Za sprovođenje programa zaštite vazduha u Srbiji potrebna ulaganja od 2,6 milijardi evra

Nakon više od godinu dana otkako je objavljen nacrt Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine, Vlada Srbije je 8. decembra usvojila ovaj strateški dokument. U njemu se iznosi problem aerozagađenja u Srbiji, kao i plan za njegovo rešavanje.

U Programu se procenjuje da od akutnih posledica zagađenja česticama PM 2,5 svake godine umre gotovo 10.000 ljudi, kao i da svake godine postoji oko 22.000 dodatnih slučajeva bronhitisa kod dece od šest do 12 godina starosti koji su, pre svega, akutne posledice zagađenog vazduha.

Program nudi nekoliko scenarija stanja vazduha u Srbiji 2030. godine, u zavisnosti od mera koje je moguće preduzeti u međuvremenu.

Osnovni, polazni ili scenario sa postojećim merama (with existing measures – WEM) pretpostavlja da do 2030. godine neće doći do usvajanja politika i mera kojima bi se delovalo na zagađujuće materije u vazduhu, osim onih koje su usvojene do kraja 2020. godine.

Ovaj scenario takođe predviđa da će mere i politike usvojene do kraja 2020. godine biti u potpunosti implementirane u obimu i okvirima predviđenim u tim dokumentima. NERP je jedan od najvažnijih dokumenata javne politike koji je uključen u WEM scenario, а fokusira се na najveće pojedinačne zagađivače u sektoru energetike.

Napominje se da ne znači da će se sprovođenjem ovog scenarija ostvariti znatni uticaji na koncentracije zagađujućih materija u vazduhu u gradovima i aglomeracijama.

U poređenju sa EU-28, očekuje se da će Srbija 2030. godine i pored primene scenarija WEM imati 39 odsto više slučajeva prevremene smrti nego što je EU-28 imala 2018. godine.

Scenariji ublažavanja u sektoru zaštite vazduha

Svi scenariji razvijeni su primenom modela koji se koriste za definisanje ciljeva Evropske unije i pravaca do 2020, 2030. i 2050. godine, kao i odgovarajućih javnih politika i mera, uzimajući u obzir domaće okolnosti. Napori na postizanju smanjenja emisija zagađujućih materija u vazduh prikazani su u odnosu na nivoe emisija gasova sa efektom staklene bašte 2015. godine, koja je uzeta kao referentna godina. Takođe, ostvarenje ciljeva će se pratiti i izveštavati u poređenju sa 2015. godinom.

Scenario WAM A: Puno sprovođenje svih relevantnih direktiva i uredbi EU u vezi sa kvalitetom ambijentalnog vazduha koje još nisu u potpunosti transponovane i implementirane.

Scenario WAM B: Reč je o scenariju intenzivne kontrole. Pored graničnih vrednosti iz scenarija WAM A, u nekim slučajevima se propisuju strože granične vrednosti emisije i uvode se domaće finansijske i fiskalne politike i mere za ključne kategorije izvora emisija (kao što su šeme promocije deregistracije/otpremanja u reciklažne centre i zamene putničkih vozila i grejnih tela na drva i ugalj u domaćinstvima).

Scenario WAM C: Scenario potpune kontrole. Pored svega uvedenog kroz scenario WAM B, uvode se sve neophodne mere, uključujući i konkretne lokalne mere (kao što su podsticaji, zabrane i ograničenja), koje imaju za cilj usaglašavanje sa graničnim vrednostima emisije iz Direktive 2008/50/EZ. Sprovođenjem scenarija WAM C, po Programu se očekuje da će kvalitet vazduha u Srbiji biti u skladu sa pravnim okvirom EU.

Cilj po ovom scenariju je da se emisije zagađujućih čestica PM 10 i PM 2,5, inače najvažnijih faktora zagađenja vazduha u Srbiji, prepolove do 2030. godine, sa čime će se, kako se navodi u Programu, prepoloviti i broj akutnih smrti od zagađenja, kao i mnogi drugi važni parametri.

