Zimska prognoza Bečkog instituta: Stabilan rast Istočne Evrope uprkos neizvesnostima

Iako američki predsednik Donald Tramp nastavlja da izaziva potrese, a međunarodno okruženje ostaje složeno, većina ekonomija Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope beleži stabilan rast. Ipak, članice EU iz ovog regiona i dalje će poslovati ispod svog potencijala. Na rast u pojedinim zemljama negativno utiču dugotrajna slabost industrije u Nemačkoj, visoki budžetski deficiti i strukturni problemi. I Rusija i Ukrajina suočavaju se sa ekonomskim poteškoćama, ali iz potpuno različitih razloga.

Ovo su glavni nalazi novog zimskog izveštaja Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (wiiw), koji obuhvata 23 zemlje regiona.

U istočnim državama članicama Evropske unije odvija se strukturna promena.

„Glavni pokretač rasta bila je privatna potrošnja, kao rezultat snažnog rasta realnih zarada. Taj zamah slabi, dok privatne i javne investicije dobijaju na značaju“, kaže Ričard Grivson, zamenik direktora wiiw-a i glavni autor zimskog izveštaja.

„S obzirom na ozbiljan gubitak konkurentnosti, izvozno orijentisane industrije Centralne i Istočne Evrope, usled naglog rasta jediničnih troškova rada, dosadašnji model uspeha zasnovan na ulozi produžene proizvodne baze zapadnih korporacija sve je više ugrožen. Zato su hitno potrebna ulaganja u povećanje produktivnosti“, ističe se u izveštaju.

U principu, region ima koristi od snažnog rasta izdvajanja za odbranu u zemljama članicama NATO-a.

„Međutim, značajniji zamah rasta može se očekivati samo ako se veći deo nego do sada uloži u nabavku naoružanja i opreme, i ako se ta sredstva proizvode lokalno, umesto da se uvoze iz Sjedinjenih Američkih Država i drugih trećih zemalja, poput Južne Koreje“, navodi Grivson.

Za 2026. godinu wiiw prognozira prosečan rast od 2,6 odsto za članice EU iz regiona, što je isto kao i u jesenjoj prognozi. Sličan rast očekuje se i u 2027. godini, od 2,7 odsto, što predstavlja blago naviše revidiranu prognozu za 0,2 procentna poena u odnosu na jesen. Uprkos određenim poteškoćama, ove zemlje će, prema očekivanjima, rasti gotovo dvostruko brže od evrozone i ove i naredne godine (2026: 1,4 odsto; 2027: 1,5 odsto).

Poljska je ponovo lider rasta među istočnim članicama EU, i ove godine (3,7 odsto) i naredne (3,2), a slede Litvanija (2026: tri odsto) i Hrvatska (2026: 2,8 odsto). U Mađarskoj, gde bi parlamentarni izbori zakazani za april mogli da koštaju premijera Viktora Orbana funkcije, ekonomija se ponovo oporavlja nakon prošlogodišnje stagnacije (2026: 2,2 odsto; 2027: 2,5 odsto).

Šest zemalja Zapadnog Balkana beleži relativno brz rast (2026: 3,1 odsto; 2027: 3,5 odsto), iako je prognoza za Srbiju revidirana naniže zbog tekućih protesta. Dobri rezultati očekuju se i u Turskoj, čija bi ekonomija trebalo da poraste za 3,9 odsto ove godine i 4,4 odsto naredne.

Nasuprot tome, izgledi za ratom pogođenu Ukrajinu nastavljaju da se pogoršavaju. Za 2026. godinu wiiw očekuje rast od 2,5 odsto, što je dodatno sniženje prognoze za 0,5 procentnih poena u odnosu na jesen. Mnogo toga će, i u ekonomskom smislu, zavisiti od oblika zapadnih bezbednosnih garancija nakon eventualnog mirovnog sporazuma. Kada je reč o agresoru Rusiji, gotovo stagnacija će se nastaviti i ove (1,2 odsto) i naredne godine (1,5 odsto), usled visokih kamatnih stopa, niskih cena nafte i skromnih investicija.

Najveći negativni rizik za ove prognoze predstavljaju nova uznemiravanja usled trgovinskih mera koje inicira Donald Tramp, a koje bi mogle negativno da utiču na izvoz.

„Iako su direktni trgovinski tokovi između SAD i Centralne i Istočne Evrope zanemarljivi, manja tražnja SAD za evropskim industrijskim proizvodima, usled dodatnih carina na uvoz iz EU, mogla bi indirektno da uspori region, jer je on snažno povezan sa industrijom Zapadne Evrope“, objašnjava Grivson.

Dodatni problem predstavljaju visoki budžetski deficiti u pojedinim zemljama, posebno u Rumuniji, Mađarskoj, Poljskoj i Slovačkoj, koji bi ih, u slučaju potresa na tržištima obveznica, mogli primorati na mere štednje koje usporavaju rast. Rumunija već sprovodi takvu politiku.

Negativan uticaj na region mogao bi da ima i „nametnuti mir“ u Ukrajini u korist Rusije.

„Izostanak kredibilnih bezbednosnih garancija za Ukrajinu verovatno bi odvratio investitore i doveo do velike neizvesnosti, jer se u tom slučaju može očekivati da Moskva destabilizuje čitav region“, upozorava Grivson.