Zaštita tržišta i potrošača ili diskriminacija kroz mere ekonomske politike?

Odluka da vozači automobila sa stranim registarskim tablicama neće više moći da sipaju gorivo u Mađarskoj po ograničenim, povoljnijim cenama koje je vlada ove zemlje ranije utvrdila na nivou od 480 forinti po litru (1,21 evro), posebno nakon što je napravljen izuzetak da ovoj zabrani ne podležu vlasnici vozila sa srpskim i slovenačkim tablicama, izazvala je mnoge reakcije, a najburnija je stigla iz susedne Austrije.

Naime, Austrija je upozorila Mađarsku da će zbog ove odluke podneti tužbu jer to smatra kršenjem principa o jednakom tretmanu svih građana Evropske unije.

Kako se objašnjava, ovo izuzeće za Srbiju i Sloveniju je učinjeno jer je u tim zemljama takođe na snazi odluka vlasti o ograničenju cena goriva koje važe i za mađarske vozače, a ne samo za domaće.

„Ovo su potezi koji dolaze na krilima odluke Orbanove vlade o uvođenju vanrednog stanja. Jednostavno nisu videli razlog da zadovoljstvo kupovine po povlašćenim cenama pružaju strancima, a verovatno im nisu neograničene količine nafte na koju mogu da računaju. Očigledno je da su se odlučili na zaštitu tržišta i domaćih potrošača razmišljajući o svim aspektima energetske krize, ne želeći da reakciju ostave za trenutak kada bi ona bila iznuđena“, kaže u razgovoru za Biznis.rs ekonomista Aleksandar Stevanović.

Reagovala je i Slovačka čiji su građani često dolazili u pogranična mesta da na mađarskim pumpama sipaju gorivo.

„Potez nije u duhu Evropske unije, ali s druge strane Mađarska jeste zbog neposredne ratne opasnosti proglasila vanredno stanje koje otvara mogućnost vladama da koriste neke druge mere koje ne mogu u normalnim situacijama“, objašnjava Stevanović.

Kako prenose mađarski mediji, vozači sa stranim registracijama koji putuju u Mađarsku ili su u tranzitu preko te zemlje sada će litar benzina plaćati 661 forintu (1,67 evra), a litar dizela 679 forinti (1,72 evra). Vlada u Budimpešti se na ovaj potez odlučila kao odgovor na ‘petrol turizam’ i uočeni rast aktivnosti preprodavaca koji su masovno kupovali gorivo u Mađarskoj, a zatim ga preprodavali kod kuće.

„Države pritisnute krizom kojoj se ne vidi kraj koriste dostupne mere ekonomske politike za zaštitu pre svega budžeta građana i ravnomernog snabdevanja“, ističe naš sagovornik.

On dodaje da bi iz tog razloga bilo potrebno da nadležni organi Srbije razmotre način zaštite proizvoda u pograničnim delovima naše zemlje, gde se deficitarne namirnice prodaju više nego ranije.

„Logično je da građani susednih zemalja kupuju po povoljnijim cenama namirnice u Srbiji. Naše mere mogu da imaju smisla samo ako smo u stanju da kontrolišemo svoje granice i neformalni izvoz tih roba“, objašnjava Stevanović.

Naš sagovornik predlaže da obratimo pažnju na poteze Mađarske jer bismo mogli dosta da naučimo. Za početak je dovoljno da naši carinici prilikom izlaska iz zemlje postave pitanje – ‘imate li šećera, brašna, ulja’?.

„Bez kontrole granice i adekvatnih mera ograničavanja koliko stranci mogu da iznesu osnovnih životnih namirnica iz Srbije može doći do nestašica u pograničnim delovima. Dobrom kontrolom izbegle bi se nestašice i nešto proizvoda bi ostalo za izvoz iz čije dobiti bi trebalo da se finansiraju trgovci i neposredni proizvođači“, zaključuje Stevanović.