Za ključne elektroenergetske projekte u Srbiji do 2040. potrebne 22 milijarde evra

Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo je Nacrt Strategije razvoja energetike do 2040. sa projekcijama do 2050. godine, u kojoj su detaljno navedeni ciljevi i mogući scenariji u narednim decenijama kada je reč o proizvodnji struje, korišćenju obnovljivih izvora energije i izgradnji energetske infrastrukture.

U toj Strategiji izneta je i procena finansijskih sredstava potrebnih za realizaciju projekata, koji samo u elektroenergetskom sektoru iznose čak 21,87 milijardi evra, a među kojima su najskuplji projekti izgradnje solarnih i vetroelektrana, kao i izgradnje reverzibilnih hidroelektrana (RHE) Bistrica i Đerdap 3.

„Vizija koju predlaže i promoviše ova Strategija jeste da Republika Srbija do 2050. godine ostane energetski bezbedna i da njen energetski sektor u najvećoj mogućoj meri bude ugljenično neutralan“, stoji na samom početku Nacrta Strategije o kome je upravo počela javna rasprava i koji je dostupan na srpskom i engleskom jeziku.

Konstatuje se i da ostvarenje predložene vizije nije jednostavno i da zahteva odlučnost, znanje i volju da se uđe u duboke strukturne reforme, transformaciju javnog sektora, promenu shvatanja i navika stanovništva, kao i privredne prakse.

„Investicije potrebne za realizaciju projekata su izuzetno velike i zahtevaju višedecenijsku posvećenost i sistemski pristup u planiranju i sprovođenju projekata“, stoji u Nacrtu u kome se nalazi i tabela ključnih projekata, kao i njihova procenjena vrednost.

U 12 podoblasti, u koje između ostalih spadaju revitalizacija svih deset agregata u Đerdapu 2, revitalizacija Vlasinske hidroelektrane, ali i izgradnja hidroelektrana na Ibru, Moravi i gornjoj Drini, kao najskuplja ulaganja izdvajaju se 8,76 milijardi evra vredna izgradnja solarnih elektrana i 4,48 milijardi evra vredna izgradnja vetroelektrana.

U ovom Nacrtu vrednost projekta izgradnje RHE Bistrica je 1,1 miijarda evra, dok se izgradnja RHE Đerdap 3 procenjuje na 1,4 milijarde evra.

Kada je reč o termoelektranama, procenjuje se da će za njihovu revitalizaciju, kao i za povezane projekte zaštite životne sredine do 2040. biti potrebno 1,57 milijardi evra.

Još 21 milijarda za energetsku efikasnost

„Potrošnja energije u domaćinstvima čini više od jedne trećine finalne potrošnje energije u Republici Srbiji. U ovom sektoru više od 70 odsto energije koristi se za grejanje prostora i pripremu tople vode. Iz tog razloga, ključni faktor u poboljšanju energetske efikasnosti u domaćinstvima treba da imaju mere koje se tiču poboljšanja termičkih svojstava stambene infrastrukture i primene efikasnijih sistema grejanja, navodi se u delu Nacrta koji se odnosi na energetsku efikasnost.

Prema procenama, do 2030. u našoj zemlji biće potrebno da se uloži ukupno 20,94 milijarde evra u projekte povećanja energetske efikasnosti, među kojima su najveće investicije potrebne u oblasti finansiranja obnove građevinskog fonda (4,33 milijarde evra) i za „podsticaje energetske efikasnosti putničkih i lakih vozila“ (4,37 milijardi evra).

Kada je reč o proizvodnji toplotne energije, procene su da će do 2040. u rekonstrukciju, modernizaciju i izgradnju odgovarajućih sistema biti potrebno uložiti relativno skromnih 760 miliona evra.

Sa druge strane, procenjuje se da će ogromne investicije od 17,75 milijardi evra do 2040. biti potrebne u oblasti obnovljivih izvora energije – ali su to mahom ulaganja koja su već uvrštena u procene troškova ulaganja u elektroenergetskom sektoru, kao i među projektima povećanja energetske efikasnosti.

Ulaganja u sektore uglja, nafte i gasa

U sektoru prirodnog gasa, procenjuje se da će do 2040. za izgradnju interkonekcija sa Rumunijom, BiH, Severnom Makedonijom i Hrvatskom, kao i za izgradnju gasovoda i skladišta u zemlji, biti potrebno 1,8 milijardi evra. Procenjuje se da je vrednost projekta proširenja skladišta u Banatskom Dvoru i izgradnje skladišta gasa u Srpskom Itebeju oko 250 miliona evra.

Kada je reč o sektoru nafte, procena je da će do 2040. biti potrebna ulaganja od 3,3 milijarde evra – a najviše novca trebalo bi da se izdvoji za pronalaženje novih ležišta i primenu novih metoda eksploatacije, što bi moglo da košta 1,21 miijardu evra.

Još nešto više od milijardu evra procenjen je trošak modernizacije rafinerije Pančevo, dok se procenjuje da će u tom periodu biti potrebna ulaganja od oko 750 miliona evra u modernizaciju benzinskih stanica.

Što se tiče sektora uglja, u Nacrtu stoji da bi završetak izgradnje zamenskih kopova, odnosno završetak investicionog ciklusa u postojećim kopovima u narednih 15 godina mogao da košta između 1,6 i 1,8 milijardi evra, u zavisnosti od projektnog rešenja za kop Drmno.

O Nacrtu strategije u toku je, inače, javna rasprava koja će trajati do 15. avgusta 2024. godine, do kada se ministarstvu rudarstva i energetike (MRE) mogu elektronski uputiti primedbe, sugestije i komentari na taj dokument.

Građani i stručna javnost mogu učestvovati i na javnim događajima povodom diskusije o nacrtu koji će se održati u Beogradu, Nišu i Novom Sadu u prostorijama Privredne komore Srbije, odnosno regionalnih komora.