Zelena agenda za Srbiju: Domaće institucije najslabija karika u zaštiti životne sredine

Na portalu eKonsultacije objavljen je nacrt Strategije zaštite životne sredine Republike Srbije za period od 2024. do 2033. godine – Zelena agenda za Srbiju, zajedno sa Akcionim planom i Izveštajem o strateškoj proceni uticaja, a sve u okviru početka javnih konsultacija o usvajanju tih dokumenata.

U nacrtu Strategije ukazuje se na ciljeve, mere i regulatorni okvir za zaštitu životne sredine, dok se u Strateškoj proceni uticaja upozorava da kapaciteti institucija nadležnih za poslove zaštite životne sredine nisu na potrebnom nivou za efikasno sprovođenje Zelene agende i zelene tranzicije.

Zelena agenda za Srbiju (Strategija) nazvana je „krovnim dokumentom“ javne politike u oblasti životne sredine. Tom Strategijom se, kako se ističe, usmeravaju mere i aktivnosti u pravcu Zelene agende, ugljenične neutralnosti, održivog razvoja, zaštite prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i unapređenja kvaliteta života svih građana.

U nacrtu je navedeno i da će se, u skladu sa principima i stubovima Zelene agende EU, Srbija u periodu od 2024. do 2033. godine fokusirati na nekoliko ključnih oblasti:

• Klimatske promene i dekarbonizacija: sa fokusom na smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, uz efikasnije korišćenje energije, kao i prelazak na čistije i obnovljive izvore energije.
• Cirkularna ekonomija: sa fokusom na industrijsku simbiozu, iskorišćenje otpada, odgovornu reciklažu, održivu proizvodnju, inovacije, eko-dizajn, zelene javne nabavke i efikasnu upotrebu resursa.
• Smanjenje zagađenja životne sredine: poboljšanje kvaliteta vazduha, vode i zemljišta, smanjenje industrijskog zagađenja i upravljanje rizikom, upravljanje hemikalijama, smanjenje buke u životnoj sredini, jonizujuće i nejonizujuće zračenje.
• Zaštita biodiverziteta i ekosistema: zaštita i održivo upravljanje prirodnim resursima, uključujući održivo upravljanje i zaštitu šuma, zaštićenih područja i divljih vrsta.
• Održivi prehrambeni sistemi i ruralni razvoj: uticaj poljoprivrede na životnu sredinu, bezbednost hrane, održiva proizvodnja hrane, organska hrana, upotreba specifičnih hemikalija (pesticidi i đubriva)

„Ključni aspekti Strategije uključuju unapređenje pravnog i institucionalnog okvira za zaštitu životne sredine, jačanje privrede zasnovane na niskougljeničnom razvoju, podsticanje inovacija i razvoj ‘zelenih’ tehnologija, kako bi se stimulisao zeleni privredni rast i kreirali novi zeleni poslovi“, ističe se u nacrtu dokumenta.

Autori napominju i da struktura Strategije odgovara strukturi Zelene agende EU i obuhvata sve oblasti u okviru njenih pet stubova: dekarbonizaciju, cirkularnu ekonomiju, smanjenje zagađenja životne sredine, zaštitu biodiverziteta i ekosistema i održivu poljoprivredu i ruralni razvoj.

„Najznačajniji prirodni resursi Republike Srbije su poljoprivredno zemljište, šume i vode. Takođe, Srbija raspolaže sirovinskom bazom metaličnih i nemetaličnih mineralnih sirovina, kao i energetskih mineralnih sirovina (ugalj, nafta, prirodni gas)“, stoji u Strategiji u čijem nacrtu nijednom nije pomenut poimence jadarit ili litijum.

U svojevrsnom „preseku stanja“, koji je rađen sa podacima zaključno sa 2022. godinom, stoji i da se najznačajnija poljoprivredna područja nalaze u Vojvodini, da je stočarstvo „razvijeno“, a da je teška industrija u našoj zemlji uglavnom vezana za rudarstvo, dok sama grana privrede uključuje prerađivačku, metaluršku, hemijsku i druge industrije.

„Republika Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, a u skladu sa svojim planom privrednog razvoja i finansijskim mogućnostima, ulaže napore u usklađivanje politika i mera sa Okvirom za klimu i energetiku EU do 2030. godine koji postavlja tri ključna cilja koja treba postići do 2030. godine: najmanje 55 odsto smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte (u odnosu na nivo iz 1990. godine), najmanje 32 odsto učešća energije iz obnovljivih izvora i unapređenje energetske efikasnosti od najmanje 32,5 odsto.

