SRPSKE HARTIJE OD VREDNOSTI NA DOLARSKOM TRŽIŠTU Investitore privlači atraktivan prinos s obzirom na generalno nizak nivo kamata, ocenjuje Gujaničić za Biznis.rs

Ministarstvo finansija saopštilo je da je država emitovala nove evroobveznice denominovane u dolarima sa rokom dospeća od deset godina, uz postignuti prinos od 2,35 odsto. Kako je navedeno, od ukupnog iznosa pozajmljenih sredstava od 1,2 milijarde dolara, tri četvrtine će biti iskorišćene da se prevremeno otplati skuplja emisija iz 2011. godine.

„Tada su generalno kamate biti znatno više pa ova prevremena otplata ima smisla, ali se neće mnogo uštedeti s obzirom da dolazi uoči 2021. godine, kada ove obveznice inače dospevaju“, komentariše za Biznis.rs Nenad Gujaničić, glavni broker u brokerskom odeljenju novosadskog investicionog društva Momentum Securities.

Prema njegovim rečima, dve grupe faktora utiču na nivo kamata po kojem se zadužuje neka zemlja. Jedna se odnosi na generalni nivo kamata u svetu, a druga na nivo rizika same zemlje koja emituje obvezice.

„Iznosi kamata u svetu nikada nisu bili povoljniji u istoriji, imajući u vidu da su kamate ključnih centralnih banaka odavno na nuli, dok desetogodišnje obveznice svih razvijenih zemalja nose negativan prinos. U takvoj situaciji i naša zemlja dobija rekordno niske prinose, čemu je svakako doprinelo i smanjivanje budžetskog deficita do izbijanja pandemije“, objašnjava Gujaničić.

Ministar finansija Siniša Mali istakao je da je ova emisija obveznica privukla „više od dve stotine kupaca iz inostranstva“, te da povratak na dolarsko tržište hartija od vrednosti omogućava Srbiji da ostane prisutna u indeksu obveznica tržišta u razvoju – EMBI Index, čime se osigurava njena vidljivost na američkom tržištu kapitala.

Kako kaže naš sagovornik, činjenica da se gomila svetskog duga nalazi ispod „crvene linije“, odnosno da nosi negativan prinos (u slučaju desetogodišnjih obveznica koje su glavna mera duga), dovodi do toga da postoji jaka tražnja za finansijskim instrumentima koji se nalaze u „zelenoj zoni“. Primera radi, prinos desetogodišnjih obveznica Grčke u evrima, koja je nakon prošle krize bankrotirala i nikada se nije u potpunosti oporavila, trenutno je 0,68 odsto što najbolje pokazuje koliko su se lineralno spustile kamate.

„Kupci naših evroobveznica su mahom strani investicioni fondovi koji očekuju da će na ovom papiru ostvariti spomenuti prinos, a koji je prilično atraktivan s obzirom na generalno nizak nivo kamata“, zaključuje Gujaničić.