Troškovi sprovođenja scenarija

Procena kumulativnih investicionih troškova pokazala je da scenario WAM C zahteva tri puta više ulaganja od scenarija WAM A, a samo 4,8 odsto više od scenarija WAM B.

Ovi troškovi iznose skoro 2,6 milijarde evra (2.594,6 miliona evra) za period do 2030. godine. Tu cenu će najpre platiti privatni sektor i stanovništvo. Visina javnih investicija, pre svega kroz subvencije, bila bi oko 417 miliona evra.

Kako se navodi u Programu, koristi po zdravlje su u svim scenarijima veći od ukupnih troškova mera predloženih u scenarijima i podeljenih po godinama, što znači da je realizacija troškova za sprovođenje scenarija ekonomski pouzdana i opravdana. To se pokazuje kroz VOLY (vrednost jedne godine života, engl. Value of Life Year).

„Najbolji odnos koristi i troškova analiziran je za scenario WAM A, i on iznosi 5,5, a za njim je rangiran scenario WAM C sa odnosom od 4,1 i WAM B sa odnosom koristi i troškova od 3,9. U apsolutnom smislu, scenarijom WAM C ostvaruje se najveća neto korist od 611 miliona evra godišnje, zatim sledi WAM B sa 499 miliona godišnje i WAM A sa 259 miliona evra godišnje“, obrazloženo je u Programu.

Podsetimo, nacrt ovog dokumenta objavljen je još 24. oktobra 2021. godine.

Prema rečima nekadašnjeg načelnika odeljenja za kvalitet vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine Milenka Jovanovića, reč je o stručnom dokumentu iza kojeg je stala i Evropska unija.

„Usvajanje ovakvog dokumenta stvara obavezu. Odlaganje početka rešavanja bilo je do sada i odlaganje priznanja da nešto nije urađeno kako treba po pitanju vazduha, pre svega povodom emisije PM čestica, koje su svuda najveći problem. U ovom Programu navode se tri scenarija za rešavanje aerozagađenja i svaki od njih ima određene troškove i sve je bazirano do 2030. godine. To što uključuje i ovu godinu, a tek se sad usvaja, je nelogično, jer nije bio primenjivan. U stručnoj javnosti na njega ne postoje primedbe“, objašnjava naš sagovornik.

Ovo je, kako kaže, jedan dobar plan koji je dosta kasnio.

„Ako bi se ovaj Program ostvario, to bi bila ozbiljna borba države sa problemom previsokog nivoa polutanata u vazduhu koji ugrožava, pre svega, zdravlje. Urađene analize u njemu su veoma korektne, naravno sa metodologijama koje su poznate, i vidi se da je scenario C najskuplji, ali i najefektniji. Bukvalno planira dovođenje vazduha na jedan zadovoljavajući nivo u većini gradova, posebno u onim u kojima je prepoznato enormno zagađenje“, naglasio je Jovanović.

On je naglasio da Program treba da prati i ulaganje u razvoj mreže mernih stanica, pošto njime nisu obuhvaćeni gradovi koji imaju veliko zagađenje, a nemaju monitoring, te da je ovde reč o proceni troškova, ali ne i o samim troškovima koji verovatno mogu da se menjaju iz godine u godinu.

„Trebalo bi da budu uključeni i drugi ugroženi gradovi koji se u Programu ne pojavljuju, a imaju problem, ali ne i monitoring vazduha. Tu spadaju recimo Gornji Milanovac, Knjaževac, Prijepolje, Priboj, Bajina Bašta, Negotin… Samim tim oni nisu ušli u dokument, već samo oni gradovi za koje su postojali podaci u trenutku izrade. Međutim, i za njih će morati da bude izdvojen novac, odnosno biće još više troškova“, zakljiučio je naš sagovornik.