Zbog politike subvencionisanja investitora Srbijom bi mogla da dominira strana privreda

Tokom perioda dužeg od deceniju i po, koliko se subvencionišu direktna ulaganja u Srbiji, više od 93 odsto sredstava odobreno je stranim investitorima, dok je ostatak usmeren ka domaćim.

Ekspert za strana ulaganja Milan Kovačević kaže u razgovoru za Biznis.rs da ga ovi podaci ne iznenađuju jer, prema njegovim rečima, odavno postoji praksa da se najveći deo subvencija daje stranim kompanijama, budući da su tenderi sačinjeni na taj način da domaće kompanije ne mogu da zadovolje određene kriterijume. Obično su stranci ti koji grade fabriku, a domaćim firmama su potrebne subvencije kako bi poboljšale poslovanje.

Kovačević je dodao i da je Srbija ušla u proces tranzicije sa viškom zaposlenih, a čak je i uslov u privatizacijama bio da radnici ne smeju da se otpuštaju.

Drugi razlog za ovakvu statistiku, kako kaže naš sagovornik, leži u činjenici da vlast najviše voli da otvara nove fabrike, a one traže tehnologiju i znanje. 

„Na drugoj strani, domaćim kompanijama bi bila važna pomoć koja će pokriti, na primer, troškove pojavljivanja na nekom novom tržištu ili nabavke dodatne opreme“, kaže Kovačević.

Zbog svega toga, on ocenjuje da postepeno klizimo u ekonomiju koja je zavisna od stranog kapitala, iz čega može da proizađe veliki broj problema. 

„Prvo, strani kapital je verovatno blizu jednogodišnjeg bruto društvenog proizvoda (BDP). Drugo, jednim delom su strana ulaganja ostvarena ne ulaganjem stranaca, već su oni sa jako malim investicijama postali vlasnici nekih firmi. Treće, dešava se da uopšte nemamo prethodnu analizu koristi od neke strane investicije i koliko se isplati subvencionisati je“, naglašava Kovačević.

On podseća da je u međuvremenu narastao i javni dug, pa kad se sabere koliko je domaćeg vlasništva prešlo u strane ruke koje će, kako je upozorio, tražiti i dividende dok dug, s druge strane, ima i svoju kamatu – došli smo do granice sa koje ne bi smelo da se nastavi u istom smeru.

„Ukoliko se nastavi sa ovom praksom, kod nas će u potpunosti dominirati strana privreda. Takođe, može nam se dogoditi da se stvari preokrenu i da strani kapital, iz bilo kog razloga, krene da odlazi – onda će pokupiti ne samo svu dividendu, nego ćemo morati da koristimo devize da išta od tog sačuvamo i otplatimo“, upozorava Kovačević.

On je istakao i da Srbija već ima dosta stranih ulaganja na svoju štetu gde nikada neće imati povraćaj onoga što je dala. Prema njegovom mišljenju, takvi su očigledno i Fiat i Beograd na vodi. 

Milan Kovačević je zabrinut i zbog činjenice da, kako je rekao, ne samo da ne postoji dovoljna transparentnost, nego nema dovoljno ni medijski propraćenih podataka o rezultatima stranih ulaganja. Komentarišući činjenicu da je, u okviru 93 odsto investicija koje je subvencionisala država, čak 80 odsto radnika zaposleno u radnointenzivnoj delatnosti sa zaradom koja je ispod republičkog proseka, on ocenjuje da se prilično nepromišljeno ulazi u mnoge projekte. 

“Uzmimo za primer Ling Long u Zrenjaninu. Rečeno je da će biti zaposlen određeni broj ljudi, kao i da će naši radnici još u izgradnji imati koristi, a vidimo da tu rade radnici iz drugih zemalja“, naveo je naš sagovornik. 

Za razliku od svakog privatnika koji bi u poslovni poduhvat ušao tako što bi stavio na papir šta će uložiti, šta će prihodovati i kakvi su mu očekivani rezultati, Kovačević kaže da sa strancima to nije slučaj.

„Nedostaje nam jedna ekonomska politika koja će stvarno služiti bržem privrednom rastu i boljem standardu stanovništva. Čak su i podaci kojima se najviše hvalimo, kao što je rast BDP-a, upitni. U građevinarstvu nemamo javnih ponuda, tako da su nam investicije skuplje“, naveo je Kovačević.

Zbog svega toga naš sagovornik zaključuje da određeni projekti više pomažu stranom BDP-u, dok nama ostaje da otplatimo nešto što je nedovoljno dobro urađeno, i to sa kamatom.