Vodič kroz „odmrznute“ cenovnike bankarskih usluga

Prvog septembra ističe važenje „džentlmenskog dogovora“ između Narodne banke Srbije (NBS) i poslovnih banaka, prema kome su poslovne banke u septembru prošle godine ili smanjile naknade koje naplaćuju klijentima za 30 odsto ili ih vraćale na nivo od 1. januara 2021. godine.

Sada sledi „odmrzavanje“ cenovnika bankarskih usluga pošto, kako je saopštilo Udruženje banaka Srbije, povoljniji uslovi za korišćenje platnih proizvoda i usluga poslovnih banaka ističu 1. septembra 2023. godine, pa će nakon tog datuma banke imati mogućnost da nastave sa obračunavanjem naknada po redovnim tarifnicima koji su bili u primeni pre uvođenja privremenih mera.

Iako će to u praksi značiti da će klijenti bankarske proizvode i usluge plaćati skuplje, viceguverner NBS Željko Jović pojasnio je na prezentaciji avgustovskog Izveštaja o inflaciji da centralna banka posledice isteka „džentlmenskog sporazuma“ ne smatra poskupljenjem već „odmrzavanjem i vraćanjem na prethodni nivo“.

Sa druge strane, NBS je u međuvremenu propisala da poslovne banke moraju da obaveste centralnu banku o poskupljenju svojih usluga najmanje 45 dana ranije, dok klijente o novim cenovnicima moraju da obaveste dva meseca ranije.

U tako definisanom roku, nijedna banka za sada nije zatražila novo poskupljenje usluga, tako da će se od 1. septembra primenjivati „odmrznuti“ cenovnici – osim u Banci poštanskoj štedionici, koja je odlučila da nastavi sa primenom umanjenih cenovnika, za šta je dobila pohvalu NBS.

Kolike će biti naknade po „odmrznutim“ cenovnicima?

Podatke o tome kolike naknade naplaćuju poslovne banke klijenti uglavnom mogu da nađu u delu zvaničnog sajta konkretne banke koji se odnosi na opšte uslove poslovanja i platne usluge.

Kao primer odabrali smo tarifnike četiri sistemske banke – Banca Intesa, OTP, Banka Poštanska štedionica i Erste Bank – i navodimo koliko će neke od njihovih usluga koštati od 1. septembra, a gde je moguće i koliko su koštale tokom važenja „džentlmenskog sporazuma“. Napominjemo da je u svim poslovnim bankama u Srbiji, a na osnovu odluke NBS, cena paketa platnog računa sa osnovnim uslugama ograničena i propisana na 150 dinara, te se nijedan primer ne odnosi na ovu vrstu računa.

Banca Intesa objavila je cenovnik koji će biti u primeni od 1. septembra, a u kome stoji da će se vođenje platnog računa naplaćivati od 220 do 799 dinara mesečno, dok je u prethodnih godinu dana ta usluga koštala od 154 do 559 dinara. Intesa će, takođe, za svaki dodatni izvod platnog računa naplaćivati 100 umesto 70 dinara, dok će izdavanje čekova koštati 25 do 35 dinara po čeku, dok je ranije koštalo 21 do 24 dinara. Naknada za korišćenje trajnog naloga za plaćanje komunalija koštaće 15 umesto 10 dinara.

OTP banka je takođe objavila cenovnik koji važi od 1. septembra, pa će tako usluga vođenja platnog računa, u zavisnosti od prometa koji se ostvari tokom meseca, koštati od 197,5 do 595 dinara mesečno. Izdavanje čekova koštaće 35 dinara po čeku, dok će korišćenje trajnog naloga na račun van banke koštati najmanje 50 dinara, odnosno bez naknade za korisnike platnog računa sa osnovnim uslugama.

Banka Poštanska štedionica nastaviće da primenjuje isti cenovnik kao i do sada. U toj banci vođenje platnog računa košta od 125 do 250 dinara, izdavanje čekova košta 20 dinara po čeku, a usluga trajnog naloga najmanje 30 dinara.

Prema cenovniku Erste banke, usluga vođenja platnog računa košta 230 do 620 dinara, dok je u prethodnih godinu dana ta usluga koštala od 200 do 595 dinara. Naknada za izdavanje čekova do 31. avgusta je 35 dinara, a inače je 40 dinara po čeku, dok je izvršenje trajnih naloga najmanje 30 dinara.

Udruženje banaka Srbije je, inače, u saopštenju ocenilo da su „odgovornom primenom posebnih uslova tokom godinu dana poslovne banke u Srbiji doprinele ispunjenju ciljeva inicijative – održanju standarda građana i očuvanju stabilnosti finansijskog sistema“.

„U kreiranju svoje cenovne politike poslovne banke će se i ubuduće voditi preporukama i propisima NBS, a svaka banka pojedinačno imaće mogućnost da odlučuje o visini naknada za svoje usluge, i to na osnovu procene stanja na tržištu i sopstvenih troškova poslovanja, a uz saglasnost regulatora i obavezu pravovremenog informisanja klijenata“, poručili su iz Udruženja banaka Srbije.