Zlato, zemljište, nekretnine ili kriptovalute – u šta je najbolje uložiti?

Inflacija je tokom proteklih nekoliko godina značajno umanjila vrednost novca. Svako ko je čuvao ušteđevinu realno je na gubitku, jer za istu sumu danas se može kupiti znatno manje nego pre dve ili tri godine. I budućnost je prilično neizvesna, pa se postavlja pitanje u šta je najbolje uložiti i osigurati se u kriznim vremenima.

„Period koji je pred nama trebalo bi ozbiljno da shvatimo jer dolazi turbulentno vreme, i to znaju svi koji prate razvoj situacije u svetu. Ne može se sa sigurnošću tvrditi šta nas sve čeka“, rekao je Dragan Dejković, vlasnik i direktor firme Golden space, na panel diskusiji pod nazivom „Investiciono zlato u svetlu istorijskog maksimuma“, koja je održana u četvrtak u Beogradu.

Dejković smatra da ljudi koji se bave investicijama imaju obavezu da građanima Srbije skrenu pažnju kako na najbolji način da upravljaju svojim kapitalom.

Na panelu je bilo reči o investicijama u zlato, poljoprivredu i kriptovalute. Svaka od ovih investicionih oblasti ima svoje prednosti i mane.

Kada je u pitanju investiciono zlato Ljuba Jakić, vlasnik i direktor firme Insignitus Gold, rekao je da je cena ovo plemenitog metala porasla u poslednjih deset godina 103 odsto, što je na godišnjem nivou oko 10 procenata.

„Ukoliko odlučite da uložite u zlato – rizika nema, jer će njegova vrednost i dalje nastaviti da raste. Zlato ne pravi aktivan profit, već je čuvar kapitala, i za razliku od štednje novca u bankama kamata je znatno veća na ulog u zlato“, rekao je Jakić i dodao da ukoliko odlučite da investirate u nekretnine, treba biti oprezan.

„Tržište nekretnina je ogromno i ono je dobro za investitore koji grade i prodaju, oni uzimaju 30 odsto zarade. Nije ista situacija sa nekim ko želi da kupi nekretninu i daje je u zakup. Naime, dugo se čeka na isplativost investicije, a ukoliko želi da proda nekretninu i tu mora biti strpljiv. Rast je neizvestan, kurs je promenljiv. Prema tome, za razliku od zlata koje beleži rast u nekretnine treba vrlo oprezno ulagati“, istako je Jakić.

Finansijski analitičar i broker Branislav Jorgić predstavio je komparaciju investiranja u zlato i poljoprivredno zemljište.

Kada je u pitanju investiranje u zlato, Jorgić navodi kao prednosti to što je reč o investiciji na duži rok – decenija i više – te je pogodna za penzionere ili njihove naslednike. Zatim je tu diverzifikacija portfelja, a može se ostvariti i razlika u ceni.

„U ovom slučaju ne postoji dividenda, dodatni prihod, renta ili kamata, ali postoji visoka likvidnost i mobilnost investicije. Kada govorimo o investiranju u poljoprivredno zemljište, i to je investicija na duži rok i zahteva određeno angažovanje investitora. Može se ostvariti razlika u ceni, postoji dodatni prihod, renta ili zarada od useva. Ova investicija nije mobilna, za razliku od zlata, i kod nje ne postoji visoka likvidnost. Kod nje je problem što je izložena riziku od klimatskih promena, ali daje novu vrednost, odnosno društveno je produktivna“, objasnio je Jorgić.

Investiciono zlato i poljoprovredno zemljište mogu biti efikasna zaštita od inflacije, ali uz investiranje na duži rok od više decenija, istakao je Jorgić. Na kraju je zaključio da ne postoji univerzalni odgovor u šta je bolje uložiti, jer svaka investicija se mora personalizovati, odnosno pojedinac odlučuje koja je za njega najbolja opcija.

Đura Bajić, direktor Tesla kripto menjačnice, rekao je da je tržište kriptovaluta još uvek novo kod nas, ali da i ono beleži rast, te da će narednih godina imati veću ulogu u investicionom smislu, ali i finansijskim transakcijama.

„Tržište kriptovaluta je za deset godina eksplodiralo, iako je imalo i svoje padove, poslednji 2021/22. godine. Najpoznatija kriptovaluta bitcoin ima trenutnu tržišnu kapitalizaciju od oko 700 milijardi dolara, sledi ethereum sa 240 milijardi dolara i treća je tether, digitalni dolar, sa oko 80 milijardi dolara. Iza njih stoji blokčejn tehnologija, koja omogućava decentralizovan rad, otvorenu knjigu transakcija, bez imena, identifkacija, znanja ko je stvarni vlasnik. Prednost kriptovaluta je to što su transparentne, nema radnog vremena i posrednika u transakcijama i što je najbitnije – nema nikave provizije i centralizovanog sistema, što je i bila početna ideja“, navodi.

Bajić je istakao da broj novčanika – „walleta“ učesnika na kripto tržištu iz godine u godinu raste, i taj trend će se, prema njegovim rečima, nastaviti.

Upozorio je i na nedostatke i rizike ovog tržišta.

„Nedostaci su promenljivost cene kriptovaluta, jer je tržište još uvek mlado. Regulacija ovog tržišta je nesrazmerna na globalnom nivou, a veliki investitori ne žele da ulaze u nešto što je nesigurno i nije zakonski regulisano, jer ne mogu da znaju kada će biti oporezovani i koliko. Takođe, na ovom tržištu je potrebno tehničko predznanje, mlađi ga imaju, ali stariji bi trebalo da se edukuju. Bezbednosni rizik postoji, jako puno je prevara, posebno ako je neko neiskusan u rukovanju mobilnim telefonom ili računarom“, upozorio je Bajić.