Zaduživanje preduzeća iz Srbije u inostranstvu: Za jedno tromesečje krediti stigli do 400 miliona evra

Na prezentaciji najnovijeg broja Kvartalnog monitora iznet je podatak da se u drugom tromesečju 2023. godine domaća privreda u inostranstvu zadužila za 419 miliona evra – najviše u bilo kom kvartalu u prethodnih 15 godina. Iz Narodne banke Srbije (NBS) za Biznis.rs preciziraju da je u pitanju preliminaran podatak, a da je stvarni neto iznos 397 miliona evra.

Istražili smo i zašto se naše kompanije zadužuju van zemlje, ko može da preskoči domaće banke i koji su razlozi za ovakav potez.

Podatak od 397 miliona evra predstavlja neto zaduženje privrede prema inostranstvu po osnovu finansijskih kredita i obuhvata neto korišćenje kratkoročnih (do godinu dana) i dugoročnih kredita, objašnjavaju za Biznis.rs iz Narodne banke Srbije.

Iz NBS ocenjuju i da nije adekvatno posmatrati samo podatak u jednom tromesečju i na bazi njega donositi zaključke, pogotovo ako se ima u vidu da na korišćenje kredita u određenom kvartalu utiče ne samo to koliko se privreda zadužila, već i koliko je u datom tromesečju otplatila kredita.

Sa druge strane, poređenje iznosa neto zaduženja u poslednjih pet i 15 godina ukazuje na to da se domaće kompanije u poslednje vreme češće okreću stranim kreditorima.

Na naše pitanje koliko su se preduzeća zadužila u inostranstvu u prethodnom periodu, NBS je odgovorila da neto iznos uzetih finansijskih kredita iznosi oko 2,3 milijardi evra, dok se kumulativno posmatrano za period od 2007. do 2023, za koji su dostupni uporedivi podaci, privreda neto zadužila za 3,7 milijardi evra.

Kada se zađe u razloge, urednik Kvartalnog monitora ekonomista Milojko Arsić smatra da ih na takav korak ohrabruje razlika u visini cene pozajmica.

„Mislim da razlog leži u tome da su kamatne stope niže u inostranstvu, ali treba imati u vidu da je taj način zaduživanja praktično dostupan samo velikim domaćim kompanijama i multinacionalnim kompanijama koje posluju u Srbiji“, rekao je Arsić.

Objašnjava da je moguće i da domaće banke upućuju kompanije iz Srbije na svoje matice u drugim zemljama ako traže veliki kredit, a naglašava i da ne veruje da je država „istisla“ privredu zadužujući se kod domaćih banaka, s obzirom na to da one imaju dovoljno likvidnosti na raspolaganju.

U našoj centralnoj banci ocenjuju da se korišćenje kredita iz inostranstva u ovoj godini može dovesti u vezu sa ubrzanjem investicionog ciklusa.

„I na domaćem tržištu se beleži rast kreditne aktivnosti prema sektoru privrede i u osam meseci ove godine krediti privredi na domaćem tržištu povećani su za 57 milijardi dinara“, rekli su za Biznis.rs iz NBS.

Kako domaće kompanije mogu da se zaduže u inostranstvu?

Kreditni poslovi sa inostranstvom regulisani su Zakonom o deviznom poslovanju, i to kao krediti, koje odobrava banka ili strana banka, i zajmovi između rezidenata i nerezidenata, objašnjavaju iz NBS

U skladu sa tim Zakonom, rezidenti – pravna lica mogu se zadužiti u inostranstvu na dva načina:

• uzimanjem finansijskih kredita i zajmova u devizama koje u skladu sa Zakonom nerezident – zajmodavac odobrava rezidentu – dužniku tako što sredstva stavlja na raspolaganje uplatom na račun dužnika
• uzimanjem komercijalnih kredita i zajmova u devizama i dinarima povezanih sa spoljnotrgovinskim prometom robe i usluga, koji obuhvataju odloženo plaćanje i plaćanje unapred robe i usluga do godinu dana sa kamatom, odnosno preko godinu dana, kao i finansiranje odloženog plaćanja i plaćanja unapred robe i usluga koje kreditor ili zajmodavac odobrava dužniku – kupcu po spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga tako što po nalogu kupca obavezu izmiruje neposredno prodavcu

Postoji i jedan izuzetak, a to je da rezidenti – pravna lica mogu uzeti kredit ili zajam u dinarima kod međunarodne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansijske institucije čiji su osnivači strane države.

„Rezident – domaće pravno lice je u obavezi da o zaduženju izvesti NBS pre korišćenja sredstava zajma, i to preko domaće banke preko koje će se koristiti sredstva zajma iz inostranstva, dostavljanjem propisanih KZ obrazaca i dokumentacije, u rokovima i na način propisan Odlukom o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom“, objašnjavaju iz naše centralne banke za Biznis.rs.