Zbog bojkota trgovinskih lanaca u fokusu lokalni proizvođači i preduzetnici

Iako su januar i februar zbog nedostatka svežeg sezonskog voća i povrća uvek slabiji meseci za pijace, zbog bojkota trgovinskih lanaca one se sve češće pominju kao alternativni kanali distribucije hrane.

Prema podacima Poslovnog udruženja Pijace Srbije, tržišni udeo pijaca u prodaji i otkupu poljoprivrednih proizvoda bio je tokom prvih devet meseci 2024. godine oko 20,4 odsto, što je za 0,3 odsto manje nego tokom cele 2023. godine.

“Povremeni bojkoti trgovinskih lanaca potencijalno mogu doneti blagi rast prometa na pijacama, ali za sada je teško proceniti hoće li to biti trend na duže staze. Međutim, već i pozivi da se kupuje na tezgama i u manjim radnjama, odnosno od lokalnih poljoprivrednih proizvođača i preduzetnika, stvaraju dobru pretpostavku da se počne ozbiljno razgovarati o značaju pijaca kao kratkih kanala distribucije koji su izrazito važni za prehrambenu sigurnost”, kaže u razgovoru za Biznis.rs Savo Duvnjak, izvršni direktor Poslovnog udruženja “Pijace Srbije”.

Prema njegovim rečima, za ovo udruženje to je dodatni stimulans da nastavi da razrađuje ideje i predloge o mestu i ulozi pijaca u Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije, odnosno Nacionanoj strategiji za očuvanje i razvoj pijačne delatnosti.

Kada je reč o malim poljoprivrednim proizvođačima, Duvnjak ističe da bojkot trgovinskih lanaca ima potencijal da ukaže na njihove, ali i probleme zanatlija i preduzetnika koji su se opredelili da svoje proizvode plasiraju na pijacama.

“Oni posluju u uslovima koje karakterišu ukrupnjavanje i industrijalizacija poljoprivredne proizvodnje, liberalizacija uvoza, jačanje korporativnog modela poslovanja i ekspanzija savremenih trgovinskih lanaca. Zbog toga su prinuđeni da tragaju za rešenjima kako da se odupru velikima, koji uz finansijsku moć imaju i niz drugih instrumenata da tržišnu utakmicu ne igraju fer. Ili bar ne uvek. Zato su im pijace, na kojima rade bez posrednika, jedan od najznačajnijih kanala distribucije sopstvenih proizvoda”, napominje Duvnjak.

Prodajom na pijacama mali poljoprivredni proizvođači i preduzetnici u direktnom su kontaktu sa kupcima. I upravo na taj način, kako kaže naš sagovornik, izbegavaju troškove posrednika i nastoje da sačuvaju veći deo vrednosti svog proizvoda.

“Dobro je što je interesovanje za lokalne proizvode u porastu i što proizvođači na pijacama imaju priliku da kupcima govore o poreklu, tradiciji, svežini i kvalitetu prehrambenih artikla koje im nude. Međutim, da bi se pijace sačuvale i prilagodile vremenu, malim poljoprivrednim proizvođačima i preduzetnicima treba obezbediti i podsticaje i bolje uslove za rad”, ističe Duvnjak.

Zato se, dodaje on, mora raditi na strategijama razvoja koje se baziraju na jačanju samodrživosti malih poljoprivrednih gazdinstava i zanatija.

“Iako pijace ne mogu odgovoriti na sve zahteve potrošača, naročito ne u velikim urbanim sredinama, one moraju opstati kao tas koji na vagi obezbeđuje bar delimičnu ravnotežu na tržištu domaćih prehrambenih proizvoda. Mislim da na to ukazuje i poziv udruženja potrošača na bojkot velikih trgovinskih lanaca”, navodi on.

Kakva je budućnost pijaca?

Paralelno sa procesom modernizacije pijaca Duvnjak ocenjuje da treba ubrzano raditi i na stvaranju pretpostavki za uspešan i profitabilan rad malih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, a jedan od preduslova za to je i generacijska obnova.

“Prema popisu poljoprivrede iz 2022. godine prosečna starost nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji je oko 60 godina, a tek svaki 11. nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina. Pri tom se broj registrovanih poljoprivrednih i porodičnih gazdinstava od 2018. do 2022. godine smanjio za oko deset odsto. A mladih je i na njivama i na pijacama sve manje jer im je start u ovom poslu dodatno otežan i zbog visokih cena kvalitetne obradive zemlje, koja se tokom poslednjih 15 godina u nekim delovima Srbije i utrostručila”, napominje Duvnjak.

Kako kaže, ako izostanu adekvatne mere postoji ozbiljan rizik da će nastavak ukrupnjavanja poljoprivrednog zemljišta dodatno smanjiti broj aktivnih gazdinstava, što će pijace staviti u poziciju da na njima neće biti dovoljnih količina domaćeg povrća, voća, mlečnih proizvoda, jaja, mesa..

Zato, on smatra da Strategija razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije treba da podstiče razvoj malih poljoprivrednih gazdinstava koja se oslanjaju na prednosti kratkih lanaca distribucije, odnosno direktnu prodaju po kojoj su pijace jedinstvene od kako postoje.