Zašto se firme zatvaraju ako se ni vozačka dozvola ne oduzima zbog jednog prekršaja?

Predstavnici 20 strukovnih udruženja predali su Ministarstvu privrede zajedničku inicijativu koja se odnosi na ukidanje zatvaranja legalno registrovanih privrednih subjekata. U inicijativi se ističe da se firme zatvaraju zbog tehničko-administrativnih propusta.

“Problem je što poreski inspektori često zatvaraju objekte i kada dobiju fiskalni račun a pronađu minornu razliku u stanju pića ili novca u kasi, što je najčešće posledica najbanalnijih grešaka. Na taj način se šalje poruka da je višestruko isplativije raditi neregistrovan, „na crno“, nego kao legalno registrovan”, ističu privrednici.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže u razgovoru za Biznis.rs da bi zatvaranje objekta trebalo da se desi samo ukoliko dođe do nekog ozbiljnog prekršaja.

“Ukoliko se desi da neko nema dokumente ili da nema neki dati dokument koji nije toliko bitan za poslovanje naravno da treba izbeći zatvaranje, jer to nije dobro ni za državu ni za privrednike. U tom slučaju država gubi na prihodima, na porezima i na čitavom nizu parafiskalnih nameta koje privreda plaća. Sa druge strane, zatvaranje privrednog subjekta jako otežava posao firmama jer onda one moraju da nadoknade gubitke, treba da plate radnike koji u stvari ne rade”, naglašava Rajić.

On navodi da je generalno stav Mreže za poslovnu podršku da ukoliko je reč o samo proceduralnim pitanjima ili se radi o prekršaju koji nije toliko ozbiljan – bolje je da firma plati i novčanu kaznu nego da se sankcioniše zatvaranjem.

“Trebalo bi da se pruži mogućnost korigovanja greške ili propusta koji je nastao, da se kao kod saobraćajnih prekršaja plati kazna i ode kod sudije za prekršaje. Ni kod saobraćajnih prekršaja se ne oduzima odmah dozvola, pa ako to dopuštate ljudima zbog sitnih saobraćajnih prekršaja potpuno je suludo da ne dozvoljavate firmama koje pune budžet i omogućavaju zapošljavanje ljudi. To bi trebalo svesti samo za slučajeve ozbiljnih pronevera novca koje se mera hiljadama ili milionima dinara”, ističe naš sagovornik.

U inicijativi podnetoj Ministarstvu privrede predstavnici udruženja su naveli i da samo u Srbiji postoji mera zabrane rada na tri meseca i godinu dana prilikom ponovljenog prekršaja, što najčešće predstavlja poslovno uništenje. U zemljama EU ova mera ne postoji.

“U Evropskoj uniji se firme zatvaraju samo ukoliko se utvrdi da postoji neka velika pronevera novca ili u slučaju pranja para. Za male prekršaje se preduzeća ne zatvaraju. Ako se i desi da neko nije izdao račun, novčano se kazni firma ili se da opomena, pa ako se tako nešto ponovi tek drugi put bi usledile neke ozbiljnije reperkusije”, objašnjava Dragoljub Rajić.

Naš sagovornik smatra i da su česte greške samih zaposlenih koji nisu dovoljno obučeni za rad, koji ne mogu zbog svog skromnog iskustva da prate sve instrukcije poslodavca.

“Nekad sami zaposleni zbog neznanja ili gužve, na primer u trgovinskoj radnji, propuste nešto poput izdavanja računa ili slično i onda vlasnik to mora skupo da plati. Jer, ako danas dobijete kaznu od 100.000 ili 200.000 dinara, a reč je o maloj trgovinskoj radnji, ona će tog meseca teško da se oporavi. To je veliki gubitak za nju, a još je gore ako je zatvorite”, ocenjuje Rajić.

On ističe da bi kazne zatvaranja privrednog subjekta trebalo razmatrati ukoliko se ustanovi da se propisi svesno krše više puta, ali da to ipak treba da bude poslednja opcija.

Privrednici se, prema rečima našeg sagovornika, često žale i na korumpiranost inspekcije, posebno u manjim mestima.

“Inspekcija u mnogim gradovima i manjim mestima u Srbiji je pod pritiskom nekog lokalnog vlasnika koji prijavljuje svoju konkurenciju, pa se tako dešava da kod nekoga inspekcija dolazi svakog dana, a da drugi objekat zaobilazi. I tih slučajeva ima mnogo, a to je koruptivni pritisak. Inspekciju bi trebalo da vrše službenici iz drugih mesta, kako bi sa prekinula ta sprega na lokalnom nivou”, zaključuje Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.