Zašto ključnih energetskih projekata nema na listi najvećih budžetskih investicija za 2025. godinu?

Početak radova na reverzibilnim hidroelektranama (RHE) Bistrica i Đerdap 3, izgradnja šest samobalansirajućih solarnih elektrana, solarno-termalne elektrane u Novom Sadu ili naftovoda do Mađarske – sve su to izuzetno vredne investicije koje nisu dospele na listu od 56 projekata za koje su planirana sredstva u budžetu za 2025. godinu.

Štaviše, jedini „energetski“ projekat na toj listi je izgradnja rezervoara u skladištu nafte u Smederevu, koji se bliži kraju barem kada je reč o finansiranju iz budžeta, pošto je do sada u te svrhe potrošeno nešto više od 2,85 milijardi dinara, a za 2025. godinu je planirano „samo“ 16,42 miliona dinara.

Vrednost projekta RHE Bistrica procenjena je u rebalansu ovogodišnjeg budžeta na 900 miliona evra, dok je izgradnja šest solarnih elektrana po principu „ključ u ruke“ za EPS procenjena na čak 1,9 milijardi evra. To, dakle, nisu projekti koji bi tek tako mogli da „ispadnu“ sa liste koja je obuhvatila sva izdvajanja budžeta za 2025. godinu vrednija od 20 miliona evra.

Ono što bi moglo da objasni zašto energetskih kapitalnih investicija nema u tom pregledu je kratka najava koja se nalazi u revidiranoj Fiskalnoj strategiji za 2025. godinu, a odnosi se na planove koje Vlada Srbije ima sa jednim od najznačajnijih sektora.

„Sledeće godine očekuje se usvajanje izmenjenog i dopunjenog plana prioritetnih investicija u energetici, kojim će biti definisane investicione potrebe u ovoj oblasti za sve projekte vrednosti preko 20 miliona evra, uključujući evaluaciju projekata, njihov doprinos zelenoj tranziciji, izvore finansiranja, procenu interne stope prinosa i ostalo„, stoji u tom dokumentu.

Da se radi o važnoj napomeni ukazuje i Fiskalni savet, koji je u analizi Revidirane fiskalne strategije upozorio na vezu između izdavanja garancija za investicije energetskih preduzeća i kretanja javnog duga u srednjem roku.

Razlog za takvu reakciju Fiskalnog saveta leži u „tehnologiji“ potrošnje i zaduživanja. Primera radi, rebalans ovogodišnjeg budžeta nije ni predviđao da se iz republičke kase potroši 1,9 milijardi evra za solarne elektrane, nego se računa na izdavanje garancija za finansiranje tog projekta domaćim i stranim poslovnim bankama.

Zato Fiskalni savet ukazuje da njihove analize pokazuju da nominalno povećanje javnog duga do kraja 2027. približno odgovara zbiru deficita u periodu 2024-2027, što implicitno podrazumeva da Vlada ne očekuje prirast garantovanog duga države u narednim godinama.

„Ova pretpostavka je važila u prethodnih nekoliko godina, s obzirom na to da su se indirektne obaveze države stabilizovale na nivou od oko 2,5 odsto BDP-a u periodu 2021-2023. Međutim, Revidirana fiskalna strategija donosi i važnu novinu u odnosu na nacrt ovog dokumenta, budući da se najavljuje pokretanje velikog investicionog ciklusa u energetskom sektoru koji će se delom finansirati iz kredita sa državnom garancijom u iznosu od oko 3,3 milijarde evra“, upozorava Fiskalni savet.

Najveći deo ovih sredstava – oko 2,8 milijardi evra – odnosi se na devet investicionih projekata EPS-a, od kojih je najvažniji izgradnja samo-balansiranih solarnih elektrana sa gigavatom kapaciteta i baterijskim sistemima za skladištenje električne energije, procenjene vrednost oko 1,9 milijardi evra, podsećaju u analizi.

„Prema Zakonu o budžetskom sistemu, sve državne garancije automatski ulaze u javni dug, bez obzira na to da li su aktivirane ili ne, zbog čega će početak realizacije ovih velikih projekata i povlačenje sredstava iz garantovanih kredita vrlo verovatno uticati na povećanje ukupne zaduženosti Srbije„, zaključili su u Fiskalnom savetu, uz ocenu da će izrada plana investicija u energetiku biti korak u dobrom pravcu.

Naznake o tome u kom pravcu bi mogao da ide budući „energetski investicioni plan“ mogu da se nađu u predlogu budžeta za 2025. godinu, koji je usvojen na sednici Vlade u četvrtak, 7. novembra.

U toj verziji republičke kase, o kojoj tek treba da se izjasne poslanici Skupštine Srbije, pobrojani su ključni projekti poput izgradnje samobalansirajućih solarnih elektrana, RHE Bistrica (sa procenom vrednosti od 1,1 milijarde evra) i izgradnje RHE Đerdap 3, ali ne u delu budžeta koji predviđa potrošnju za te projekte u 2025. godini, već u delu koji se odnosi na moguće zaduživanje u te svrhe kod stranih korporacija, fondova i banaka.

Jedino su samobalansirajuće solarne elektrane, čija se izgradnja procenjuje na 1,9 milijardi evra, „spakovane“ u deo predloga budžeta kojim se planira izdavanje garancija, što zaduživanje za taj posao čini nešto izvesnijim od ostalih.

Podsetimo da za sada postoji samo jedan dokument koji može da ponudi relevantne podatke o planiranim i potencijalnim ulaganjima u energetski sektor. To su „Polazne osnove plana razvoja energetske infrastrukture za period do 2028. sa projekcijama do 2030. godine“, u kome je analizirano više od 200 projekata iz svih oblasti energetike, uz podatke o tome da li se i koliko odmaklo u realizaciji tih projekata.