Zašto „poludimo“ za belim jajima pred Uskrs, a onda ih zaboravimo?

Bela koka – belo jaje, kažu proizvođači. Prema podacima poslovnog udruženja „Zajednica živinara“, u našoj zemlji su za živinarstvo registrovane 1.073 farme, sa oko četiri miliona koka nosilja, dok je još 3,5 miliona kokošaka u domaćinstvima. Domaćih belih jaja odavno ima u ponudi u domaćim trgovinskim lancima i na pijacama, ali direktor „Zajednice živinara“ Rade Škorić za Biznis.rs kaže da se ona slabije prodaju tokom većeg dela godine, da bi pred Uskrs tražnja značajno porasla.

„Vremena su se promenila i za smeđa i za bela jaja“, kaže Škorić, koji je primetio da promet jaja u poslednjih nekoliko godina poraste samo pred Uskrs.

„Nekada su se jaja skupljala po mesec dana da bi se farbala, ali u poslednjih nekoliko godina veća prodaja beleži se samo nekoliko dana pred praznik i vidi se da se farba simbolično – po desetak, 20 ili 30 jaja, a ne kao nekada i po stotinu„, konstatuje naš sagovornik.

Najviše se, prema njegovim rečima, kupuju „konvencionalna jaja“, smeđe boje.

„Ona su kod nas najzastupljenija jer imaju najpristupačniju cenu, a i organska proizvodnja nije toliko razvijena“, kaže Škorić. Na tražnju u ovo doba inflacije sigurno utiče i – cena.

U četvrtak, dan pre nego što je običaj da se ofarbaju jaja za Uskrs, „konvencionalna“ jaja XL klase su u velikim lancima koštala 28 do 29 dinara, ukoliko ih je uopšte i ostalo u rafovima. Cena jaja L klase kretala se od 15 do 19 dinara po komadu, dok su ona M klase koštala između 16 i 17 dinara. U isto vreme, jaja iz slobodnog uzgoja koštala su najmanje 30 dinara po komadu.

Ukoliko ste, međutim, pokušali da pronađete bela jaja, verovatno ste primetili da su mahom rasprodata.

„Poslednjih nekoliko godina bela jaja su ‘u trendu’ zato što izgleda više inspirišu umetničke duše, prijemčivija su na oko. Iako se bela i žuta jaja jednako dobro farbaju, izgleda da je lakše izvesti neke umetničke vratolomije na beloj ljusci„, kaže Škorić, ali i skreće pažnju na to da su bela jaja popularna samo pred Uskrs.

„Gotovo da ih niko posle praznika i ne kupuje, pa kad se ne prodaju za Uskrs često se povuku iz prometa, što je šteta“, ocenio je.

Objašnjava da je u našoj zemlji „ljubav“ prema smeđim jajima stvar tradicije.

„U nekim zemljama se, recimo, traže isključivo bela jaja, a mi ih i nemamo toliko u proizvodnji. Zato se dešava da se pred Uskrs ona uvezu kako bi se podmirila tražnja, dok su inače tokom godine bela jaja u domaćim trgovinama mahom iz domaće proizvodnje“, navodi Škorić.

Domaći proizvođači praktično podmiruju sve potrebe našeg tržišta, dok u izvoz ode oko pet odsto proizvedenih jaja. Osim kod „starih mušterija“ u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini, od prošle godine su se naša jaja našla i u – Albaniji.

„Tamo se, recimo, daleko više traže bela jaja“, kaže Škorić, što samo dokazuje da tradicija, ali i želje turista zapravo diktiraju tražnju za jajima.

Posle Uskrsa, naši proizvođači nadaju se rastu tražnje upravo u Albaniji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, gde se polako priprema nova turistička, kao i sezona seminara i konferencija.

To će i diktirati koliko jaja će biti povučeno iz prometa ili otići na preradu u prah.

„Čekamo i šta će biti posle praznika, jer koke i dalje nose – a nedelju dana posle Uskrsa se proda daleko manje jaja, bila ona smeđa ili bela“, zaključio je Škorić.