Za privredni park kod Batajnice potrebna i saglasnost Ministarstva odbrane

Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Beograda objavio je da je na javnom uvidu Nacrt plana detaljne regulacije (PDR) za privredni park uz autoput E-75 kod deonice Batajnica – Dobanovci, kojim se predviđa izgradnja privrednog parka na prostoru od blizu 30 hektara na toj lokaciji.

Interesantno je da će, kako stoji u dokumentaciji u okviru nacrta PDR-a, za izgradnju privrednog parka odnosno „uređenje i izgradnje površina i objekata javnih namena“, biti neophodno obezbediti saglasnost Ministarstva odbrane, a razlog leži u tome da se deo obuhvata Plana nalazi „u zaštitnoj zoni kontrolisane izgradnje oko perspektivnog vojnog kompleksa“.

Lokacija potencijalnog privrednog parka nalazi se i u okviru arheološkog lokaliteta „Klisina“, koji je pod trajnom prethodnom zaštitom kao kulturno dobro.

„Za sve intervencije na predmetnom prostoru u fazi sprovođenja Plana neophodna je saradnja za Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, radi pribavljanja uslova za preduzimanje mera tehničke zaštite arheoloških slojeva, za svaku intervenciju posebno“, ističe se u dokumentaciji.

Inicijativu za izradu PDR-a za privredni park uz deonicu autoputa E-75, Batajnica-Dobanovci u Batajnici, pokrenuo je investitor Milan Nikolić, dok je obrađivač plana beogradska kompanija Seven Arch, podaci su sa portala Grada Beograda.

Izradi plana, kako je navedeno u dokumentaciji, pristupilo se na osnovu Odluke koju je Skupština grada Beograda donela na sednici održanoj pre pet godina, odnosno krajem novembra 2019. godine.

Kada je reč o lokaciji, granica PDR-a, odnosno predložene privredne zone, pruža se na severu i zapadu uz deonicu autoputa Batajnica-Dobanovci, sa istočne strane obuhvata deo poslovno-privrednog kompleksa „Klisina“ u Batajnici dok je južna granica „usklađena sa trasom železničke pruge“. Ukupna površina lokacije je 29,32 hektara, od kojih je oko 26 hektara planirano za privredni park.

Formalno se radi o privredno-komercijalnoj zoni P2 koja, kako je navedeno u dokumentaciji, obuhvata vrlo širok spektar privrednih delatnosti, počev od manufakturne i zanatske proizvodnje, objekata saobraćajne privrede, preko skladištenja, prodaje na otvorenom, pa do onih oblika maloprodaje koji zahtevaju velike prodajne prostore tipa hipermarketa.

„U privredno-komercijalne zone mogu da budu uključeni i objekti visokokomercijalizovanih sportskih aktivnosti ili masovnih oblika zabave, tipa luna parkova“, naveli su autori PDR-a.

Što se tiče samog plana za privredni park, kao ciljevi usvajanja PDR-a navedeni su stvaranje uslova za razvoj privrede, definisanje površina javnih namena, opremanje zemljišta saobraćajnom, komunalnom i elektroenergetskom infrastrukturom, kao i očuvanje i unapređenje stanja životne sredine.

Planom je predviđeno formiranje tri nove ulice (Nova 1, Nova 2 i Nova 3) preko postojećih nekategorisanih puteva i površina koje predstavljaju poljoprivredno zemljište.

Takođe, pravila građenja za privredno-komercijalnu zonu P2 kažu da na toj površini sme da se izgradi skladište, logistički ili distributivni centar, ili objekat sa komercijalnim sadržajem, i to maksimalne visine 18 metara, dok je na trećini objekta dozvoljeno da visina dostiže 24 metra (reperni delovi, kule, reklamni panoi…). Minimalna zastupljenost uređenih zelenih površina je 20 odsto.

U Izveštaju o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, koja je takođe deo nacrta plana na javnom uvidu, stručni obrađivač – kompanija Andzor iz Novog Sada – navela je da nije predviđena izgradnja objekata, niti da se planiraju delatnosti koje mogu značajnije ugrožavati životnu sredinu.

„Ugrožavanje pojedinih segmenata životne sredine uglavnom može nastati ukoliko investitori ne budu poštovali predviđene mere zaštite životne sredine i u slučaju akcidentnih situacija„, jedan je od zaključaka iz izveštaja.

Javni uvid u nacrt PDR-a za privredni park kod deonice autoputa Batajnica-Dobanovci traje do 31. decembra, dokle i zainteresovana lica mogu svoje primedbe na planirana rešenja, u pisanom obliku, da dostave Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove, i to preko pisarnice u Кraljice Marije br. 1, navedeno je na portalu grada Beograda.