Opasan otpad, bacanje hrane i posledice havarije u Černobilju

Iz nacrta Strategije, koji ima 210 strana, vidljvo je da će u brojnim oblastima biti puno posla: primera radi, nije uspostavljena infrastruktura za upravljanje opasnim otpadom, nije izgrađeno nacionalno postrojenje za tretman opasnog industrijskog otpada, kao ni centralna regionalna skladišta opasnog otpada, za koje je plansko rešenje dato u Prostornom planu Republike Srbije iz 2010. godine.

„U privatnom sektoru postoji nekoliko postrojenja koja vrše tretman opasnog otpada i imaju odgovarajuće dozvole, kao i postrojenja čija se izgradnja planira. Nedostaju kapaciteti za insineraciju organskog industrijskog i medicinskog otpada. Do sada nije uspostavljen sistem sakupljanja opasnog otpada iz domaćinstava, već se on meša sa komunalnim otpadom i odlaže na deponije„, ukazuje se u Zelenoj agendi za Srbiju.

Što se tiče otpada, u Srbiji se takođe, kako je navedeno, prema podacima UN za 2024. godišnje baci 780.482 tona hrane, odnosno 108 kg po stanovniku, a procenjuje se da sektor ugostiteljstva godišnje generiše oko 40.000 tona otpada od hrane, koji po propisima nije dozvoljen za upotrebu i nije dozvoljen ni za ljudsku ni životinjsku ishranu.

Interesantno je i da u Strategiji piše da je na teritoriji Srbije i dalje moguće detektovati radionuklide koji su u životnu sredinu dospeli kao posledica ispuštanja radioaktivnih materija u nuklearnom akcidentu u černobiljskoj elektrani.

„Potencijalni zagađivači životne sredine radioaktivnim materijama su i nuklearne elektrane kojih ima nekoliko u susednim državama, zatim različiti tehnološki procesi u kojima dolazi do povećanja koncentracije prirodnih radionuklida, kao i delatnosti u medicini, industriji i drugim oblastima u kojima se koriste izvori zračenja. Zbog toga je neophodno vršiti sistematsko praćenje radioaktivnosti, kako bi se procenila ugroženost životne sredine i omogućio pravovremeni odgovor u slučaju povećanja radioaktivnosti, kao i sprovođenje mera radijacione sigurnosti i bezbednosti“, stoji u Strategiji.

Unapređenje sistematskog praćenja radioaktivnosti u životnoj sredini i sistema pravovremene najave akcidenta, uz instaliranje novih mernih stanica i sistema za rano upozoravanje, planirano je da zaživi do kraja 2028. godine.

Neodgovarajući okvir za vođenje „zelenih politika“

„Institucionalni kapaciteti za poslove zaštite životne sredine u Srbiji nisu na potrebnom nivou za efikasno sprovođenje Zelene agende i zelene tranzicije“, ukazuje se u nacrtu dokumenta pod nazivom Izveštaj o strateškoj procena uticaja Zelene agende za Srbiju, koji je zajedno sa Strategijom i Akcionim planom objavljen na eKonsultacijama.

„Bez značajnog nivoa podizanja svih, ponajviše administrativnih, kapaciteta institucionalnog, javnog sektora i unapređenja međusektorske saradnje na pitanjima od uticaja na životnu sredinu, funkcionalno sprovođenje Zelene agende i zelene tranzicije biće suštinski i praktično izopšteno iz okvira očekivanih pozitivnih rezultata i promena“, upozorava se u tom dokumentu.

Strategija, inače, kao ključne aktere institucionalnog okvira za poslove zaštite životne sredine navodi Ministarstva zaštite životne sredine, poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, zatim zdravlja, građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i Ministarstvo rudarstva i energetike. U toj grupi su i Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, jedinice lokalne samouprave i javna komunalna preduzeća.

Takva „mreža“ institucija i njihovih zaduženja dovodi do, kako piše, nejasno definisanih podeljenih nadležnosti i preklapanja nadležnosti, pogotovo na nivou ministarstava i prvenstveno u oblastima koje pokrivaju ministarstva zadužena za životnu sredinu, upravljanje vodama, infrastrukturu, privredu, lokalnu samoupravu i prostorno planiranje.

„Takav neodgovarajući sistemski okvir za vođenje javnih politika zaštite životne sredine… otežava koordinaciju i smanjuje neposrednu odgovornost za sprovođenje mera i projekata“, stoji u Strateškoj proceni.

Ministarstvo zaštite životne sredine pozvalo je predstavnike svih organa javne vlasti, zainteresovane građane i građanke, privredna društva, organizacije civilnog društva, predstavnike akademske zajednice i druge zainteresovane subjekte da se uključe u postupak konsultacija o radnoj verziji Zelene agende, kao i Akcionog plana i Izveštaja o strateškoj proceni uticaja, koje će trajati do 3. oktobra.

Treba napomenuti da su u Skupštinu Srbije, na predlog Vlade, stigli i predlozi dva zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, a čije usvajanje je Zelenom agendom planirano do kraja sledeće godine.