Za postavljanje profesionalnog plastenika 30 evra po kvadratu

„U skladu sa sadašnjim cenama materijala, svim onima koji se odlučuju za postavljanje plastenika predlažem da razmišljaju o objektu površine od oko 1.000 kvadratnih metara sa visinom od 2,5 do 3 metra, čija bi cena sa pratećim ulaganjima bila oko 30 evra po kvadratu“, kaže za Biznis.rs stručni konsultant za poljoprivrednu proizvodnju baziranu na plastenicima Živica Jović.

Kako navodi, cena samog plastenika zavisi od tipa konstrukcije (širine, visine, udaljenosti stubova tj. opterećenja pod snegom i brzine vetra koju plastenik može da izdrži), vrste folije (dupla na naduvavanje ili jednoslojna), načina otvaranja plastenika (krovno, bočno ili čeono), stepena automatizacije (automatsko otvaranje krovova ili bočnih strana, naduvavanje plastenika kod duplih folija). Kod konstrukcije na cenu pre svega utiče kvalitet materijala, odnosno da li se radi o pocinkovanoj konstrukciji sa visokim standardima kvaliteta ili o krivljenim profilima gvožđa koji se kasnije farbaju.

„Koliki će biti plastenik zavisi od investicionih mogućnosti i broja članova domaćinstva sposobnih za rad. Za domaćinstvo od četiri-pet članova preporučujem plastenik od 500-1.000 kvadrata, gde bi ta površina bila ekonomski najisplativija i gde bi svi članovi domaćinstva radili u tom objektu bez angažovanja dodatne radne snage“, objašnjava Jović.

On ističe da se domaćinstva najčešće odlučuju za amatersku priču gde su objekti veličine od 100 do 500 kvadrata, koji su manje robusni, gde konstrukcije mogu biti čelične farbane i njihova cena je oko 20 evra po kvadratu, a može da bude i povoljnija.

„Što je objekat superiorniji veća je mogućnost automatizacije, a samim tim bolji su i prinosi. Jeste problem početna investicija, ali takvi objekti su dugoročno gledano isplativiji“, tvrdi naš sagovornik.

On ističe da je prednost plastenika u onim godinama koje su kišne, praćene nepogodama i olujnim vetrovima, gde se pokazuje potpuni potencijal zaštićenog prostora koji donosi stabilne prinose.

„Kada je reč o zemljištu, plastenik bi trebalo podići tamo gde zemljište nije previše korišćeno i eksploatisano iz prostog razloga što je plastenička proizvodnja intenzivnija. Ako je zemljište već izmoreno i istrošeno proizvodnjom svake godine, posebno u monokulturi, onda kasnije imamo problema zbog bolesti biljaka i kvaliteta roda“, savetuje Jović.

Konstatuje i da je sada pravi trenutak da se donese odluka o izgradnji plastenika i da se započnu pripremni radovi.

„Posle odluke o postavljanju plastenika najbolje je radove početi sa nekim prolećnim danima kada se stvore mogućnosti ulaska u parcelu. Prednost gajenja u plastenicima je što postoji mogućnost kontrolisanja mikroklimatskih uslova, obezbeđuje da imamo biljku koja je zdrava, omogućava postizanje visokih prinosa, omogućava berbu i sve agrotehničke radnje nevezano za spoljašnje vremenske prilike“, ocenjuje Jović.

Plastenik je univerzalni objekat u kome mogu da se gaje sve povrtarske i voćarske biljke i mnoge ratarske. Jović konstatuje da se kod nas najčešće u plastenicima gaji paradajz, krastavac, paprika, a u toku zimskih meseci, posebno u onim objektima gde nemamo uslova za grejanje ili dogrevanje, zelena salata, spanać, rotkvica, različite vrste luka…

Stručni konsultant za poljoprivrednu proizvodnju upozorava da još uvek ne koristimo dovoljno mogućnost proizvodnje na veštačkim podlogama ispod plastenika.

„Plastenik može da se koristi i za proizvodnju na veštačkoj podlozi kada se umesto zemljišta koriste različite vrste supstrata (kamena vuna, tresetne kocke, kokosova vlakna). Ovaj vid poljoprivrede je svuda u svetu prisutan i aktuelan je i u okruženju, dok mi još uvek nismo prihvatili korišćenje veštačke podloge. Hrvatska ima više od100 hektara modernih plastenika na veštačkoj podlozi, dok u Srbiji nema više od 10 hektara“, zaključuje Živica Jović.