Srbiji nedostaje regulisani sistem operatera otpada od hrane, i edukacija

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija (FAO), izveštava da se oko trećina neiskorišćene hrane – što nepojedenih obroka, što namirnica kojima je istekao rok trajanja – na planeti baca. To je ekvivalent od oko 1,3 milijarde tona na godišnjem nivou.

Gledano na nivou najveće svetske ekonomije, u Sjedinjenim Američkim Državama je tokom 2018. godine, prema poslednjim podacima EPA (US Enviromental Protection Agency), bačeno oko 63 miliona tona hrane. Od te količine, 68 odsto je završilo na deponijama ili u spalionicama organskog otpada.

Analitički portal FoodPrint navodi da čak 12 procenata američkih domaćinstava u ovom trenutku nema redovan pristup hrani – u pitanju jeste najmoćnija ekonomija ali u njoj vlada veliko finansijsko raslojavanje. Dodatno, studija National Resorce Defence Council tvrdi da Amerikanci bacaju čak 40 odsto hrane u opticaju, i da njena cena u prodaji, i kasnije kroz obradu otpada doseže neverovatnih 218 milijardi dolara.

U isto vreme, u drugim krajevima sveta, zbog siromaštva, ali i nepravilne distribucije hrane, oko 690 miliona ljudi, odnosno oko 8,9 odsto ukupne svetske populacije, gladuje ili je na ivici gladi, a taj udeo beleži lagani trend rasta u proteklih sedam godina, prema UN.

Najkonzervativnije procene neprofitne donatorske organizacije GlobalGiving govore da je za zaustavljanje svetske gladi potrebno uložiti između 265 i 330 milijardi dolara. To je, dakle, manje nego što godišnje na bačenoj hrani izgube SAD i, recimo, Kina.

Domaći ugostitelji ne uklanjaju otpad na ekološki prihvatljiv način

I dok su ove brojke na globalnom nivou zapanjujuće i samo nastavljaju da rastu, gde se po ovoj neslavnoj statistici nalazi naša zemlja?

“U Srbiji se, prema procenama, godišnje baca oko 247.000 tona još uvek jestive hrane, odnosno oko 30-40 kilograma po stanovniku, dok ukupan otpad od hrane dostiže i brojku od 900.000 tona. Moguće je i da je ovaj iznos daleko veći, jer se, za razliku od mnogih razvijenih država, otpad od hrane u Srbiji uglavnom ne razdvaja od ostalog komunalnog otpada”, kaže za Biznis.rs Ivan Radak, šef Jedinice za odnose sa javnošću u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED), koja zajedno sa nemačkom razvojnom agencijom GIZ i kompanijom Esotron sprovodi projekat “Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji“.

Prema podacima kojima raspolaže NALED, najveći izvori otpada od hrane u Srbiji su domaćinstva (42 odsto), prerada i proizvodnja hrane (39 odsto), pa ugostiteljski objekti (14 odsto). Samo u domaćem ugostiteljskom sektoru godišnje se nakupi oko 40.000 tona otpada od hrane, a čak 99 procenata ovog otpada završi na deponiji, gde emituje gasove sa efektom staklene bašte.

U NALED ističu da je u zemljama EU otpad od hrane prepoznat kao jedan od najznačajnijih otpada, pa je njegovo adekvatno zbrinjavanje jasno definisano i propisano zakonom. Primera radi, u Italiji je zakonom predviđena obaveza da se otpad od hrane predaje ovlašćenom operateru, a udruženja sakupljača otpada su, u skladu sa zakonom, izdala uputstva za pravilno odvajanje i odlaganje otpada. U Sloveniji je takođe obavezno da se otpad od hrane predaje operateru, a i dodatno je precizirano da je proizvođač kuhinjskog otpada pravno ili fizičko lice koje proizvodi najmanje 20 obroka dnevno. Susedna Hrvatska je, kao članica EU, takođe definisala upravljanje otpadom od hrane – i zakonom i pravilnikom.

Na pitanje koji su konkretni predlozi da se te poražavajuće brojke u Srbiji smanje i udeo hrane u otpadu smanji, Radak napominje da u našoj zemlji postoji Zakon o upravljanju otpadom, kojim je definisano da je dužnost svih koji proizvode otpad od hrane da njime postupaju na propisan način, odnosno da otpad predaju operateru i za to snose troškove.

“Međutim, to postupanje je potrebno dodatno definisati i razraditi u nekom od podzakonskih akata, kao što je pravilnik koji bi obavezao sve objekte koji pripremaju više od 50 obroka dnevno da sav otpad od hrane dostave ovlašćenom operateru otpada, koji će ga tretirati na način koji je neškodljiv našoj okolini”, objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, kako bi se situacija na dugi rok poboljšala, neophodno je postaviti dodatnu infrastrukturu, odnosno kante za sakupljanje i tretman otpada od hrane u ugostiteljskom sektoru, ali i podjednako edukovati proizvođače otpada od hrane i obične građane o važnosti njegovog pravilnog tretiranja.

Ne manje važno je, kaže Radak, da se kreira sistem inspekcijskog nadzora, koji će osigurati da se regulativa primenjuje i od strane proizvođača i od stane sakupljača otpada, ali i da se uvedu podsticaji za odgovorno upravljanje otpadom od hrane, tako da se izmeni obračun visine naknade za odnošenje otpada, koji bi se zasnivao na količinama proizvedenog otpada.

A što se ishrane najugroženijih tiče, samo u Beogradu se besplatni obroci svaki dan dele na šest punktova Narodne kuhinje Verskog dobrotvornog starateljstva Srpske pravoslavne crkve. Tokom godinu dana na ovim mestima se prehranjuje više od hiljadu osoba. Primera radi, među darodavcima prehrambenim namirnicama narodnih kuhinja nalaze se kompanije Nelt, Agroživ, Nestle, Neoplanta, Pekara Toma, Frikom…

Na put ovakvom dobročinstvu izvan okrilja SPC, ipak, često staju papirološki zahtevi, jer je donaciju gotove hrane iz pekara, na primer, ili hrane po isteku datuma iz maloprodajnih lanaca, jako teško prikazati u dokumentaciji koju mogu da zatraže sanitarni ili poreski inspektori.