Znanje, talenat i ljubav: Srbija na evropskom putu zanatskog sladoleda

U Srbiji je registrovano preko 190 proizvođača sladoleda, a od tog broja više od 160 je preduzetnika, odnosno malih proizvođača zanatskog sladoleda. Od oko 30 privrednih društava koja se bave proizvodnjom sladoleda, većina su mali proizvođači.

S obzirom na to da Srbija ima tradiciju i specifičnosti u proizvodnji zanatskog sladoleda, uključena je u projekat „GELATOn the road – Evropski put zanatskog sladoleda”, koji je krajem marta predstavljen u Beogradu.

Finansira se iz fonda Kreativna Evropa, a vodeći partner je Longarone Fiere iz Italije. U projekat je, pored Srbije, uključeno još 11 država – Italija, Belgija, Grčka, Nemačka, Luksemburg, Slovenija, Hrvatska, Austrija, Španija, Poljska i Bugarska.

“Namera je da se podrži model održivog kulturnog turizma, kroz međusobno povezivanje evropskih proizvođača zanatskog sladoleda i drugih zainteresovanih strana (turističke organizacije, razvojne agencije, obrazovne institucije, muzeji, hoteli, restorani, dobavljači sirovina i opreme) u prvu evropsku đelato rutu – EroG”, kaže za Biznis.rs Irena Kaljević Zimonja iz Privredne komore Beograda, koja sprovodi projekat.

Jedna od glavnih aktivnosti projekta je takmičenje „Održiva kugla sladoleda”.

“Ovo je jedinstvena prilika da se istakne umetnost i podigne profesionalizam proizvođača zanatskog sladoleda, u skladu sa vrednostima projekta ‘GELATOn the road’, koji promoviše kulturu i istorijat zanatskog sladoleda”, ističe naša sagovornica.

Kako pojašnjava, takmičenje je jednostavno: potrebno je napraviti sladoled od lokalnih sastojaka, sa naglaskom na lokalno i održivo, poslati detaljan recept i predstaviti svoju kreaciju tokom takmičenja. Otvoreno je za profesionalne proizvođače sladoleda iz svih regiona koji učestvuju u projektu, a koji se moraju unapred registrovati preko veb stranice projekta – https://gelatontheroad.eu/contest/.

Učešće je besplatno, uz poštovanje strogih pravila. Pobednici iz zemalja učesnika projekta idu u Italiju i takmiče se za glavnu nagradu – tri vaučera za kupovinu mašina za pravljenje zanatskog sladoleda.

“Takmičenje, kroz širok publicitet koji dobija preko prezentacija, saopštenja za štampu, intervja i društvenih mreža, ističe talenat i inovativnost proizvođača zanatskog sladoleda i uticaj sladoleda na lokalne zajednice. Nacionalni partner na projektu iz Srbije je Privredna komora Srbije, a naše takmičenje će biti održano 19. septembra u Beogradu”, kaže Irena Kaljević Zimonja.

U projekat su uključene poslastičarnice iz Beograda: „Icebox”, „Zemunska poslastičarnica”, „Buba Mara gelato”, „Kuglica”, „Crazy cat” i „Mandarina cake shop”, kao i „La Biba” sa Palića, „Nocciola gelato” iz Kragujevca i „Becca” iz Loznice. Učestvuju i i Turistička organizacija Beograda, Ugostiteljsko turistička škola Beograd i Udruženje Ariljska malina.

Zlatanka Mandić iz beogradske poslastičarnice IceBox očekuje da se na ovaj način povežu proizvođači iz različitih zemalja i da se otvori prostor za razmenu znanja, ideja i iskustava.

“To je prilika da se čuje i naš glas, da pokažemo koliko znanja, talenta i ljubavi ulažemo u ovaj zanat”, ističe naša sagovornica koja smatra da Srbija ima veliki potencijal.

“Imamo kvalitetne lokalne sastojke, mi koristimo organsku višnju iz Feketića i ostalo kvalitetno voće od našim malih proizvođača. Imamo bogatu kulinarsku tradiciju i sve više potrošača koji cene autentičnost i prirodne proizvode. U poređenju sa zapadnim zemljama, možda nemamo toliku infrastrukturu, ali imamo dušu, kreativnost i srce. Verujem da će ovaj projekat pomoći da Srbija zauzme zasluženo mesto na mapi evropskih sladoledara – kao zemlja autentičnih ukusa i ljudi sa strašću za zanat”, ističe Zlatanka Mandić.

Kako kaže, proizvodnja zanatskog sladoleda zahteva strast, preciznost, stalno učenje i otvorenost za inovacije. Dodaje da je bavljenje ovim poslom velika čast, ali i svakodnevni izazov:

“Zanatski sladoled nije industrijski proizvod – on nosi lični pečat svakog majstora, i to se u svakom ukusu prepoznaje”.

U IceBox frižiderima pronaći ćete različite ukuse sladoleda, kao što su „cheesecake pomorandžina kora”, „krem bananica”, „sweet mint”. Neki od njih su bez glutena, bez mleka i bez šećera.

Naša sagovornica navodi da inspiraciju crpi iz raznih izvora – iz detinjstva, sećanja na tradicionalne ukuse, sezonskog voća i lokalnih sastojaka, ali i iz razgovora sa ljudima:

“Volim da osluškujem šta kupci žele i da eksperimentišem sa neobičnim kombinacijama – spojem domaćih i evropskih aroma, začina i tekstura. To mi daje snagu i volju da stalno stvaram nešto novo i autentično”.