Zašto zlatare napuštaju izradu nakita?

Najveći broj firmi koje su registrovane za proizvodnju nakita i srodnih predmeta jesu zlatare koje izrađuju nakit od plemenitih metala (zlato, srebro, platina) i njihovih legura. Takođe, u ovu delatnost spada i proizvodnja nakita sa dragim i poludragim kamenjem, uključujući brušenje dijamanata.

Pod ovom šifrom moguće je obavljati i poslove koji su ređe zastupljeni, kao što su kombinovanje plemenitih metala sa drugim materijalima (koža, keramika, staklo), izrada kujundžijskih predmeta – posuđa, pribora za jelo, predmeta za toaletnu i religijsku upotrebu, graviranje na ličnim predmetima od plemenitih i neplemenitih metala, proizvodnja narukvica i kućišta za satove od plemenitih metala, kao i izrada tehničke i laboratorijske opreme od plemenitih metala (na primer, sudovi za topljenje, lopatice).

U Srbiji je u delatnosti proizvodnje nakita i srodnih predmeta registrovano čak 792 preduzeća, od kojih 437 posluje pozitivno i u 2024. godini su ostvarila ukupnu dobit od 930,84 miliona dinara. Dobit celokupne delatnosti u 2024. godini iznosila je 700 miliona dinara (700.976.000,00), pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall.

Brojke govore da je reč o tradicionalno profitabilnoj delatnosti, ali kao i mnoge druge, i ova se suočava sa brojnim izazovima i doživljava promene.

Kada je u pitanju izrada nakita, cene zlata imaju direktan i značajan uticaj na cene gotovih proizvoda, jer zlato predstavlja osnovni materijal u izradi mnogih luksuznih komada. Kada cena zlata na berzi poraste, proizvođači nakita moraju da plate više za osnovni materijal, što se direktno odražava na krajnju cenu proizvoda.

Cena zlata je u 2025. godini dostigla višestruke rekordne vrednosti, sa prognozama da će do kraja godine dostići i 3.000 dolara po unci, prema istraživanju Goldman Sachsa. Tokom godine zabeleženo je čak 45 dana sa rekordnim cenama, što je iznenadilo i stručnjake, navodi Gold&Co.

Oscilacije u ceni zlata tokom 2025. godine direktno su se odrazile na cene nakita od zlata – i to na više nivoa. Rast osnovne cene zlata doveo je do poskupljenja nakita u maloprodaji, naročito onog sa većim procentom čistog zlata (na primer, 18k i 24k). Zlatari su prilagodili cene u skladu sa berzanskim kretanjima, pa su cene nakita varirale iz meseca u mesec, prateći globalne trendove. Kineska potražnja za zlatom, sa premijama do 100 dolara iznad međunarodne cene, izazvala je nestašicu sirovog zlata, što je dodatno podiglo cene gotovih proizvoda. Troškovi prerade i transporta su, takođe, porasli, jer su rafinerije u Švajcarskoj bile preopterećene velikim izvozom zlata ka Aziji.

Najuspešnija preduzeća u delatnosti proizvodnje nakita i srodnih predmeta u 2024. godini
Ime preduzeća	Ukupni prihodi	Dobit	Broj zaposlenih
ZLATARA GOLD	3.954.434.000	115.652.000	5
Zlatara ANDREJEVIĆ	474.326.000	76.012.000	52
PRIVREDNO DRUŠTVO STEFANOVIĆ 1886 DOO BEOGRAD	537.672.000	60.822.000	47
NAP DOO BEOGRAD	1.854.306.000	41.659.000	12
MALIŠA GSW DOO ZRENJANIN	211.940.000	40.956.000	25
MASTER CHRONO D.O.O. BEOGRAD	151.029.000	37.521.000	9
WEDDING CENTAR ZLATARA AS	480.335.000	33.338.000	9
STRADA DOO BEOGRAD	1.149.763.000	30.245.000	19
PARISSIMO EXPORT IMPORT DOO BEOGRAD	153.831.000	24.210.000	23
SEZAM EXPORT – IMPORT ODŽACI	365.763.000	22.222.000	2
ČASOVNIČARSKO ZLATARSKO JUVELIRSKA RADNJA BOŽIDAR SAVIĆ	78.105.000	17.355.000	15
ANASTAZIJA DIAMONDS DOO BEOGRAD (NOVI BEOGRAD)	56.742.000	15.062.000	11
ZLATARSKA RADNJA M&M STANIMIROVIĆ NIŠ	79.631.000	14.640.000	10
ZLATARA PAPIĆ POŽEGA	313.048.000	13.601.000	33
SZTR ZLATARA ŠIKET NOVI SAD	42.956.000	12.653.000	10
ZLATARA SILVER LINE D.O.O.	86.398.000	12.319.000	9
STEFANOVIĆ DOO BEOGRAD	104.131.000	11.402.000	12
BEŽAN DOO VRNJAČKA BANJA	65.188.000	10.885.000	18
IPM DOO MAJDANPEK ŠAŠKA BB	19.290.000	10.694.000	2
PROIZVODNJA NAKITA I MENJAČNICA TREZOR BOR	66.774.000	10.576.000	8
*svi podaci su za 2024. godinu, u dinarima

Prema dostupnim podacima bonitetne kuće CompanyWall, mnoga preduzeća – iako su registrovana za obavljanje delatnosti proizvodnje nakita i srodnih predmeta – zapravo su se preorijentisala na prodaju investicionog zlata.

„Kupovina zlata je najsigurnija investicija. To je najbolji način da se zaštiti kapital od inflacije, što objašnjava popularnost investicionog zlata”, kaže Ljiljana Gajić iz kompanije Strada d.o.o. iz Beograda.

Ipak, turbulentna svetska ekonomska dešavanja neminovno utiču na prodaju.

„Prodaja je u manjem padu. Razlog je što su ljudi u strahu da ne padne cena još više. Čekaju se rezultati iz Amerike – da li će biti novog talasa inflacije, kako će se Trampove carine odraziti na celokupnu svetsku ekonomiju, da li će Federalne rezerve spustiti kamatnu stopu. Ako spuste kamatnu stopu, onda kreću novi stimulansi, nova tura štampanja novca i verovatno će biti više novca za kupovinu zlata. Celokupna globalna situacija preliva se i na Srbiju i utiče na odluke ljudi, jer smo mi vezani za evro. U zavisnosti od toga šta se bude dešavalo u SAD i Evropi, tako će biti i kod nas”, objašnjava Dušan Nikolić, direktor Zlatare Dok koja posluje kao društvo za trgovinu, proizvodnju i usluge Nap d.o.o. iz Beograda.

Iako je Zlatara Dok registrovana u delatnosti proizvodnje nakita i srodnih predmeta, više se ne bavi proizvodnjom i prodajom nakita.

„Izbacili smo nakit iz ponude, više ga ne prodajemo, jer to nije dovoljno profitabilno. Mnogo je jednostavnije baviti se investicionim zlatom. Bavimo se i otkupom – i kao što se zlato non-stop kupuje, tako se stalno i prodaje. Ljudi uglavnom prodaju zlato kada im je neophodan novac da reše neku životnu situaciju”, kaže Nikolić.