskih sredstava u pitanju. Naime, prema regulativi Evropske unije podeljeni smo na proizvođače alkoholnih pića i proizvođače vina. Mi spadamo u prvu kategoriju. Ali, kada je donet zakon o jakim alkoholnim pićima, koji je propisalo Ministarstvo poljoprivrede, mi smo ispali iz fokusa, jer nismo u grupi jakih alkoholnih pića, a ni vinarija – jer samo vina od grožđa tu spadaju. Samim tim, dešava se da i kada ispunimo kvotu bodovanja, jednostavno ne dobijemo sredstva jer ih nema za sve“, objašnjava Tatalović.

Ova mala zanatska radnja u prošloj godini ostvarila je dobit od 1.064.000 dinara, što je malo slabiji rezultat u odnosu na 2022. godinu kada je iznosio 1.343.000 dinara.

Podaci bonitetne kuće CompanyWall pokazuju da je ukupna dobit svih firmi iz ove delatnosti imala manji pad u finansijskoj 2023. godini, kada je dostigla 2.384.000 dinara, a godinu dana ranije 2.454.000 dinara. Ukupni prihodi u 2021. i 2022. godini iznosili su 60,6 miliona dinara, odnosno 62,7 miliona dinara, da bi u 2023. pali na 51,3 miliona dinara.

Na vrhu liste prema najbolje ostvarenim rezultatima nalazi se firma Step To Fruit iz Petrovaradina, čija je dobit u 2023. iznosila 1.599.000 dinara. Oni su u odnosu na 2022. popravili svoj rezultat (tada je iznosio nešto više od 1,3 miliona dinara).

Berrykop-s d.o.o. iz Beograda zauzeo je treće mesto po ostvarenoj dobiti u 2023. sa 151.000 dinara, više nego duplo uvećanom u odnosu na 2022. godinu.

Zajednička karakteristika ovih firmi je što su u pitanju uglavnom male porodične radionice koje imaju do dvoje zaposlenih.