Za uspeh potrebna spremnost na rovovsku borbu

Preduzeće Wissen Hoch od 2018. godine posluje u oblasti proizvodnje elektronskih elemenata. Pitali smo Ivicu Tomovića, vlasnika i direktora, da za Biznis.rs podeli svoju poslovnu priču o iskustvu rada u svojoj delatnosti, kao i o problemima na koje je preduzeće nailazilo tokom pandemije, kao i o načinima na koje je prepreke zaobilazilo i nastavljao da uspešno posluje. 

„Bavimo se informacionim sistemima koji služe za javna informisanja, kao što je prikazivanje tačnog vremena ili tekstualnih informacija na stanicama, na benzinskim stanicama, u bolnicama, hotelima, kao i za prikazivanje saobraćajne signalizacije, sportskih rezultata ili kreiranje video-zidova (led ekrani) za konferncije”, objašnjava Tomović.

Klijenti preduzeća Wissen Hoch su preduzeća koja žele da objave video-informaciju, javne ustanove ili benzinske stanice, saobraćajna preduzeća, preduzeća za prevoz putnika, sportske ustanove i mnogi drugi.

Prema rečima našeg sagovornika, do klijenata uglavnom dolaze preko tenderskog konkursa, a kada je u pitanju direktna kupovina vezana za traženi proizvod, to su velike kompanije koje učestvuju u projektima gde Wissen Hoch traži mesto kao podizvođač.

„Da biste bili podizvođač morate imati uslove koji se traže, a koji uglavnom podrazumevaju nisku cenu i dobar kvalitet sa dužim garantnim rokom, i sa što dužim rokom naplate. Malo je klijenata (preduzeća), koja nam se direktno obraćaju”, kaže Tomović.

Kako bi obezbedili stabilno poslovanje u stalnom su dosluhu sa svim potencijalnim investitorima, čija ulaganja su u domenu delatnosti Wissen Hocha i čiji projekti predviđaju informacioni sistem (stadioni, sportske hale, aerodromi, hoteli, benzinske stanice).

Svestan prilika na tržištu, direktor Wissen Hocha poslovanje opisuje kao rovovsku borbu prepunu izazova i problema, ali mu u toj borbi pomaže iskustvo, veliki trud i upornost. O periodu pandemije govori sa gorkim ukusom u ustima, jer smatra da je to vreme koje je teško nadoknaditi u poslovnom i finansijskom smislu.

„Pandemija je sve usporila. Izgubljeno vreme i novac, koje ni do danas nije nadoknađeno, teško je sustići, posebno u ovoj oblasti. Kada izgubite konja kojeg jašete, uz mnogo muke ćete ga ponovo naći, zato nastavljate da idete pešice. To je upornost koja je neophodna da biste opstali u poslu”, konstatuje Tomović i dodaje da mu je drago što su klijenti delili sa njim strpljenje i razumevanje.

„S obzirom na to da smo uvoznici dela opreme (uglavnom iz Kine), i dalje su prisutni problemi u svim vidovima prevoza, kopnenom (železnica, drumski), ali i vazdušnom i pomorskom. Cene su veoma nestabilne, naročito u vazdušnom i pomorskom saobraćaju. Pre pandemije i ratova morski prevoz robe je trajao 25-30 dana, danas je to 40 dana, što je usporilo obrt novca za dva do tri meseca”, ističe i dodaje da od momenta kad potvrdite porudžbinu do momenta kada roba treba da bude isporučena klijentu, i momenta konačne naplate, prođe veoma dug period duži od 90 dana.

„To je ono što danas otežava brzi protok obrtnih sredstava, što za posledicu ima usporen rast i nemogućnost da na vreme odgovorite tržištu. Tako se gubi korak i to je onaj konj koga nikada više nećete naći”, konstatuje.

Prema mišljenju Tomovića trenutno su najveći ograničavajući faktori nelogičnosti u vezi sa tim kako kod nas funkcioniše uvoz i izvoz.

„Pre svega, procedura je veoma usporena. Nerazumljivo je da platite avio-transport, i to veoma skupo, da bi dobili robu za pet dana, a onda ta ista roba ne može da se ocarini nedelju dana. To je prosto neshvatljivo. Isto je i za izvoz”, objašnjava Tomović.

Ističe još i da je primetno da su svi troškovi koji utiču na poslovanje otišli na gore u finansijskom smislu, a cene njihovih proizvoda i usluga su skoro na istom nivou. Budžeti za sledeću godinu se planiraju na kraju godine, tako da često planirana sredstva za određeni projekat nisu dovoljna.

„Praktično ste suočeni sa činjenicom da vaš proizvod ne može da prati rast”, ističe.

Prema njegovim rečima, smirivanje inflacije, možda, se odnosi na neke delatnosti koje utiču na primarnu potrošnju, ali smirivanja na tržištu koja se odnose na njegovu delatnost ne postoje. U segmentu koji uključuje transport robe, varijacije u ceni su gotovo svakodnevna pojava, naročito u morskom i avionskom transportu.

„Ako vam kažem podatak da je za vreme pandemije avionski transport deset puta poskupeo, to govori sve, a sada je negde u odnosu na period pre pandemije za oko 100 odsto skuplji”, otkriva i dodaje da se to isto odnosi na brodski transport odnosno morski, jer čak u slučaju i da nađete neku jeftiniju opciju, sačekaće vas lučki troškovi koji se drastično penju na gore.

Tomović se osvrnuo i na cene goriva u našoj zemlji u odnosu na druge zemlje.

„Nedavno sam bio u Austriji gde cena dizela 1,46 evra, a kod nas je 1,72, ili 1,62 evra. To nije mala razlika. Pomenuo bih i pitanje putarine, koja je kod nas, takođe, poskupela. U Austriji se možete voziti deset dana za 15 evra, dok kod nas okvirno plaćate oko deset evra za 220 pređenih kilometara”, primećuje.

I u Wissen Hochu oseća se sveopšti problem pronalaska kvalitetnog ljudstva koje bi opravdalo cenu rada koja je, opet zbog inflacije, sve veća.

Radna snaga, smatra Tomović, nije dovoljno stručna, nema volju za rad i  traži zaradu na osnovu pomenute inflacije, u proseku od 100.000 do 110.000, plus doprinosi.

„To je realna plata za današnje vreme, ali problem je što za taj novac ne dobijete kvalitet rada koji vam je potreban. Iako se inflacija smirila, ostaje i dalje mnogo problema”, konstatuje.

Kada su u pitanju planovi za budućnost direktor Wissen Hocha Tomović je i tu realan.

Želja mu je da otvori nova tržišta u EU ili u zemljama Južne Afrike, ali je istovremeno svestan da planovi mnogo zavise od globalnih ratnih žarišta. Takođe, uviđa da bi bilo dobro da je imao ličnu proizvodnju delova, jer u tom slučaju ne bi zavisio od transporta i ceo proces isporuke i obrta bi bio ubrzan.

Njegov recept za uspeh su trud, upornost, samouverenost i spremnost na rovovsku borbu.

U nastavku pogledajte rangiranje najuspešnijih domaćih preduzeća u delatnosti proizvodnje električnih komponenata. Podatke nam je ustupila bonitetna kuća CompanyWall: