Zapošljavanje „na crno“ prijavio bi svaki drugi zaposleni u Srbiji

Svaki drugi građanin Srbije spreman je da prijavi svog poslodavca zbog zapošljavanja „na crno”, pokazalo je istraživanje „Siva ekonomija i bezgotovinsko plaćanje u Srbiji”.

Sremni da to urade više od drugih su osobe od 40 do 49 godina (njih je 60 odsto), a oni koji ne bi prijavili poslodavca, kao najčešći razlog navode strah od gubitka posla, a kao prepreku zbog uverenja da to nije njihova odgovornost vidi trećina ispitanika, piše Politika.

Ipak, u poređenju sa 2022. godinom ne uočava se bitna razlika u mišljenju građana po pitanju spremnosti na prijavu rada „na crno”. S druge strane, iako je i dalje glavni razlog za one koji se ne bi odlučili na ovaj korak strah od gubitka posla, sada se navodi znatno ređe. U ovoj godini oko 38 odsto ispitanika od ukupnog broja učesnika ankete napominje to kao osnovni razlog, dok je lane taj procenat bio bezmalo 44 odsto.

U sindikatima navode da je situacija na terenu suprotna od onog što pokazuju istraživanja. Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, naglašava da su radnici faktički samo u anketama spremni da zaokruže tu mogućnost, da prijave poslodavca koji radi „na crno”.

„Zaposleni se bore za egzistenciju, pa su zato spremni da ćute i trpe, a sami poslodavci im pre toga samo najave da ih posao više neće čekati ukoliko ih prijave. Uglavnom je reč o niskokvalifikovanim i nedovoljno obrazovanim i neobaveštenim građanima, koji rade kao građevinci, fizikalci. Tu ima najviše rada „na crno”. Oni ni ne slute da im sindikati mogu pomoći, jer takvi radnici ne pripadaju sindikatu niti su u kontaktu sa nama. Ipak, ako se i odvaže na taj potez, a takve slučajeve mogu da nabrojim na prste jedne ruke, dobra je vest da su zbog sve većeg manjka radne snage poslodavci na kraju prinuđeni da prijavljuju radnike posle intervencija inspekcije rada“, objašnjava Savić.

U ovoj godini 32,2 odsto ispitanih privrednika bilo je spremno da prijavi rad „na crno” kod konkurentske firme koja posluje u sivoj zoni, a 53,9 odsto njih nije. Prošle godine je bilo takvih 25,3 procenta, odnosno 54,1 odsto preduzeća nije bilo spremno da prijavi konkurentsku firmu. Oni koji se ne bi odlučili na ovaj korak, kao najčešći razlog i dalje, iako ređe nego 2022, navode da je to posao države. S druge strane, čini se da privrednici, uprkos svemu, imaju više razumevanja za kolege, pa gotovo četvrtina kaže da je to način da se preživi, ali se i više boje za ličnu i bezbednost firme (njih 11 odsto), pokazalo je istraživanje. 

Istraživanje je pokazalo da bi u cilju suzbijanju sive ekonomije, a iz ugla privrednika, inspekcije najpre trebalo da se bave otkrivanjem neregistrovanih firmi koje posluju mimo zakona (28 odsto), prenela je Politika